IZVEŠTAJ O RADU SOS TELEFONA I PRAVNOG SAVETOVALIŠTA ZA PODRŠKU ŽENAMA SA ISKUSTVOM NASILJA U PORODICI U RASINSKOM OKRUGU U 2018-toj

logo pescanik

 

U 2018-toj, SOS telefonu Udruženja žena Peščanik[1], za pomoć i podršku obratilo se 75 žena i 5 muškaraca, koji su pozvali u ime žena iz svog najbližeg okruženja, koje trpe nasilje u porodici. Ovaj broj može se smatrati godišnjim prosekom u radu SOS telefona u Kruševcu, za poslednjih 5 godina[2].

                Ukupan broj pruženih usluga, inače, je 557. Registrovale smo 83 poziva, 90 dolazaka u prostor Peščanika, 32 data pravna saveta, 3 konsultacije putem e-maila, 5 pravnih saveta u vezi sa imovinskim pitanjima, 5 poziva radi primedbi na rad institucija i 1 poziv žene koja je pretrpela mobing[3]. Od pomenutih 75 žena, 21 su korisnice podrške od ranije dok su 54 žene prvi put pozvale SOS.

                Tabela 1 - Evidencija o radu SOS telefona za 2018.

Mesec

Ranije korisnice

Nove korisnice

Broj poziva

Broj dolazaka u prostor

Pravna pomoć

Pisani dokumenti

Januar

5

4 ž – 1 m

6

8

2

 

Februar

2

8

11

6

4

 

Mart

4

3

6

9

5

4 zastupanja na Sudu

April

1

5 ž – 1 m

8

6

2

1 zastupanje na Sudu

Maj

1

5 ž – 1 m

10

6

1

 

Jun

5

3

5

14

   

Juli

1

3 ž – 1 m

5

3

6

2

Avgust

1

5

7

7

5

 

Septembar

 

4

7

8

3

 

Oktobar

 

6

5

9

1

 

Novembar

1

1 ž – 1 m

5

6

1+1e-mail

Smeštaj u Sigurnu kuću Beograd

Decembar

 

7

10

8

1

 

ukupno

21

54 ž – 5 m

83

90

32

 

                Dalja analiza korisnica SOS telefona, pokazuje da je broj Romkinja koje su potražile pomoć od SOS službe tokom 2018. bio 8. Među korisnicama je i 1 žena sa invaliditetom, 3 migrantkinje i 2 žene sa izmenjenim ponašanjem (zvanična psihijatrijska dijagnoza). Ima mnogo razloga za mali broj poziva od pomenutih kategorija žena. Na osnovu kontakata koje imamo sa njima, zaključile smo da su među najčešćim razlozima: stid što im se nasilje dogodilo ili što nisu ranije reagovale, nezadovoljstvo tretmanom koji imaju u institucijama kada prijave nasilje, neprepoznavanje samog nasilnog akta kao nedozvoljenog čina, lojalnost prema zajednici (slučaj Romkinja) ili zavisnost, često i fizička, od ostalih članova porodice i / ili okruženja, u slučaju žena sa invaliditetom. Jasno je da i SOS telefoni, odnosno ženske grupe koje pružaju podršku ženama sa iskustvom nasilja u porodici, a posebno država koja ima najveću odgovornost za zaštitu ljudskih prava svih građana i građanki, moraju raditi na suzbijanju predrasuda i stereotipa u odnosu na sam čin nasilja stalnim naglašavanjem da je sramota za nasilje naslnikova i da je nasilje krivično delo, na povećanju vidljivosti nasilja prema specifičnim grupama žena u društvu, na promeni modela institucionalnog ponašanja u odnosu na te grupe, kao i na povećanju odgovornosti i efikasnosti postupajućih službenika u rešavanju konkretnih slučajeva nasilja. Podsećamo i da su se u 2018. godini u Kruševcu dogodila 2 femicida. Povodom jednog od njih, a na osnovu izveštavanja medija, Udruženje žena Peščanik podnelo je zahtev Zaštitniku građana za ispitivanje odgovornosti i eventualnih propusta u radu institucija s obzirom da se žrtva obraćala institucijama za pomoć pre nego što je ubijena. Zaštitnik građana je, po našoj prijavi, utvrdio određene propuste u postupanju institucija i dostavio im preporuke za unapređenje rada.

                STAROSNA STRUKTURA KORISNICA

                Kada je reč o starosnoj strukturi žena koje su zatražile podršku na SOS telefonu, najveći broj korisnica podrške je u grupi žena od 35 do 45 godina, 18, od 25 do 35 godina, 15 žena, od 45 do 55 godina, 14 žena, od 55 do 65 godina, 8 žena, dok su se najmanje javljale žene iz grupe do 25 godina - 3 i žene starije od 65 godina, takođe 3.

                Tabela 3 – Starosna struktura korisnica

 

Broj žena

Do 25 god

26-35

36-45

46-55

56-65

Iznad 65

 

3

15

18

14

8

3

               

                VRSTE NASILJA

                Najveći broj prijava za nasilje odnosio se na fizičko, psihičko i ekonomsko nasilje – u ukupnom zbiru od 75 prijava, trećinu čine prijave za pomenuta 3 oblika nasilja u porodici. Ekonomsko nasilje bilo je prisutno u 11% slučajeva. Činjenica da je bilo svega 4% prijava za seksualno nasilje, ne znači da ono nije rasprostranjeno, već da se o njemu nedovoljno govori, koje se nedovoljno prepoznaje i nedovoljno prijavljuje. Seksualno nasilje[4] je jedan od najstrašnijih vidova nasilja, koje mnoge žene doživljavaju i koje još uvek nije tretirano na način, koji bi žene ohrabrio da prijavljuju ono što im se događa.

                Tabela 2 – Vrste nasilja

Broj prijava za asilje

Fizičko

Psihičko

Fozičko i psihičično

Fizičko, Psihičko i Ekonomsko

Ekonomsko

Seksualno(uz psih,fiz,ekon)

Institicuonalni mobilng)

75

3

7

21

23

8

3

6 institucionalno

2 mobing

 

              

                UČINIOCI NASILJA U PORODICI

                U najvećem broju slučajeva nasilja, 26, nasilnik je suprug, u 10 slučajeva to je bivši suprug, u 15 neko od srodnika, u 10 aktuelni a u 3 slučaja bivši partner, u 8 slučajeva su to institucije, a u 2 slučaja neko drugi.

                Tabela 4 – Učionici nasilja u porodici

Suprug

Bivši suprug

partner

Bivši partner

Srodnici

Institucije

Neko drugi

26

10

10

3

15

8

2

               

                               

                STRUKTURA KORISNICA PREMA EKONOMSKOJ SITUACIJI

                Žene koje nam se javljaju najčešće nisu zaposlene, primaju socijalnu pomoć ili rade na crno. Manje od polovine korisnica, 30, navelo je da ima redovna primanja, a otprilike isti broj nije zaposlen. Na osnovu izjava 9 korisnica zaključile smo da rade na “crno”.

                Korisnice SOS servisa u Rasinskom okrugu najčešće žive u kući sa nasilnikom ili porodičnoj kući njegovih roditelja, u proširenoj porodici. Kada napuste nasilnika, više od polovine žena odlazi kod roditelja zbog loše ekonomske situacije. Važno je imati na umu da, iako ekonomska situacija nije uzrok nasilja, kao i da je nasilje u porodici rasprostranjeno među svim (ekonomskim) kategorijama stanovništva, činjenica je da nasilje negativno utiče na radnu sposobnost žena koje su mu izložene dok, sa druge strane, loša materijalna situacija može često obeshrabriti žene da napuste nasiilnika. Ne bi trebalo zaboraviti ni na društvene posledice nasilja u porodici. Efikasnost u sprečavanju nasilja u porodici i pravovremena i adekvatna reakcija države u već postojećim slučajevima nasilja, pozitivno bi uticala na smanjenje troškova saniranja teških oblika nasilja i doprinela unapređenju prava žena na bezbedan život; za pretpostaviti je da bi dovela i do smanjenja broja femicida.

                STRUKTURA KORISNICA PREMA TERITORIJI NA KOJOJ ŽIVE

               Analizom dobijenih informacija od žena, došle smo do saznanja da su većinu činili pozivi žena koje su kazale da žive u Kruševcu, 36, dok se 29 žena izjasnilo da živi u seoskoj sredini. Deset (10) korisnica je navelo druge gradove kao teritoriju na kojoj žive, dok su 2 poziva bila iz inostranstva.

                U odnosu na prošlu godinu, broj poziva žena sa sela se povećao za 7%.

                Tabela 5 – Teritorijala struktura korisnica

Kruševac

Selo

Drugi grad

Druga zemlja

36

29

10

2

                LISTE RIZIKA

                Za 27 korisnica urađena je i lista za prepoznavanje i procenu rizika u situaciji nasilja (Marac lista) i te korisnice smo povezale sa institucijama. Jedna korisnica je smeštena u Sigurnu kuću u Beogradu.

                PRAVNA POMOĆ

                Tokom 2018., na zahtev 32 korisnice, UŽ Peščanik, je odgovorilo pružanjem pravne podrške u vidu razjašnjenja zakonskih odredbi, naprimer hitnih mera u okviru Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, takođe, u vezi sa deobom zajedničke imovine, samostalnim vršenjem roditeljskog prava, ostavinskim postupkom, kao i u vidu informisanja korisnica kako da naprave krivičnu prijavu i kome treba da je podnesu. U 2018. godini, 5 korisnica je dobilo besplatnu advokatsku pomoć. U 2 slučaja, zastupanje na sudu bilo je po prijavi za nasilje u porodici, u 2 slučaja reč je o postupku za izmenu odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava, u jednom slučaju je reč o zahtevu za samostalno vršenje roditeljskog prava i izdržavanje maloletne dece.

                Iz dobijenih informacija od korisnica, takođe smo došle do saznanja da je 39 njih prijavilo nasilje nekoj od institucija (Centru za socijalni rad, Policiji, Sudu, Tužilaštvu). Korisnice su, između ostalog, kazale da način postupnja institucija treba unaprediti. Ženi se ne veruje, minimalizuje nasilje koje trpi, često preti oduzimanjem dece. Značajan broj naših korisnica izjavio je i da unapred nema poverenje u institucije na osnovu već dostupnih informacija u javnosti, putem medijia, naprimer. Samo mali broj korisnica SOS telefona izrazo je zadovoljstvo postupanjem institucija, i to u 2 slučaja radom Centra za socijalni rad i u 3 slučaja postupanjem policijskih službenika.

               Tokom 2018. godine smo pružile i izvesnu novčanu pomoć našim korisnicama, kao i pomoć u namirnicama i garderobi.

                U najvećem broju slučajeva, korisnice su se pozitivno izjasnile o radu SOS telefona.

                Aktivnosti na prevenciji nasilja prema ženama

                Tokom 2018. godine UŽ Peščanik održalo je 5 radionica za stanovnice naselja u okolini Kruševca: Jasika, Gavez (Srnje i Kruševica), Cerova, Šanac kao i u romskom naselju Panjevac. Radionice su održane u okviru projekta   “Žene Rasinskog okruga - za život bez nasilja“, koji podržava Fondacija Kvinna till Kvinna iz Švedske.

                Na radionicama je 106 žena dobilo informacije o nasilju prema ženama, o obavezama i radu institucija, koje su uključene u sprečavanje nasilja, kao i o postojanju i radu SOS podrške u Peščaniku za žene koje trpe nasilje.

                Aktivistkinje Peščanika i saradnice u Rasinskom okrugu, članice Mreže žena Rasinskog okruga su tokom protekle gdoine podelile građanima i građankama najmanje nekoliko hiljada lifleta sa informacijama o nasilju prema ženama. Održale smo više javnih događaja, naprimer, tribina i uličnih akcija u vezi sa ovom temom.

                Osim spomenute Fondacije Kvinna till Kvinna, rad Udruženja žena Peščanik i konkretno pružanje SOS podrške podržavala je OAK Fondacija.

U Kruševcu, 11/03/2019

Izveštaj sačinile Milkana Pavlović i Snežana Jakovljević

 

[1] Udruženje žena Peščanik je 2009. osnovalo prvi SOS telefon u Rasinskom okrugu za podršku ženama sa iskustvom nasilja. Od tada do danas, za pomoć i podršku obratilo nam se blizu 1000 žena, kojima su pružene različite vrste usluga: informacije o pravu na zaštitu, ulozi institucija, radu SOS servisa, zakonskim rešenjima, pravna pomoć u pisanju podnesaka, emocionalna i psihološka podrška, pomoć u ostvarivanju kontakata sa institucijama i sigurnim kućama, advokatsko zastupanje pred sudom.

[2] Prema podacima Mreže Žene protiv nasilja, koja okuplja 25 specijalizovanih servisa za podršku ženama sa iskustvom nasilja u porodici, broj poziva na godišnjem nivou u Srbiji je najmanje 10 000.

[3] Mobing  je širi pojam koji pokriva različite oblike zlostavljanja na radu odnosno ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog,  koji izaziva strah i slično

[4] Seksualno nasilje: podrazumeva svaku povredu polne slobode i morala, svaki vid degradiranja i ponižavanja na seksualnoj osnovi, svaki vid prisiljavanja na seksualni odnos i silovanje. Ono predstavlja korišćenje prisilnih seksualnih radnji kojima se dominira, manipuliše, preti i povređuje druga osoba. Ovu vrstu nasilja često prati i fizičko i psihičko nasilje, a često se ti slučajevi nasilja vrše istovremeno.

Donatorke

Ženske mreže

Kancelarija

  • Obilićeva 50/2
    Kruševac, Srbija

Podržite nas

Pratite nas