BEZDBEDNA OD NASILJA – INFORMIŠI, PODRŽI, OSNAŽI

Cilj projekta je unapređenje podrške ženama u situaciji porodično partnerskog nasilja. Projekat je realizovan na teritoriji Rasinskog okruga u trajanju od 6 meseci, (jun - novembar 2017.) u partnerstvu sa Komisijom za rodnu ravnopravnost opštine Ćićevac. U okviru projekta, koji je, inače, podržala Agencija UN za razvoj realizovale smo dvodnevni seminar o nasilju prema ženama za članice Mreže žena Rasinskog okruga, organizovale rad Pravnog savetovališta za žene i javne akcije podizanja svesti o neophodnosti eliminisanja nasilja prema ženama.

Aktivnosti:

  1. Obuka o nasilju prema ženama, septembar 2017. je sprovedena za 21 aktivistkinju iz NVO Una, Ćićevac, Kaliopa, Brus i neformalnu grupu žena iz Trstenika u cilju jačanja njihovih kapaciteta za pružanje podrške ženama i zagovaranje rešavanja problema nasilja prema ženama.
  1. Rad pravnog savetovališta: Beležimo 70 pravnih saveta korisnicama. Podnesci su pisani u 15 slučajeva, za 2 korisnice, na osnovu liste za prepoznavanje rizika od femicida, obezbeđeno je advokatsko zastupanje na sudu, a 1 korisnica smeštena je u sigurnu kuću.
  1. Javni događaji: Na 4 javna događaja – tribina i 3 ulične akcije podeljeno je 1000 lifleta o pravnom okviru RS za zaštitu žena od nasilja u porodici. Tribina, na kojoj je učestvovalo oko 30 osoba iz institucija, civilnog sektora i građanki i građana je održana 27. novembra u Ćićevcu u organizaciji Saveta za rodnu ravnopravnost. Govorile su: predstavnica Saveta, o Lokalnom akcionom plana za unapređenje rodne ravnopravnosti; predstavnica NVO Una Ćićevac, o osnivanju SOS info-servisa; konsultantkinje na SOS telefonu Peščanika predstavile novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.
  1. Učesće u kampanji 16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama.

USTANI ZA ŽENE ČIJI SE GLAS VIŠE NE ČUJE – KA EFIKASNIJEM UTVRĐIVANJU BEZBEDNOSNIH RIZIKA U CILJU SPREČAVANJA FEMICIDA

Ovaj projekat nastao je na inicijativu Autonomnog ženskog centra, koji je bio glavna koordinirajuća organizacija dok je Udruženje žena Peščanik bilo partner na projektu. Najširi cilj projekta je unapređenje osnovnog ljudskog prava žena na život i prevencija femicida identifikovanjem rizika i efikasnijom zaštitom žena od rodno zasnovanog nasilja. Implementaciju projakta podržala je Delegacija Evropske unije u Srbiji, a realizacija je trajala od aprila 2016. do maja 2018. godine. Ciljne grupe projekta bili su predstavnici/e uprave i institucija, ženske grupe  specijalizovane za podršku ženama u situaciji nasilja u porodici, korisnice usluga ženskih grupa, odnosno žene koje trpe ili su preživele nasilje, medijski profesionalci/ke zaposleni/e u nacionalnim i lokalnim medijima, kao i najšira javnost. U okviru projekta zagovarano je da 18. maj bude proglašen nacionalnim Danom sećanja na žene žrtve nasilja u porodici, što je Vlada Srbije i učinila, 2017. godine a 2018. je ovaj dan po prvi put obeležen u mnogim gradovima Srbije, pre svega od strane ženskih grupa. Projekat je obuhvatio rad sa više od 100 žena, korisnica SOS podrške u desetak gradova na jačanju njihovih resursa za prevazilaženje situacije nasilja u kojoj se nalaze i izradu individualnih planova zaštite. U okviru projekta održane su i dve međunarodne konferencije o problemu nasilja prema ženama sa gošćama iz bivše Jugoslavije, Bugarske, Turske i Italije.

Osim pomenutih, realizovane su i druge aktivnosti, naprimer set edukacija za predstavnike i predstavnice lokalnih uprava i institucija o zaštiti žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima, kao i seminari za medijske kuće o izveštavanju o nasilju prema ženama, na kojima je učestvovalo blizu 100 predstavnika/ca medijskih kuća. Jedan od medijskih seminara bio je realizovan i za 30 studentkinja i studenata Filozofskog fakulteta u Nišu, Odeljenja za komunikologiju i novinarstvo. Prilikom realizacije pomenutih seminara ostvarena je saradnja sa Nezavisnim Udruženjem novinara i novinarki Srbije, Nezavisnim društvom novinara i novinarki Vojvodine, Savetom za štampu, Lokalnom asocijacijom nezavisnih elektronskih i štampanih medija - Lokal pres i ženskim grupama SOS Ženski centar Novi sad, Žene za mir Leskovac, Udruženje Roma Novi Bečej, SOS telefon Vranje.  

Ustani za one čiji se glas ne čuje – ka efikasnijem identifikovanju bezbedonosnih rizika za sprečavanje femicida

Projekat "Ustani za one čiji se glas ne čuje – ka efikasnijem identifikovanju bezbedonosnih rizika za sprečavanje femicida" Peščanik realizuje kao partnerska organizacija Autonomnog ženskog centra iz Beograda. Projekat podržava Evropska delegacija u RS, a period realizacije je od 18. aprila 2016. do 18. aprila 2018. godine.

Ciljevi projekta su:

1. Jačanje kapaciteta ženskih OCD za monitoring i analiziranje slučajeva femicida i pisanje pritužbi u slučajevima kada su institucije napravile propuste
2. Identifikovanje specifičnih rizika koji vode do ubistava žena i unapređenja bezbednosti žena kako bi se sprečio femicid, unapređenje rada institucija i samnjenje broja femicida u Srbiji
3. Podizanje svesti javnosti o femicidu kao najteđem obliku muškog nasilja prema ženama i kršenju ženskog ljudskog prava na život

Osnovne aktivnosti:

1. Sakupljanje medijskih objava, podataka od institucija o femicidu i analiza i pisanje izveštaja za javnost o femicidima u Srbiji
2. 2 treninga za ženske OCD o monitoringu i analizi slučajeva femicida i pisanje pritužbi Zaštitniku građana zbog propusta institucija u procesuiranju slučajeva
3. Sastanci ženskih OCD iz najmanje 3 zemlje sa Balkana radi kreiranja zajedničke platforme za prikupljanje podataka o femicidu
4. Radionice za žene koje su preživele nasilje Mapiranje unutrašnjih bezbednosnih resursa
5. Advokatsko zastupanje korisnica SOS telefona na sudu
6. Seminari za medijske profesionalce/ke o izveštavanju nasilja prema ženama
7. Kampanja za proglašenje 18. maja Danom sećanja na žene žrtve femicida

"Žene Rasinskog okruga za život bez nasilja - ka efikasnijoj saradnji u lokalnim zajednicama u borbi protiv nasilja prema ženama"

Osnovni podaci o projektu

Projekat ima za cilj da doprinese poboljšanju zaštite žena od rodno zasnovanog nasilja i saradnje na svim nivoima, među institucijama i ženskim organizacijama.
Plan je da se poveća kapacitet SOS telefona za žene žrtve nasilja kroz pružanje besplatne pravne pomoći, uspostavljanje grupa samopomoći i izradu pojedinačnih bezbednosnih planova za žene koje preživljavaju nasilje u Rasinskom okrugu. Značajna pažnja će biti posvećena podizanju svesti javnosti i širenju poruke o neophodnosti "nulte tolerancije" na nasilje kroz medijske kampanje i organizovanje radionica i sastanaka sa višestruko marginalizovanim ženama kako bi SOS podršku učinile dostupanijom njima.
Projekat "Žene Rasinskog okruga za život bez nasilja - ka efikasnijoj saradnju u lokalnim zajednicama u borbi protiv nasilja prema ženama" izaziva vlasti, institucije i stavove građana u 6 lokalnih zajednica u Rasinskom okrugu: Aleksandrovac, Brus, Ćićevac, Varvarin , Trstenik i Kruševac, o nasilju prema ženama, i traži veću posvećenost zaštiti žrtava nasilja.
Treba reći da se Republika Srbija obavezala na “dužnu pažnju” u zaštiti od rodno zasnovanog nasilja, baš kao što Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i u porodici zahteva. Međutim, nasilje prema ženama ostaje jedan od najvećih problema u državi. Mreža Žene protiv nasilja evidentirala je, na osnovu izveštaja medija, najmanje 32 femicida u 2016. godini. Nacionalni SOS telefon još uvek nije osnovan. Jedinstvena baza podataka ne postoji, tako da je teško dobiti jasniju sliku o problemu nasilja prema ženama. Besplatna pravna pomoći za ugrožene grupe nije obavezna - mali broj zajednica je obezbeđuje. Ta činjenica posebno utiče na Romkinje, žene sa invaliditetom, žena sa ruralnih područja i druge siromašnie žene koje nemaju novca da plate profesionalne usluge.
Koliko god je nedostatak koordinacije i saradnje između različitih institucija u zaštiti žena od nasilja problematično, odnos vlasti prema institucijama i ženskim grupama koje pružaju hitnu pomoć je takođe zabrinjavajuće. Vlasti deklarativno podržavaju ženske grupe i govore da će sarađivati sa njima, ali uvid u budžetska izdvajanja kaže suprotno - zaštita žena od nasilja nije na listama prioriteta vlasti.

I Ciljne grupe projekta

1) Lokalne vlasti / zvaničnici/e i predstavnici/e institucija – Obratićemo se zaposlenima u institucijama i pokušati da unapredimo međusobne kontakte i saradnju u zaštiti žena od rodno zasnovanog nasilja.
2) SOS usluge / Ženske OCD / aktivistkinje i SOS konsultantkinje - SOS telefon i servisi podrške u Romani cikni i Ž kao žena i kao Župa, Aleksandrovca pružaju podršku ženama koje su preživele nasilje na srpskom i romskom jeziku. Pokretanje SOS usluge u malim gradovima ohrabruje žene da prijave nasilje, jača ženski aktivizam i povećava informisanost građana o problemu.
3) Žene u situaciji nasilja, korisnice SOS podrške - 70-80 korisnica se obrati SOS telefonu godišnje putem skoro 150 telefonskih poziva. Naše korisnice preživljavaju različite vrste nasilja; one su različitih godina, ekonomskog i socijalnog statusa ... KTK podrška će omogućiti pružanje besplatne pravne pomoći koja će zadovoljiti njihove različite potrebe i prioritete.
4) Višestruko diskriminisane žene - Romkinje prijavljuju nasilje retko, stide se i strahuju da ne izgube državne beneficije; one ne veruju institucijama. Žene sa invaliditetom su često nezaposlene i smatraju da su teret svojim porodicama i društvu. Seoske žene rade naporno, u poljima i kućama, ali se od njih očekuje "da drže jezik za zubima" kada je u pitanju donošenje odluka. Mi bismo želele da podstaknemo sve njih da pitaju za pomoć pre nego što budu uhvaćene u krug nasilja, jer izlazak iz njega zahteva više vremena, resursa i snage.
5) Građani - Prema našem iskustvu, javnost nema dovoljno znanja o problemu nasilja prema ženama i ne razume prirodu odnosa moći između polova. Želimo da poboljšamo opštu atmosferu u društvu, što će stimulisati eliminaciju nasilja i efikasnu zaštitu žena, i neprijateljsko raspoloženje prema nasilju i nasilnicima.

II Zainteresovane strane
Mreža Žene protiv nasilja i Mreža Žena u crnom, kao i Mreža žena Rasinskog okruga za ženska prava će biti zainteresovane strane. Neke žene u na pozicijama odlučivanja, uključujući i tela za rodnu ravnopravnost će takođe podržati projekat. Mediji, koji redovno izveštavaju o našim aktivnostima, kao na primer novine Grad, su takođe zainteresovani da podrže projekat.

III Partneri i saradnici/e
Ovaj projekat će biti realizovan u saradnji sa NVO Romani cikna, Ž kao žena i kao Župa, Aleksandrovac i Kaliopa iz Brusa, Una iz Ćićevca, kao i neformalne grupe iz Trstenika i Varvarina, sa kojima Peščanik ima odličnu saradnju već godinama.

Aktivnosti

1) Javno zagovaranje za odgovorniji odgovor nadležnih lica na nasilje prema ženama:
- Susreti vlasti i ženskih OCD i aktivistkinja ženskih prava;
- Podnošenje inicijativa ženskih grupa zvaničnicima/ama i predstavnicima/ama institucija;
- Obuka za unapređenje multisektorske saradnje u zaštiti od nasilja prema ženama

2) Povećanje kapaciteta ženskih grupa, SOS usluga i korisnica za dalje unapređenje podrške ženama koje su preživele nasilje:
- Sastanak ženskih nevladinih organizacija u okviru Mreže Žene protiv nasilja o licenciranju za pružanje usluga podrške
- Razmena sa drugim ženskim grupama;
- Prevencija “burn out”-a i feministički nega
- Pružanje besplatne pravne pomoć ženama i
- Uspostavljanje grupa samopomoći i izrada pojedinačnih bezbednosnih planova

3) Podizanje svest,i uključujući promene stavova u vezi sa nasiljem prema ženama:
- Radionice i sastanci za / sa ugroženim ženama;
- Medijska kampanja i distribucija informacija građanima/kama o problemu nasilja prema ženama

Projektni menadžment
Koordinatorka projekta je Snežana Jakovljević, jedna od inicijatorki i osnivačica Udruženja. Asistentkinja je Slavica Stanojlović Urošević, dugogodišnja aktivistkinja organizacije i konsultantkinja SOS telefona. Tehnička sekretarka je Zvezdana Budimović Savković, web administratorka sa značajnim iskustvom po pitanju teme žene, mir, bezbednost.

Prilog:

Zavpšni izveštaj o projektu

Cilj projekta „Lokalne zajednice u centralnoj Srbiji protiv rodno zasnovanog nasilja“ je povećana bezbednost žena sa iskustvom nasilja u porodici u 6 gradova u Rasinskom okrugu unapredjenjem odgovora institucija na problem nasilja prema ženama, povećanjem dostupnosti podrške ženama, koje su preživele nasilje, uključujući višestruko marginalizivane žene i promenom izveštavanja medija o nasilju prema ženama.

U partnerstvu sa NVO Romani cikna, Kruševac, Forum mladih sa invaliditetom, Trstenik i Ž kao žena i kao Župa, Aleksandrovac i neformalniim ženskim grupama u Varvarinu, Ćićevcu i Brusu, kao i Mrežom žena Rasinskog okruga za ženska prava i Mrežom Žene protiv nasilja, kontinuirano smo radile na unapredjenju javnih politika u okrugu, kao preduslova za zaštitu ljudskih prava, time i prava na život bez nasilja. Broj gradova koji je potpisao Evropsku povelju o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou i usvojio akcioni plan za unapredjenje rodne ravnopravnosti bio je na kraju 2016. godine 4 ili duplo veći nego na početku 2015. (2); istovremeno je zaokružen i proces osnivanja tela za rodnu ravnopravnost pa ovaj mehanizam sada postoji u svih 6 gradova okruga.

Organizovale smo 4 treninga i 6 panela u cilju povećanja informisanosti predstavnika /ca institucija o fenomenu nasilja prema ženama i o medjunarodnim i domaćim standardima za njegovo suzbijanje. U gradovima okruga osnovani su multisektorski timovi za suzbijanje pomenute vrste nasilja, koji se, manje više redovno sastaju. Ženske organizacije u okrugu koje pružaju podršku ženama sa iskustvom nasilja učestvuju u radu timova. Ustanovile smo praksu povremene razmene informacija sa institucijama, naprimer sa centrima za socijalni rad i policijom u Aleksandrovcu, Brusu i Kruševcu, Javnim tužilaštvom u Kruševcu i / ili zajedničkog istupanja u javnosti, naprimer na tribini u Trsteniku sa predstavnicima tamošnjeg Centra i policijske stanice. Da li je i koliko povećana aktivnost institucija bila zaista od koristi za žene koje su preživele nasilje? Odgovor zavisi od toga šta i kako merimo. Naprimer, 2011. je izrečena samo jedna mera zaštite žrtve po Porodičnom zakonu dok je taj broj 2015, bio 4 a 2016. – 5, što je višestruko povećanje, ali manje od 5 % u odnosu na broj prijava (196 u 2015 u Kruševcu – podaci Centra za socijalni rad.) Najstrožija kazna za nasilje u Rasinskom okrugu ostaje 3 godine zatvora, dosuđena 2013. (Osnovni sud odredio je 4, a Apelacioni smanjio na osnovu žalbe nasilnika) za teške telesne povrede nanete žrtvi.

Obnovile smo resurse konsultantskog tima za podršku ženama koje su preživele nasilje. Tim sada broji 14 konsultantkinja; 10 na SOS telefonu, 2 u Romani cikni i 2 u Ž kao žena i kao Župa. „U početku me je plašilo kad korisnica pozove i ćuti. Plašilo me je i kad govori. Sada sam sigurna u sebe i kako treba da razgovaram s njom“... „Zahvaljujući projektu mnogo bolje poznajem procedure, zakone, uopšte pravnu oblast.“

U okviru projekta je, prvi put na teritoriji Rasinskog okruga, u saradnji sa organizacijom Romani cikna, uvedena podrška na romskom jeziku na SOS telefonu i u prostorijama te organizacije. Osnivanje podrške na romskom jeziku ohrabrilo je Romkinje da se obrate za pomoć. U 2014. samo jedna korisnica SOS linije izjasnila se kao Romkinja; tokom prethodne 2 godine bilo ih je 25. Beležimo i da je 12 žena sa invaliditetom prijavilo nasilje tokom 2015-2016, u odnosu na 4 žene u 2014. Ukupan broj žena sa iskustvom nasilja u porodici do kojih smo tokom projekta stigle bio je blizu 500: 227 žena obratilo se jednom i / ili više servisa u okrugu, dok je putem 18 radionica i na 3 sastanka blizu 300 žena dobilo informacije kome mogu da prijave i obrate se za podršku u slučaju nasilja u porodici i / ili od partnera. Radionice smo organizovale u romskim i seoskim naseljima u okrugu i imale susret sa organizacijama koje se bave zaštitom prava osoba sa invaliditetom. Podršku korisnicama smo ove godine unapredile i organizovanjem radionica, za njih 8, koje su osmislile i facilitirale psihoterapeutkinje, a rezultat su individualni bezbednosni planovi za 5 klijentkinja.

Projekat je doprineo povećanju vidljivosti problema nasilja prema ženama. Javnosti smo tokom 2016. prosledile više od 100 informacija o aktivnostima putem medija, Fajsbuka i sajta, a konsultantkinje, korisnice i saradnice su ih podelile na svojim mrežama. Lokalni mesečnik Grad, u 2015-2016 objavio je blizu 30 teksova, što znači da nijedan broj nije izašao bez informacije o Peščaniku. TV Trstenik objavilo je 16 izveštaja o aktivnostima koje smo organizovale sa saradnicama u Trsteniku, a TV Brus je redovno pratila dogadjaje održane u saradnji sa aktivistkinjama Brusa. Aktivnosti Peščanika uključujući i seminar o izveštavanju o nasilju prema ženama u okviru ovog projekta, inspirisale su značajan broj medijskih tekstova, ali i medijske projekte. Sa listom Grad potpisale smo sporazum o saradnji. Rad UŽ Peščanik privukao je i interesovanje nacionalnih medija, npr TV N1, Radio Slobodna Evropa, Al Jazzera, Politika, Danas, agencije Beta i Fonet...
I partnerske organizacije dobile su puno od projekta. Aktivistkinje Romani cikne i Ž kao žena... kažu: “Povećale smo znanje, uvedena je nova tema – nasilje prema ženama u delokrug našeg rada, dosta smo naučile o zagovaranju, organizovanju posla i procedurama, partnerstvu i podeli odgovornosti.“ Projekat je unapredio kontakte i saradnju medju nama, realizovale smo brojne zajedničke aktivnosti, dale podsticaj ženskom samo-organizovanju – okrug je ojačan za Udruženje žena Kaliopa, Brus tako da na teritoriji okruga, sada 3 organizacije deluju u Kruševcu, 1 u Aleksandrovcu , 1 u Brusu, a od nedavno i jedna u Ćićevcu. Novoosnovana Mreža žena Rasinskog okruga za ženska prava je 2016. održala 2 sastanka, utvrdila procedure i bila vildjiva u javnosti zbog reakcija na društvene pojave. Krajem 2016. održale smo konferenciju o nasilju prema ženama, koja je okupila oko 80 učesnika/ca, uključujući Zaštitnika građana i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost. O porastu kredibiliteta organizacije govore i sledeći primeri: predstavnica Peščanika je u jednoj od ovdašnjih osnovnih škola i u Gimnaziji govorila o ženskim pravima; imale smo panelistkinju na javnim skupovima regionalnog (u organizaciji UNDP, Crna Gora), nacionalnog (u organizaciji OSCE Misije u Srbiji u Skupštini Srbije) i lokalnog karaktera (Sombor, Niš, Vrnjačka Banja). Uvećale smo tim i zaposlile još jednu osobu, pravnicu tako da je sada broj redovno zaposlenih 4.

Donatorke

Ženske mreže

Kancelarija

  • Obilićeva 50/2
    Kruševac, Srbija

Podržite nas

Pratite nas