Zašto JA idem na Prajd

000204 Pride strikovanje

Dragi poznanici, kolege, prijatelji i rodbino, koji "nemate ništa protiv homoseksualaca, ali zašto da paradiraju", ili vi koji niste sigurni šta mislite o svemu tome, imala sam malo vremena da vam napišem zašto JA lično idem u nedelju na tu paradu, pa koga zanima može da pročita. Ustvari, jako bih volela da pročitate.
Ja idem na Prajd zato što"postupam onako kako želim da postane opšti zakon" (Kant). Zato što mislim da moram da "budem promena koju želim da vidim u svetu" (Gandi). I zato što je "da bi zlo trijumfovalo, dovoljno da dobri ljudi ne čine ništa"(Burke).

Prajd je protest, a ne "seks na javnom mestu". On je indikator nivoa (ne)tolerancije: ispostavlja se da"bode oči", jer je diskriminacija, o kojoj se u "velikim" medijima osim uoči Prajda uglavnom ne govori, duboko uronjena usistem. Argument da Prajd nije pravi način borbe zanemaruje to da je praćen radom tokom cele godine koji nije medijski propraćen. Organizatori Parade nisu odgovorni ako huligani odluče da ruše grad! Društva u kojima se šetnje dešavaju nemaju više LGBT osoba od onih koji je zabranjuju, a priča o užasnom gej lobiju ne stoji jer da je tako, LGBT osobe ne bi doživljavale ovaj nivo nasilja i diskriminacije. A ako je bilo čiji poljubac najteža stvar koju moramo da objašnjavamo deci, blago nama.

Parada ponosa 2010. godine

Znajte da Prajd NIJE seks na javnom mestu i da na toj šetnji u nedelju homoseksualne, biseksualne i transeksualne osobe neće raditi NIŠTA što svakodnevno na ulici ne rade heteroseksualne. Prajd je protest. Protest protiv nasilja nad LGBT osobama, protiv mržnje, omalovažavanja, ponižavanja. Zato se zove Prajd, parada ponosa, zato što se protivi sramu i stidu koji se LGBT osobama svakodnevno nameće. Samo što to pokušava da bude jedan lep, veseo, pozitivan protest, jer je LGBT osobama dovoljno svakodnevne tenzije, negativnosti, pritiska, mržnje, diskriminacije, nasilja (koliko može da bude lep kada moraš da šetaš okružen policijom).

Razumem zašto neko i neko ko je LGBT ne želi, ne sme, ne može da ide u šetnju u nedelju. Vrlo je teško javno pokazati da si drugačiji od većine, i to baš u tom smislu. Dovoljno je teško to priznati sebi! A onda kada u društvu vlada atmosfera mržnje prema tebi, kada čitaš ili slušaš pretnje, naravno da se bojiš i brineš za svoju bezbednost. Zato, ne iznosite kao argument protiv održavanja Prajda to što poznajete LGBT osobu koja u nedelju neće izaći na ulicu.

Naravno da ima razloga i za i protiv organizovanja Prajda. Smatraju neki da je to "kontraproduktivno",da "bode oči", da "samo izaziva". Ali ne činili vam se da se o svakodnevnim problemima LGBT populacije samo uoči Prajda i govori?! Tek ponekad, uz neki događaj ili tragediju, procuri u medije tokom godine neka informacija. E tome služi Prajd, kao na primer bilo koji Međunarodni dan bilo čega. LGBT osobe osećaju netrpeljivost, slušaju i čitaju uvrede i bivaju povređene ako se prepozna taj aspekt njihovog identiteta čak i od onih koji bi trebalo da ih vole, uče, sarađuju, leče, štite, informišu, predstavljaju. Diskriminacija LGBT osoba je, iako često implicitna, sistemska. Svi aspekti društva su homofobični, i naravno da je lako i logično usvojiti tu netrpeljivost i osećati je i prema samom sebi. Kako je Prajd protest, na sajtu parada.rs navedeni su konkretni zahtevi na koje se ovim protestom ukazuje.

Drugo, Prajd je kao lakmus papir, indikator. Tester mržnje i homofobije u državi i društvu. Da nije iniciran, one samo ne bi isplivale na površinu, svejedno bi postojale, ugnjetavale i nanosile bol. NE ZNAMO za sve slučajeve nasilja, diskriminacije, vređanja, omalovažavanja koji se dešavaju. Jer te informacije ili ne dospu u medije koje pratite, ili čak ni same žrtve o tome ne govore. Prajd između ostalog ohrabri neke osobe da progovore, učestvuju, oglase se, da im kakav-takav prostor. On nije idealno rešenje, ali je neophodno i privremeno.

Povodom mišljenja da Prajd "nije pravi način" želim još da skrenem pažnju da se i razne druge aktivnosti dešavaju tokom godine, samo one za većinu medija (i one koji ih prate) nisu zanimljive, pa se za njih manje zna: konferencije, publikacije, radionice, razgovori, edukacije, istraživanja, predlozi zakona, tužbe, pregovaranja, kulturni sadržaji, medijski sadržaji, sportski programi... Sve one zajedno ne uspeju da dođu do šire javnosti kao šetnja, ne podstaknu je da dobije neke nove informacije i uvide, ne dobiju, sa druge strane, podršku i interesovanje nekih drugih aktera koji se uoči šetnje konačno oglase povodom sistemskog kršenja prava LGBT osoba, a na kraju, ni ne pokažu stanje u kome se društvo nalazi kao što to učini šetnja. Priča da Prajd izazove nasilnike da ispolje svoju agresiju i nezadovoljstvo je druga stvar - za destrukciju i nasilje nisu krivi oni nad kojima se ono vrši, nego oni koji ga vrše. Moramo prekinuti da okrivljujemo žrtve i okrenemo se nasilnicima. Nije Prajd kriv ako ga besni huligani iskoriste kao povod da ispolje svoju mržnju i agresiju, već oni sami.

Ne brinite o tome kako biste objasnili svom detetu što se dve tete ljube. Jedan roditelj je pisao:"Kada bi poljubac dve tete bilo najteža stvar koju bih morao da objasnim svom sinu, bio bih presrećan", i ja se slažem. Decu i treba da učimo ljubavi, nežnosti, pažnji, a to kojeg je pola osoba koju volimo, je najmanje bitno. Homo-, bi- ili transeksualnost se ne prenosi sa roditelja na decu. A vi, roditelji, koji imate ne-heteroseksualno dete, ništabvi niste "radili pogrešno". Hvala vam ako u ovom društvu podržavate svoje dete da bude to što jeste, i ako ste od porodice napravili sigurnu sredinu. Za mene, "čak" i usvajanje dece u istopolnim parovima nije ništa ni strašno i loše, naprotiv. Verujem da bi oni koji se za to odluče, ako ispunjavaju druge standardne uslove, mogli da pruže tu ljubav i brigu potrebnu deci bez roditeljskog staranja.

Ne brinite ni o tome da li će šetnja uticati na širenje homo-, bi- i transseksualnosti u Srbiji, jer neće. Društva u kojima se šetnje dešavaju nemaju više LGBT osoba od onih koji je zabranjuju - druge su stvari što je u tim društvima lakše govoriti o svojoj ne-hetero seksualnosti, iskazivati je, ne pretvarati se, i što se u ta društva ponekad LGBT osobe preseljavaju. Ono na šta šetnja i LGBT aktivizam mogu da utiču, je da oni koji već nisu heteroseksualni, to priznaju sebi i drugima. Ali, da li zaista mislite da je bilo ko zaslužio da ceo život ćuti, laže i pretvara se da je nešto što nije?!

A povodom toga da homoseksualnost "nije prirodna" (jer nema potencijal potomstva), emotivne i seksualne veze se među ljudima već hiljadama godina ne stvaraju i ne održavaju zarad produžavanja vrste (a sa druge strane ljudska reprodukcija je odavno u rukama nauke) pa to nije ni sada argument da je neki emotivni odnos pogrešan. Ako je to odnos odraslih osoba pun poštovanja, razumevanja, ljubavi, nežnosti, privlačnosti, "hemije"... meni je on sasvim ispravan.
Ne mislite da je "gej lobi"zavladao Srbijom jer da jeste, ne bi li onda nešto u ovom društvu i išlo LGBT osobama na ruku? Zar ne bi odredbe zakona protiv diskriminacije konačno počele da se sprovode, a novi zakoni u korist LGBT osoba bili doneti? Ne bi li bila kažnjena medicinska sestra kada po hodniku viče da ona "neće da previja ovog pedera", policija kad dođe kasnije na poziv jer čuje da se incident dogodio negde gde se skuplja LGBT zajednica, iz udžbenikabila izbačena homofobija, "psiholozi" i "psihijatri" prestali da "leče" ne-heteroseksualne osobe, mediji i političari pazili šta i kako pričaju i pišu, a LGBT osobama bila dozvoljeno da posete svog životnog partnera - partnerku u bolnici?! Sva su ovo problemi sakojima se LGBT populacija susreće, a "gej lobi" to nikako da reguliše.

Na kraju, umirem od radoznalosti da saznam kako to da uprkos na primer brojnim kamerama u prolazu na Zelenom vencu, nisu snimljene osobe koje su ponovo ispisivale pretnje i uvrede na račun LGBT osoba i Prajda.

Nadam se da sam odgovorila na pitanja nekih od vas, ili inicirala neka nova i da ću vas iz godine u godinu, sve više sretati na šetnjama. Najviše od svega, nadam se Srbiji u kojoj će šetnje sve manje biti potrebne.
Držite nam palčeve.
Tatjana Nikolić

Donatorke

Ženske mreže

Kancelarija

  • Obilićeva 50/2
    Kruševac, Srbija

Podržite nas

Pratite nas