Trening o digitalnoj bezbednosti

Stokholm 2017 Stokholm, 01-06/10/2017

“Ne postoje ljudi koji nemaju glas (bezglasni)! Postoje samo oni koji su namerno ućutkani ili oni čije glasove društvo bira da ne čuje.”
Arundati Roj

Prvo smo srele Evu Zilen. (Na fotografiji). KTK senior konsultantkinja, koju sam upoznala pre mnogo godina kada je KTK došla na Balkan. Eva je stigla čak i do nas u Kruševcu. Uvod, predstavljanje i iskustva sa online svetom, posebno u vezi sa nasiljem na društvenim mrežama. Podelila nas je u grupe da diskutujemo o razlici između offline i online nasilja. Navele smo, između ostalog: online nasilje nije fizičko, počinioci su anonimni, online nasilje još manje je regulisano zakonom nego offline nasilje. Izložene su mu naročito mladje osobe i /ili osobe koje više koriste internet.

Koje strategije možemo primeniti? Kazale smo: Važno je da biramo kada ćemo reagovati a kada bi reakcija bila uzaludno trošenje energije, prijaviti kada pročitamo nešto nasilno ili govor mržnje na Facebooku, deljenje informacija, pružanje podrške onima koje su napadnute, povećanje znanja o online nasilju, blokiranje neželjene reakcije, čuvanje dokumentacije kao dokaz i slično...

Sutradan je došla Fanna, spisateljica i aktivistkinja, osnivačica društvenog medija @blackwomen – kolekcije ličnih priča crnih žena o tome kako žive u Švedskoj, danas. U proleće 2016., Fana je dobila nagradu iz oblasti komunikacija u kategoriji Mladi talenti godine. Govorila nam je o rasizmu, u stvarnosti i na internetu. Primer: Jedna roditelj je roditeljki devojčice afričkog porekla, koja ima divnu kovrdžavu kosu, kazao otrpilike: Kada bi okrenula svoje dete naopako, mogla bi da je koristiš kao metlu za čišćenje. Fanna je to stavila na internet i pojavilo se mnogo reakcija. Iako izvan stvarnosti, internet nije na nju imun, dakle nije imun na mržnju, predrasude, netoleranciju. Fanna želi i radi na razvoju diskusije o situacijama. Ona ne optužuje ljude, nego se bavi situacijama u koje ljudi dospevaju zbog svojih i tuđih predrasuda i dilema i nedostatka informacija.

Posle Fanne srele smo Anglu iz Instituta za zakon i internet, nezavisne istraživačke asocijacije pri Odeljenju studija prava Švedskog univerziteta. Institut istražuje povezanost Zakona i informacionih tehnologija. Dakle, Angla je pitala da li znamo kakva je razlika kada nekome kažemo „Tvoji stavovi su deo rasističke agende“ i kada kažemo: „Ti si rasist/kinja“. Prvo nije, a drugo jeste krivično delo. Hodale smo sa Anom po primerima online nasilja do kraja dana: Muškarci koje mrze žene online, Sloboda izražavanja (kao i u slučaju offline slobode, može biti omeđena jedino slobodom i pravima drugih ljudi), zaštita od nasilja i uznemiravanja, porno iz osvete (ostaviš parrtnera / ku, a on /ona ti se sveti postavljanjem tvojih slika na internet), kleveta (kod nje je bitna namera) nezakonita pretnja, seksualno nasilje, pravo da budem zaboravljena (da se „odjavim“ sa društvenih mreža i da me je nemoguće pronaći).

U utorak nas je Johana odvela u Fryshuset kod Ane ili na mesto za sve koji nemaju drugo mesto. U Fryshuset-u vas niko neće pitati gde ste bili i šta ste radili pre nego što ste tamo došli. Dobrodošli ste od tačke u svom životu na kojoj ste odlučili da želite da uradite nešto sa sobom, naprimer da se bavite basketom, pevate, igrate, pohađate radionice i treninge na kojima želite da se sretnete sa svojim stvarnim ja. Fryshuset je centar koji nudi projekte i programe za mlade ljude. Jedan od programa su Ujedinjene sestre – inicijativa za jačanje samopouzdanja mladih žena, od 12 do 20 godina, organizovanjem radionica i grupnih događaja. Najvažniji feministički princip koji grupa primenjuje je „safe space“ odnosno „bezbedan prostor“. Neke programe u Fryshusetu finansira vlada, druge programe donatorske organizacije, treće pojedinci i pojedinke koji/e žele da pomognu.

Popodne smo imale još dva susreta. Offline sa Matijasom iz Facebook mreže „Ja sam ovde“ i online, preko interneta, sa Pipetom iz Evropskog ženskog lobija. „Ja sam ovde“ grupu osnovala je Mina Dennert u proleće 2016. kao odgovor na sve veću normalizaciju govora mržnje na internetu. Cilj grupe je otpor online zlostavljanju kroz solidarnost i podršku na hahštagu #ja sam ovde (Jagarhar). Danas, grupa ima oko 40 000 članova i članica, sprovodi aktivnosti na nekoliko medijskih kanala i web sajtova, kao kolektivna platforma za rad na podizanju svesti o online zlostavljanju i rasizmu. Svrha grupe je da osnaži ljude da reaguju kada su drugi izloženi mržanjama ili pretnjama i da prevenira širenje dezinformacija. Asocijacija organizuje i publikovanje tekstova, debate, istraživanja i učestvuje u različitim kontekstima donošenja odluka.
Pireta iz Evropskog ženskog lobija, upoznala nas je sa rezultatima istraživanja o online nasilju prema ženama, u okviru projekta „Njen internet, Njena prava“ (#HerNetHerRights project) koji su još uvek nezvanični i trebalo bi ih koristiti interno, te i kada bih htela o njima da govorim ne bih mogla, a nisam ni zapisivala ni fotografisala grafikone. Za zainteresovane, preporuka: možete se priključiti online konferenciji o online nasilju prema ženama i devojčicama, 13. oktobra tekuće godine na #SayNoToOnlineViolence against women and girls in Europe! Konferencija je deo pomenutog projekta i ima za cilj da analizira aktuelno stanje u oblasti onlina nasilja prema ženama i devojčicama i razmotri rešenja i preporuke za kreiranje bezbednijeg online prostora za žene i devojčice. Više na: www.womenlobby.org/Be-ready-for-the-European-Week-of-Action-for-Girls

Sreda je bila u znaku Nadin alijas Neda iz Asocijacije za progresivne komunikacije. Pitala nas je svašta, naprimer: Šta je internet? I sama odgovorila - Mreža. Ali i prostor za kreativnost. Šta mislimo o robotima? Šta mislimo o seksi robotima? O online pornografiji? Šta je online pornografija? Kako nam se čine automobili koji upravljaju sami sobom? Dronovi? Zamolila nas je da napravimo naša lična online pravila i standarde za upotrebu interneta.

Naša pravila (kojih sam se setila):
Da sve što je zabranjeno offline bude zabranjeno i online
Da na sopstvenom internetu mogu da postavljam sopstvene slike kakve god želim
Da imamo pravo da budemo zaboravljene
Da online nasilje bude kažnjivo, kao i mizoginija, govor mržnje i slično
Da internet bude dostupan svima i da svi imaju jednaka prava, žene i muškarci
Da žene učestvuju u odlučivanju o internetu

Prostor za vaša pravila: ___________________________________________

Asocijacija za progresivne komunikacije je internacionalna mreža osnovana 1990. sa namerom da obezbedjuje komunikacione infrastrukture grupama, organizacijama i pojedincima i pojedinkama koje rade na razvoju ljudskih prava i stvaranju održivog političkog i socijalnog okruženja. APC ima 51 organizaciju i 30 individualnih članica i članova aktivnih u 75 zemalja. Program za ženska prava je jedna od oblasti rada i njegov cilj je jačanje kapaciteta ženskog pokreta da utiče na korišćenje, razvoj i odlučivanje o internetu.
Grupa Muškarci za rodnu ravnopravnost je na naš trening poslala Vidara. Ova grupa osnovana je 1993. godine u cilju podsticanja angažovanja muškaraca u pitanjima rodne ravnopravnosti i prevencije nasilja putem zagovaranja, umrežavanja, podizanja svesti i edukacije. Cilj je promena destruktivnih normi o maskulinitetu, angažovanje dečaka i muškaraca u diskusijama o rodnoj ravnopravnosti i unapređenje saradnje između lokalnih, nacionalnih i internacionalnih aktera u suzbijanju rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Neke od nas ljutila je činjenica što je Vidar uopšte došao i što se muškarci uopšte angažuju u ovim temama. Druge su mislile da je trebalo da vodimo drugačiju diskusiju, da je njegova priprema trebalo da bude drugačija, da je trebalo da poveže pitanje rodne ravnopravnosti sa drugim aspektima distribucije moći u društvu i supremacije belih muškaraca, pitanjem klasa i položaja radnika i radnica, naprimer.

Oko treninga
Meni se sve dopalo. Mislim da je dobro što je KTK obezbedila prostor i vreme da o stvarima koje utiču na naš svakodnevni život, svejedno da li se njima bavimo direktno ili ne, razmišljamo i diskutujemo. Sagovornice i sagovornik su bili zanimljivi i inspirativni.

Radile smo svaki dan, od 9 do 17 ili 18 h. Pošto se menjačnice u Štokholmu zatvaraju u 18 časova, prva dva dana nisam stizala da zamenim novac, pa sam živela zahvaljujući pozajmicama žena iz grupe.
Imale smo sreću sa vremenom. Nije bilo hladno. Kiša je padala, ali ne prečesto.

Za kupovinu je bio nezgodan tajming, još nisu počela sniženja.

U jednoj od radnji u glavnoj ulici srela sam švedsku zvaničnicu u Evropskoj uniji, koju sam upoznala kada sam sa grupom žena sa Balkana boravila u Briselu. Obradovala sam se. Svet je stvarno mali (ponekad).
Gamla stan ili Stari grad je bio prelep, a vegetarijska hrana u Hermans restoranu, u delu grada koji se zove Sodermalm, preukusna.

Snežana Jakovljević

Donatorke

Ženske mreže

Kancelarija

  • Obilićeva 50/2
    Kruševac, Srbija

Podržite nas

Pratite nas