29. maj 2015.
Danas smo stajale/i na ulici u tišini, sa imenima žena ubijenih u Kruševcu od strane svojih partnera i najbližih srodnika, sa pitanjima:
„Koliko žena treba da bude ubijeno svake godine da bi borba protiv nasilja bila efikasnija?“
„Koliko puta godišnje treba da „padnemo niz stepenice“ da bi institucije prepoznale nasilje koje trpimo od naših najbližih?“
„Zašto nasilnici prolaze sa blagim kaznama?“
DOKLE? KOLIKO? ZAŠTO?
Od početka 2015. godine 21 žena je ubijena u kontekstu porodičnog i partnerskog nasilja, a 200 žena u poslednje 4 godine!
Nijedna žena manje, nijedna mrtva više!
[Skulptura na koju smo položile cveće predstavlja sedeći akt žene koju je uradio profesor vajar Dimitrije Simić iz Kruševca 1986. „Umetnik je bio inspirisan tragedijom učenice Medicinske škole koja je stradala u sukobu sa nasilnicima u Kruševcu. Skulptura se nalazi na zelenom prostoru ispred hotela Rubin u Kruševcu.“]
[Izvor: Mr Adam Stošić, Kruševac i okolina – Turističke staze, 2002.g. Kruševac]
Aktuelnosti
