Obilićeva 50/2, 37000 Kruševac, Srbija

+381 37 443 661

Udruženje žena Pešcanik

Draft verzija – Zaključci i preporuke za povećanje učešća žena u pregovorima o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine

17. maja 2020.

Organizacija žena Mitrovice za ljudska prava

Udruženje žena Peščanik i Mreža žena Rasinskog okruga

 

EU, nacionalnim, okružnim i lokalnim zvaničnicima i zvaničnicama 

Medijima i građanima i građankama

 

17/05/2010

 

 

GDE SU ŽENE?

Zaključci i preporuke za povećanje učešća žena

u pregovorima o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine

 

Draft verzija

 

Ovaj tekst sačinjen je u saradnji Organizacije žena Mitrovice za ljudska prava, Kosovo i Udruženja žena Peščanik, Kruševac, Srbija. Tekst se fokusira na problem nedovoljnog učešća žena i marginalizovanja ženskih grupa u dijalogu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Bavi se pitanjem odsustva tema i prioriteta u vezi sa rodnom ravnopravnošću u procesu EU Integracija i permanentnog nedostatka istinitih, relevatnih i lako dostupnih i razumljivih informacija o pomenutim temama.

 

Saradnja između Organizacije žena Mitrovice za ljudska prava i Udruženja žena Peščanik razvila se u okviru programa, koji implementira Fondacija za mir i rodnu ravnopravnost Kvinna till Kvinna. Program ima za cilj unapređenje rodne ravnopravnosti i demokratizaciju procesa integracije Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, u skladu sa feminističkom spoljnom politikom Evropske Unije, Strategijom rodne ravnopravnosti i drugim relevantnim EU politikama.

 

Organizacija žena Mitrovice za ljudska prava i Udruženje žena Peščanik imaju u vidu pomenute EU politike, sporazum o stabilizaciji i prudruživanju i zagovaračku platformu Kvinne till Kvinne. Uzimaju u obzir domaća zakonodavstva, naprimer, antidiskriminacione i zakone o rodnoj ravnopravnosti. Zajedničke aktivnosti su posebno bazirane na UNSB Rezoluciji 1325, Žene, mir, bezbednost i relevantnim dokumentima za njenu implementaciju (Nacionalni akcioni plan i CEDOW preporuke u vezi sa temom, u slučaju Srbije). Pre i iznad svega, međutim,  saradnja se obavlja i razvija na bazi prepoznavanja i korišćenja iskustava drugih ženskih organizacija u izgradnji mira i demokratizaciji zajednice, kao i na potrebi građanki u regionu da žive bezbedno i sigurno.

 

Tekst pišemo u vreme kada pandemija korona virusa predstavlja izazov za saradnju i solidarnost  među zemljama, regijama, organizacijama i pojedinkama. Pokazalo se u danima iza nas da teret odbrane, organizacije i funkcionisanja života u vreme pandemije snose žene. Bile su u prvoj liniji odbrane radeći kao lekarke, medicinske sestre, nastavnice, trgovkinje, kasirke obavljajući u isto vreme najveći deo neplaćenih kućnih poslova u sopstvenim domovima.

 

Sve je očiglednije da je svetu neohodna veća pravičnost i bolja raspodela resursa, sredstava i prihoda.

 

Opšte napomene

 

Zvanični pregovori o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Evropske Unije počeli su 2013, potpisivanjem Briselskog ili Prvog tehničkog sporazuma o normalizaciji odnosa dve strane. Od tada je potpisano više od 20 sličnih sporazuma i odluka, ali je većina prema ocenama stručnjaka implementirana samo delično. Nisu zaokružena sva pitanja iz oblasti energetike, nije formirana zajednica srpskih opštia, postoji i dalje problem nepriznavaanja diploma, registarskih tablica, određenih dokumenata i potvrda. Sve vreme, dve strane ne prestaju da optužuju jedna drugu za nesporazume. Srbija u kontinuitetu nastoji da spreči prijem Kosova u određene međunarodne organizacije i intitucije i njegovo dalje priznavanje, kao i da države, koje su to već učinile, priznanje povuku. Kosovska vlada je na te napore odgovorila uvođenjem taksi na robu iz Srbije što je decembra 2018. bio razlog za prekid dijaloga.

 

U međuvremenu, Evropska unija je dobila novu administraciju nakon izbora u maju 2019, a Kosovo, oktobra 2019. novu vladu, nakon lokalnih i parlamentarnih izbora. Novi premijer, Aljbin Kurti, na čelu je pokreta Samoopredeljenje, koji je do izbora bio u opoziciji. Tokom prošle godine, administracija Sjedinjenih Američkih država imenovala je i postavila nove izaslanike za Zapadi Balkan i Kosovo, a početkom aprila 2020. to je učinila i Evropska Unija. Kosovo je ukinulo takse. Za očekivati je nastavak pregovora u dogledno vreme, bez obzira na format u kojem će se oni obavljati, ali ne i da će se to dogoditi pre nego što budu okončani izbori u Srbiji, koji su zakazani za 21. juni.

 

Istraživanja među građanima dve strane pokazuju da se oni i dalje veoma retko susreću, vrlo maju znaju jedni o drugima, a međusobna socijalna distanca je i dalje veoma velika[1]. Uprkos ne malom broju dostupnih informacija, kako u tradicionalnim tako i u online medijima, građani i građanke najčešće ne umeju da kažu šta su teme pregovora između Beograda i Prištine niti šta je do sada postignuto.

 

Gde su žene?

 

Odsustvo žena u zvaničnim pregovaračkim timovima i delegacijama, marginalizovanje uloge i ekspertize ženskih grupa o pitanjima položaja žena i rodne ravnopravnosti, kao i nedovoljna informisanost građanki na svim nivoima, kako o dijalogu tako i o procesu Evropskih integracija, postignute dogovore čini jednostranim i nedovoljno utemeljenim u realnosti i usporava promene u društvu. Podsećamo da su ženske organizacije bile i danas su među najposvećenijim zagovornicima mira, vladavine prava i evropskih integracija. Upskos tome, ostaju na marginama društvenih procesa. Svedokinje smo i svedoci porasta nacionalističke retorike, širenja straha, urušavanja ljudskih prava i napada na aktivistkinje i aktiviste civilnog sektora[2], koji dolaze kako od pripadnika desnice tako i od predstavnika vlasti.

 

U Zaključnim razmatranjima povodom 4. periodičnog izveštaja Republike Srbije[3], naprimer, CEDOW Komitet preporučuje Republici Srbiji da preduzme sve raspoložive mere na suzbijanju antirodnog diskursa i njegovog negativnog uticaja na postignuti stepen ljudskih prava, kao i da podigne svest među ženama o ljudskim pravima i samoj CEDOW Konvenciji.

 

U vezi sa primenom Rezolucije 1325, CEDOW Komitet preporučuje Srbiji da izdvoji sredstva i unapredi mehanizme za implementaciju, monitoring i evaluaciju 2. nacionalnog akcionog plana u kojem je kao aktivnost predviđeno i: Ugrađivanje rodne perspektive i uključivanje većeg broja žena u informisanje i u dijalog između Beograda i Prištine”[4].

 

Aktivistkinje ženskih prava i lokalne zvaničnice, koje su učestvovale u aktivnostima Asocijacije žena Mitrovice za ljudska prava i Udruženje žena Peščanik smatraju da je neophodno posvetiti odgovarajuću pažnju i ubrzati rešavanje svakodnevnih praktičnih problema i prioriteta žena, odnosno građanki koje žive u mešovitim sredinama u Srbiji i na Kosovu, kao što su, naprimer: pitanje slobode kretanja, izdavanja i dobijanja ličnih dokumenata, obrazovanja i zapošljavanja.  U agendu pregovora, takođe, je uz pitanje dekriminalizacije severa Kosova i osoba nestalih tokom rata devedesetih, neophodno uneti i pitanje žena žrtava rata, uključujući žene koje su devedesetih pretrpele silovanje i druge oblike nasilja.

 

„ Osnaživanjem žena sa Kosova i u Srbiji mi osnažujemo celo društvo koje treba dabude zasnocvano na ravnoprav nosti i demokratiji… Saradnja između aktivistkinja Kosova i Srbije može da doprinese jačanju poverenja i unapredi međusobno razumevanje… Jedino žene i ženske organizacije zaista brinu da žene budu vildjive i da se njihovi glasovi čuju.“

 

Preporuke:

 

  • Da bi bilo kakav postignuti sporazum o normalizaciji odnosa bio održiv i primenjiv, Vlade Kosova i Srbije, kao i tela nadležna za koordinaciju dijaloga, moraju uključiti građanke i ženske organizacije u sve faze ovog procesa – od konsultacija na lokalnom i nacionalnom nivou, za pregovaračkim stolom i u toku primene sporazuma.
  • Beograd i Priština moraju na objektivan, pravovremen i tačan način da izveštavaju širu javnost o toku i rezultatima dijaloga, kroz široko dostupne kanale i medije.
  • Ženske organizacije Kosova i Srbije, kroz oslanjanje na već uspostavljene mreže i mehanizme saradnje, treba da se dodatno povežu radi efikasnije razmene informacija i boljih efekata zajedničkog javnog zagovaranja.
  • Okupiti neformalne grupe (eng. caucus) u parlamentima Srbije i Kosova, Prijateljice dijaloga, koju bi činile narodne poslanice zainteresovane za sprovođenje parlamentarnog nadzora Briselskog dijaloga i svih dogovora postighnutih u okviru njega, uključujući i zahteve da se na agendu pregovora uključe i teme od značaja za žene.
  • Ženske organizacije treba da oforme grupe za pritisak, sastavljene od predstavnica i aktivistkinja na lokalnim i nacionalnim nivoima, koje bi kroz bottom-up pristup zagovarale ka svim nivoima vlasti šire učešće žena i stavljanje tema od značaja za žene na agendu dijaloga Beograda i Prištine.
  • Obezbediti punu primenu zakona, na Kosovu i u Srbiji, kojiima se unapređuje položaj žena i rodna ravnopravnost i povećati broj žena na mestima odlučivanja i tako posredno uticati i na povećanje broja žena koje učestvuju u procesima izgradnje mira.
  • EU, vlade članica Unije i njihova predstavništva na Kosovu i u Srbiji treba da podrže, znatno više nego do sada,  ženske NVO i inicijative osnivanjem posebnih linija podrške u okviru postojećih ili osnivanjem novih fondova i tako doprinesu jačanju njihovih kapaciteta za nadzor, zagovaranje i direktno uključivanje u proces evropskih integracija i pregovore između Beograda i Prištine.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[1] Istraživanje agencije Faktor Plus obavljeno u leto 2018. u Srbiji i na Kosovu. Više na: https://www.glasamerike.net/a/istra%C5%BEivanje-%C5%A1ta-srbi-i-albanci-misle-jedni-o-drugima-/4588456.html

[3]https://womenngo.org.rs/vesti/1393-cedaw-komitet-objavljena-zakljucna-zapazanja-o-cetvrtom-periodicnom-izvestaju-republike-srbije-o-eliminaciji-svih-oblika-diskriminacija-zena

[4] nosilac aktivnosti je Kancelarija za Kosovo i Metohiju, (Kao indikatori se  navode: Broj žena uključenih u dijalog; Broj žena na rukovodećim pozicijama u sastavu delegacija; Broj podržanih inicijativa OCD uključenih u dijalog sa Prištinom).

 

Scroll