Obilićeva 50/2, 37000 Kruševac, Srbija

+381 37 443 661

Udruženje žena Pešcanik

Saopštenje povodom 20. godišnjice usvajanja Rezolucije 1325 “Žene, mir, bezbednost” Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija

31. oktobra 2020.

Rezolucija Žene, mir, bezbednost u kontekstu pandemije COVID-a 19

 

Uoči 20-togodišnjice usvajanja Rezolucije 1325[1], Žene, mir bezbednost, kojom je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pozvao na razmatranje potreba žena i devojčica tokom sukoba i postkonfliktnog oporavka, zabrinjava činjenica da čak dve milijarde ljudi živi na područjima na kojima se dešavaju oružani konflikti.

Dok u ratovima čine većinu izbeglih i raseljenih, a u miru većinu u mirovnim pokretima, upadljivo je odsustvo žena iz mirovnih pregovora.  Prema podacima Ujedinjenih nacija[2], u periodu od 1992. do 2019, žene su činile samo 13 % svih učesnika mirovnih pregovora, a u samo 6 % slučajeva su bile medijatorke i potpisnice sporazuma. Odsustvo žena u mirovnim pregovorima i marginalizovanje uloge i znanja i iskustva ženskih grupa, ne samo da otežava postizanje dogovora, već i postojeće mirovne sporazume čini jednostranim i teško održivim.

U većini država u svetu uključujući i zemlje Zapadnog Balkana, zanemarljivo učešće žena u procesima pomirenja negativno utiče na promenu sistema vrednosti i preoblikovanje stvarnosti u pravcu  koncepta ljudske bezbednosti. Umesto ulaganja u blagostanje pojedinki i pojedinaca, države i dalje investiraju u naoružanje i represivni aparat: vojsku, policiju, službe bezbednosti.

Na Zapadnom Balkanu, ženske organizacije uporno bivaju potiskivane na margine društvenih procesa dok jača nacionalistička retorika, širi se strah, urušavaju ljudska prava i napadaju oni koji drugačije misle i rade[3].

Aktivistkinje ženskih prava i lokalne zvaničnice, koje su tokom poslednjih 5 godina, učestvovale u aktivnostima Asocijacije žena Mitrovice za ljudska prava, sa Kosova i Udruženje žena Peščanik iz Kruševca i Mreža žena Rasinskog okruga, Srbija, smatraju da je u pregovorima koji se vode između Beograda i Prištine neophodno ubrzati rešavanje svakodnevnih praktičnih pitanja i prioriteta građanki, koje žive u mešovitim sredinama u Srbiji i na Kosovu: pitanje slobode kretanja, izdavanja i dobijanja ličnih dokumenata, obrazovanja i zapošljavanja. U agendu pregovora, takođe, uz pitanje evidentiranja podataka i saopštavanja informacija o osobama nestalim tokom rata devedesetih, neophodno je uneti i pitanje prepoznavanja i obeštećenja za patnje koja su tokom rata pretrpele žene, posebno one koje su preživele silovanje i druge oblike nasilja.

Da bi bio održiv i primenjiv, sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, kao i tela nadležna za koordinaciju dijaloga, moraju uključiti građanke i ženske organizacije u sve faze ovog procesa – od konsultacija na lokalnom i nacionalnom nivou, za pregovaračkim stolom i tokom primene sporazuma.

Beograd i Priština moraju na objektivan, pravovremen i istinit način da izveštavaju širu javnost o toku i rezultatima dijaloga, kroz široko dostupne informativne kanale i medije.

Neophodno je obezbediti punu primenu zakona, na Kosovu i u Srbiji, kojiima se unapređuje položaj žena i rodna ravnopravnost i tako, posredno, utiče i na učešće žena u izgradnji mira.

Evropska unija, vlade članica Unije i njihova predstavništva na Kosovu i u Srbiji treba da podrže ženske grupe i inicijative osnivanjem posebnih fondova podrške u okviru postojećih ili osnivanjem novih fondova u cilju osnaživanja ženskih organizacija za praćenje, unapređenje i promovisanje dijaloga i mirno rešavanje sukoba, kao i direktno uključivanje u proces evropskih integracija i pregovore između Beograda i Prištine.

Aktuelna pandemija virusa korona predstavlja izazov za saradnju i solidarnost među zemljama, regijama, organizacijama i ljudima. Uprkos tome, ili baš zbog toga, sve je očiglednije da je svetu neohodna veća pravičnost i drugačija raspodela resursa, sredstava i prihoda.

Istovremeno, pandemija je pokazala da žene podnose najveći teret i trpe najteže posledice velike zdravstvene i društvene krize u celom svetu, što direktno utiče na njihovu bezbednost. Zato je važno iskoristiti postojeću situaciju u cilju većeg uključivanja žena u mirovne procese, preoblikovanja mirovnih agendi, redefinisanja koncepta bezbednosti i spovođenja agende Žene, mir, bezbednost.

 

[1] Usvojena 31. oktobra 2000.

https://documents-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N00/720/18/PDF/N0072018.pdf?OpenElement

[2] https://www.unwomen.org/en/news/in-focus/women-peace-security

 

 

Scroll