„Nasilje prema ženama je bilo kakav akt rodno uslovljenog nasilja, koji izaziva ili bi mogao da izazove telesnu, seksualnu ili duševnu štetu ili bol žena, uključujući pretnje ovakvim aktima, zastrašivanje ili namerno ograničavanje slobode i to u javnom ili privatnom životu.“[1]
Sumirani izveštaj
Uprkos činjenici da se Republika Srbija, potpisivanjem međunarodnih dokumenata, pre svega Istanbulske konvencije o sprečavanju i suzbijjnju nasilja prema ženama, obavezala na dužnu pažnju u obezbeđivanju zaštite žena, godišnje se u našoj zemlji dogodi od 25 do 35 femicida. Organizacije koje rade direktno sa ženama u situaciji nasilja u porodici, prime godišnje oko 6000 poziva za pomoć i podršku.
Udruženju žena Peščanik su se 2019-te obratile 62 žene, od kojih trećina u starosnoj dobi od 36 do 45 godina. 38 korisnica su majke ukupno 73 deteta. Važno je ovo znari zato što je nasilje prema majci uvek i nasilje prema deci, svejedno da li su deca primarne ili sekundarne žrtve.
Za 11 korisnica procenjen je visok stepen rizika od eskaliranja, odnosno težih oblika nasilja pa su upućene na određene institucije. U više od polovine prijavljenih slučajeva nasilja, 36, nasilnik je partner, bračni ili vanbračni, a u značajnom broju slučajeva, nasilje vrši i familija nasilnika. Najzastupljeniji vid nasilja, koji su prijavile naše korisnice je fizičko nasilje, a prva služba kojoj se većina žena obratila je policija.
Grupa za saradnju i koordinaciju u sprečavanju nasilja prema ženama u Kruševcu, koju osniva i saziva Osnovno javno tužilaštvo, tokom 2019. radila je i sastajala se u skladu sa zakonom. Uprkos obećanjima da ćemo biti pozvane ako je to od važnosti za slučaj, UŽ Peščanik nijednom nije pozvano da učestvuje u izradi individualnog plana zaštite za korisnicu. U sličnoj situaciji su i druge ženske grupe u Srbiji.
To govori da među postupajućim službenicima i zvaničnicima ne postoji svest i razumevanje značaja važnosti dugoročne podrške koju ženama pružaju besplatno ženske grupe na njihovom putu osnaživanja i izlaska iz nasilja i ostvarivanja prava na bezbedan život. I to je svakako nešto što će morati da se promeni, ukoliko kao društvo, želimo da se borba protiv nasilja prema ženama vodi stvarno a ne deklarativno.
Sprečavanje i suzbijanje nasilja prema ženama i u porodici u Republici Srbiji
Nakon ratifikovanja Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja prema ženama, 2013., Republika Srbija je 2016-te izmenila Krivični zakonik unošenjem novih krivičnih dela: praćenje, polno uznemiravanje, sakaćenje ženskog polnog organa i prinudni rani brakovi. Istovremeno je usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, kojim su uvedene hitne mere zaštite za osobu koja trpi nasilje – zabrana prilaska i kontaktiranja od strane nasilnika, u trajanju od najmanje 48 sati i definisane procedure u postupanju pružatelja usluga podrške i zaštite.
Krajem 2018., osnovan je nacionalni SOS telefon za podršku osobama sa iskustvom nasilja u porodici. Pomenutu uslugu je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, ratne veterane i socijalnu zaštitu, putem konkursa dodelilo Centru za zaštitu odojčadi, dece i mladih. Na takvu odluku reagovala je Mreža Žene protiv nasilja, upozoravajući na kršenje zakona i zaobilaženje procedura, koje nalažu da se usluga SOS podrške dodeljuje na osnovu zakona o javnim nabavkama, a ne putem konkursa. Mreža je ukazala i na činjenicu da Centar za zaštitu odojčadi, dece i mladih nikada pre nije pružao podršku ženama sa iskustvom nasilja u porodici. Realno je pretpostaviti da se nedostatak iskustva u radu u jednoj tako osetljivoj oblasti, može negativno odraziti na kvalitet podrške koju dobijaju žene koje zatraže pomoć. Analiza rada nacionalne SOS linije, koju je uradio Autonomni ženski centar pokazala je da postoje brojni nedostaci u njenom funkcionisanju i da služba više funlkcioniše kao info centar / call centar nego kao podrška.
U međuvremenu je, 1. oktobra 2019. počeo da važi Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, kojim se nevladine organizacije, koje se bave pružanjem besplatne pravne pomoći dovode u neravnopravan položaj. Naime, novim zakonom predviđeno je da to dalje mogu da rade samo u slučajevima diskriminacije i prava na azil.
Nasilje prema ženama tokom 2019 godine – brojke i podaci
U 2019. je, prema izveštaju Mreže Žene protiv nasilja, ubijeno 29 žena[2]. Jedna žena izvršila je samoubistvo nakon dugogodišnjeg trpljenja nasilja. U istom periodu bilo je 12 pokušaja femicida i 1 pokušaj samoubistva.
Pomenute cifre i podaci izvučeni su iz medijskih izveštaja, tako da broj femicida može biti i veći. Takođe, ostaje skriveno koliko je žena umrlo od bolesti, koje su posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja, koje nije bilo prijavljeno, otkriveno i procesirano.
Na nivou Mreže Žene protiv nasilja, koju čini 29 ženskih organizacija, od kojih većina direktno radi sa ženama sa iskustvom nasilja u porodici, tokom 2019-te zabeleženo je 6000 poziva.
Lokalni nivo
Zaštita od nasilja u porodici u Kruševcu predviđena je i definisana Evropskom poveljom o ravnopravnosti žena i muškaraca na lokalnom nivou, akcionim planom o rodnoj ravnopravnosti, planom i programom rada Komisije za rodnu ravnopravnost, Strategijom unapređenja socijalne zaštite. U skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, Osnovno javno tužilaštvo u Kruševcu redovno, 2 puta mesečno, saziva sastanke grupe za koordinaciju i saradnju i razmatra aktuelne slučajeve nasilja u porodici.
Grupu za koordinaciju osim javnog tužilaštva, čine predstavnici/e policije i centra za socijalni rad, a po potrebi, uključuju se i drugi akteri / akterke. UŽ Peščanik je podnosilo inicijativu za uključivanje u rad grupe za koordinaciju, a u vezi sa izradom individualnih planova zaštite, ali osim usmenog slaganja i iskazivanja namere Tužilaštva da nas pozove, to se nije dogodilo. U sličnoj situaciji je i većina drugih ženskih grupa. To, između ostalog, ukazuje da ne postoji svest i razumevanje važnosti podrške, koju besplatno pružaju NVO, za oporavak žena sa iskustvom nasilja i njihovo osnaživanje za izlazak iz situacije. To se, dalje, negativno odražava na kvalitet života žena i, istovremeno, košta državu i čitavo društvo, u finansijskom i razvojnom smislu.
SOS PODRŠKA ŽENAMA SA ISKUSTVOM NASILJA U PORODICI
U KRUŠEVCU I RASINSKOM OKRUGU
Udruženje žena Peščanik jedina je ženska grupa u Rasinskom okrugu, koja pruža (od 2009.) specijalizovanu podršku ženama sa iskustvom nasilja u porodici, putem besplatne SOS linije 0800 034 037.
Podrška ženama sa iskustvom nasilja u Kruševcu tokom 2019. uključivala je:
– telefonsku službu, 27 sati nedeljno (4 sata od ponedeljka do petka, 10-14h i 3 sata subotom, 11-14h i još po 2 radna sata ponedeljkom i četvrtkom, 17-19h)
– individualne razgovore („1 na 1„) u prostoru organizacije
– grupe samopomoći
– e-mail konsultacije
– pomoć prilikom ostvarivanja kontakata sa institucijama
– praćenje žena sa iskustvom nasilja u porodici prilikom odlaska i obraćanja institucijama
– pravnu podršku
U okviru besplatne pravne pomoći korisnicama su pružene sledeće usluge:
– Informisanje o ljudskim pravima uključujući pravo na život bez nasilja
– Informisanje o mogućnostima zaštite
– Objašnjenje zakonskih rešenja za zaštitu od nasilja prema ženama i nasilja u porodici
– Pomoć u pisanju krivičnih prijava i prigovora na sudska rešenja
– Pomoć u pisanju prigovora Ministarstvu za rad, zapošljavanje, veterane i socijalnu zaštitu na nalaz i mišljenje Centra za socijalni rad, u saradnji sa Autonomnim ženskim centrom
– Pomoć u pisanju predloga za izvršenje pravosnažne presude o izvršenju roditeljskog prava
– Priprema žena i davanje preporuka za svedočenje pored sudom
– Pojašnjavanje sudskog procesa i procedura da bi žene znale šta da očekuju
– Besplatno (za korisnice) advokatsko zastupanje žena pred sudom: U saradnji sa NVO Oaza sigurnosti, Kragujevac pokrenuta su 4 parnična postupka: jedan pred Osnovnim sudom u Kruševcu i 3 pred Osnovnim sudom u Kragujevcu.
KORISNICE
Broj korisnica
Broj korisnica SOS podrške UŽ Peščanik u 2019. bio je 62. Još 2 muškarca zatražila su pomoć za svoje srodnice. Od 62 korisnice, 42 su žene koje su se prvi put obratile SOS telefonu.
Broj poziva i dolazaka u prostor tokom 2018. bio je 176, a u 2019-toj duplo veći – 398. Ako računamo da smo svakoj korisnici pružile najmanje 3 usluge, ukupan broj pruženih usluga u 2019. godini je najmanje 180.
Od ukupnog broja korisnica, Centar za socijalni rad je na SOS podršku UŽ Peščanik uputio 7 žena, dok su po 1 ženu na Peščanik uputili policija u Kruševcu, Sigurna kuća Beograd i Gradska uprava Kruševca.
Struktura korisnica po mestu prebivališta
Od 59 korisnica za koje imamo podatke o mestu življenja, 19 živi u seoskoj sredini, 30 u Kruševcu, a 13 korisnica je iz susednih gradova.
Napominjemo da se broj korisnica koje žive na selu, nešto povećao u odnosu na 2018. Jedan od razloga može biti proaktivan rad sa seoskim ženama, koji sprovodimo nekoliko godina unazad. Taj rad podrazumeva informisanje putem radionica i susreta sa ženama u sredinama u kojima one žive o problemu nasilja prema ženama, vrstama i dostupnosti podrške, pravu na zaštitu, ulozi i odgovornostima pružalaca usluga. U periodu od 2016. do kraja 2019. održale smo više od 50 radionica u seoskim, prigradskim i romskim naseljima, kao i radionica za žene sa invaliditetom, na kojima je učestvovalo najmanje 600 žena iz Rasinskog okruga.
Struktura korisnica po godinama života
Prema podacima, oko trećine korisnica je u dobi od 36-45 godina (19). Žene od 56-65 i žene starosti od 25-35 godina zajedno čine drugu trećinu ukupnog broja korisnica, dok je broj žena mlađih od 25 godina 3, a starijih od 65 – 4.
Ko su nasilnici?
Počinilac nasilja u najvećem broju slučajeva, 35, je partner, bračni ili vanbračni. Bivši partner vinovnik je u 7 slučajeva. Za čak 16 slučajeva nasilja odgovorni su srodnici (svekrva, snaha, sin, brat, majka, sestra, dever), za 4 slučaja komšije i u 2 slučaja institucije.
Vrste nasilja
Među ženama, koje su se obratile Udruženju žena Peščanik za podršku, najviše je onih koje su pretrpele fizičko nasilje, 25. Psihičko i ekonomsko nasilje zabeležile smo u 15 slučajeva. Pet žena prijavilo je ekonomsko nasilje (neplaćanje alimentacije za dete / decu), 3 žene prijavile su psihičko, a 3 žene, takođe, seksualno nasilje. Četiri žene prijavile su nasilno ponašanje institucija u odnosu na njih.
Od 32 korisnice, koje su prijavile nasilje postupajućim institucijama tokom 2019., 25 se najpre obratilo policiji. Šest žena iskazalo je nezadovoljstvo kontaktima sa postupajućim institucijama.
Od 62 korisnice, 38 su majke ukupno 73 deteta. Nasilje prema majci, istovremeno je i uvek nasilje i prema deci, bez obzira da li je reč o deci kao primarnim ili sekundarnim žrtvama. Zato informišemo žene, koje su majke da je važno da se u sistem podrške i zaštite od nasilja u porodici uvek uključi što više aktera, npr. zdravstvene, obrazovne i stručne službe u CSR. Pravo roditelja da viđa dete ograničeno je pravom deteta da ima funkcionalnog i odgovornog roditelja. To znači da je praksa viđanja deteta u takozvanim “kontrolisanim uslovima” u vreme i na način, koji utvrdi Centar za socijalni rad, veoma diskutabilna dok situacija nasilja traje i kada je reč o teškim oblicima nasilja koji su prethodili napuštanju partnera. Napuštanje situacije nasilja, često je “signal” za nasilnog partnera da, zbog straha od gubitka kontrole nad žrtvom, pribegne težem vidu nasilja. Od presudne je važnosti obezbediti ženama u tom periodu jasnu podršku ui kvalitetnu zaštitu.
Procena rizika od teških oblika nasilja i / ili eskalacije nasilja
Udruženje žena Peščanik koristi takozvanu Marac[3] listu, koja sadrži 20 pokazatelja rizika od teških oblika nasilja, odnosno pretnji po bezbednost žena uključujući i bezbednost života. Procena rizika važna je za definisanje daljih koraka za zaštitu žene, odnosno izradu individualnog plana zaštite.
Tokom 2019., konsultantkinje su, u saradnji sa korisnicama, popunile liste rizika za 28 korisnica, za 12 onih, koje su nam se i ranije obraćale i 16 novih korisnica. Pokazalo se da je 11 korisnica bilo u visokom stepenu rizika (fizičko nasilje, pretnje, posedovanje oružja, zlostavljanje dece) i one su upućene na određene institucije.
Proces zagovaranja
U 2019., u cilju unapređenja saradnje, imale smo veći broj sastanaka sa predstavnicima institucija, npr. sa sa zamenikom Javnog tužioca u Kruševcu, predstavnicima policijskih stanica i centara za socijalni rad u Trsteniku, Aleksandrovcu, Varvarinu i Kruševcu.
Radile smo na povećanju znanja pružatelja usluga o zaštiti višestruko marginalizovanih žena od nasilja u porodici, putem organizovanja 5 seminara, samostalno i / ili u saradnji sa drugim ženskim NVO, u Leskovcu, Kragujevcu, Aleksandrovcu, Varvarinu i Kruševcu. Održale smo trening za trenere/ice o diskriminaciji pripadnica marginalizovanih grupa.
Sprovele smo istraživanje predstavile rezultate o zastupljenosti nasilja među ženama, koje žive u seoskim i prigradskim naseljima u Šumadijskom, Jablaničkom i Rasinskom okrugu.
Organizovale smo prezentaciju istraživanja o bezbednosti žena koju je realizovala Misija OEBS-a.
Informisale smo javnost o problemu nasilja prema ženama distribucijom informacija u direktnim susretima sa ženama u seoskim i romskim sredinama (na 25 radionica učestvovalo je više od 300 žena), putem obraćanja medijima (samostalno i u saradnji sa drugim ženskim NVO, uputile smo najmanje 10 saopštenja, u kojima smo od države tražile, da u skladu sa Istanbulskom konvencijom preduzme mere protiv seksualnog nasilja, unapredi procenu rizika od teških oblika nasilja i uključi ženske grupe u rad grupa za saradnju i koordinaciju. Obraćale smo se javnosti povodom govora mrženje u odnosu na žene i sveprisutne mizoginije u javnom i političkom životu.
O radu i aktivnostima UŽ Peščanik, možete saznati više na www.udruzenjepescanik.org i Facebook stranici organizacije.
Evidencija o radu SOS telefona UŽ Peščanik za 2019. godinu
| Mesec | Klijentkinje od ranije | Nove klijentkinje | Dolazni pozivi | Odlazni pozivi | Dolasci | Pravna podrška |
| Januar | 3 | 2 | 11 | 4 | 7 | 3 |
| Februar | 2 | 4 | 9 | 1 | 5 | 2 |
| Mart | 2 | 2 | 13 | 11 | 11 | 4 |
| April | 2 | 18 | 13 | 16 | 6 | |
| Maj | 1 | 3 | 22 | 13 | 16 | 6 |
| Juni | 2 | 2 | 11 | 8 | 9 | 3 |
| Juli | 8 | 2 | 23 | 15 | 22 | 15 |
| Avgust | 9 | 25 | 4 | 13 | 7 | |
| Septembar | 1 | 20 | 2 | 6 | 4 | |
| Oktobar | 7 | 14 | 7 | 12 | 4 | |
| Novembar | 3 | 14 | 4 | 7 | 2 | |
| Decembar | 7 | 7 | 1 | 4 | 2 | |
| Ukupno | 20 | 42 | 187 | 83 | 128 | 56 |
[1] Deklaracija UN o eliminisanju nasilja prema ženama
[2] Na osnovu izveštaja medija
[3] CAADA DASH Risk identification checklist for Marac Agencies https://www.safershetland.com/assets/files/RIC%20Without%20Guidance.pdf
Aktuelnosti
