- Konferencija Mreže žena protiv nasilja u Evropi
„INSTITUCIONALNO NASILJE I ŽENSKA PRAVA ŠIROM EVROPE“
16-17. oktobar 2023, Madrid, Španija
- Dan, 16. oktobar 2023.
Na početku konferencije, predsednica WAVE Marcella Pirrone i izvršna menadžerka Stephanie Futter-Orel održale su prikladne pozdravne govore o značaju konferencije i susreta aktivistkinja, feministkinja i ekspertkinja, kao i o potrebi unapređenja rada i postupanja institucija u zaštiti žena od rodno zasnovanog nasilja. Učesnicama su se, potom, obratile Helena Soleto iz Upravnog odbora Fundación para la Convivencia Aspacia iz Španije, fondacije koja je bila su-organizatorka konferencije u Madridu i Ángela Rodriguez Martínez, državna sekretarka u Ministarstvu za jednakost Španije (?). (Lep prizor u Madridu bio je veliki bilbord sa natpisom Feminizam na zgradi ovog ministarstva i različite zastave koje simbolizuju jednakost i ravnopravnost).
U nastavku konferencije govorile su Reem Alsalem, specijalna izvestiteljka UN za nasilje prema ženama, María Marcela Lagarde de los Ríos, feministkinja antroploškinja iz Meksika (putem videa) i druge feministkinje i ekspertkinje, među kojima i Biljana Branković, iz Srbije, koja je prenela svoja iskustva članice GREVIO Komiteta, tela za izveštavanje o implementaciji Istanbulske konvencije, u periodu od 2018 do 2023.
Rečeno je da smo najmanje 300 godina daleko od rodne ravnopravnosti. Patrijarhat je i dalje jak. Nasilje se koristi da bi se žene držale u strahu. Podaci koje prikupljaju institucije nisu klasifikovani i strukturisani; institucije i službe nedovoljno međusobno saradjuju; ne postoje odgovarajući monitoring i evaluacija rada i postupanja u zaštiti žena od muškog nasilja; u mnogim državama postoje napadi na Istanbulsku konvenciju, koje države ne sprečavaju ili čak i same u njima učestvuju, kao i na CEDOW i druge međunarodna dokumenta; predrasude i stereotipi rasprostranjeni su među postupajućim službenicima i državnim zvaničnicima; nedostaje intersektorski pristup…
Države ne posvećuju dovoljnu pažnju zaštiti žena od muškog nasilja. Procedure u institucionalnom postupanju preduge su gotovo svuda. U Nemačkoj je, naprimer, broj intervencija 8 puta manji od broja prijavljenih slučajeva. Kada je reč o Srbiji, dve trećine prijava slučajeva nasilja prema ženama „padne“ na sudu. Policijski izveštaji kasne i nedostaje im rodna dimenzija. Ne postoje podaci o broju procesuiranih predstavnika institucija zbog ozbiljnih propusta koje su napravili. Primenjuje se navodni rodno „neutralni“ princip / pristup kojim se umanjuje nasilje prema ženama. Vodi se i proxy rat zlostavljanjem dece da bi se naudilo ženama.
Slovenija, Malta i Švedska, naprimer, izdvajaju novac za borbu protiv nasilja prema ženama. Francuska, Holandija i Nemačka to čine, ali nedovoljno. Mnoge zemlje u Evropi uopšte nemaju krizne centre za žrtve seksualnog nasilja, odnosno silovanja. Definicija silovanja nije usklađena sa Istanbulskom konvencijom.
Takođe, mnoge zemlje kao preventivu imaju kampanje i ništa drugo, a one nisu dovoljne. Hipokrizija je da država poziva da se nasilje prijavi, a kada to učine, žene ostanu nezaštićene. Ženske grupe, posebno lokalne, ne dobijaju ili dobijaju skromne sume novca za rad; novac uglavnom odlazi velikim internacionalnim organizacijama. Usluge su podfinansirane,uglavnom nema novca za njih.
Paradoks je da ima novca za ratove, a nema za zaštitu od nasilja.
———————————————————————————–
Drugi dan konferencije, 17. oktobar 2023.
Drugog dana konferencije, održana su 2 seta od po 4 paralelne radionice. Prvi set radionica održan je od 9.30 do 11.30:
– Radionica 1: Institucionalno nasilje nad ženama: Feminističke strategije borbe protiv instutucionalnog nasilja; Voditeljke: Maria del Carmen Martinez, Asociacion de Psicologia i Psicoterapia Feminista, Španija; Marina Oliva, Seguro, Helia, Španija i Karishma Vadhvani Chatlani, Federacion de Asociaciones de Mujeres Arena i Laurisilva, Španija
Radionica je osmišljena kao prostor za dijalog i razmenu znanja među učesnicama o iskustvima i strategijama otpora instuitucionalnom nasilju omogućavajući u isto vreme bolje razumevanje same prirode i načina ispoljavanja institucionalnog nasilja. Učesnice su informisane o osnivanju Opservatorije institucionalnog nasilja nad ženama u Španiji. Cilj radionice je povećana svest o prisutnosti insitucionalnog nasilja i uvid u moguće strategije borbe protiv njega.
Aktivistkinje Peščanika su učestvovale upravo na ovoj radionici.
Bilo je reči o uzrocima i posledicama institucionalnog nasilja prema ženama i deci, kao i o intitucionalnom nasilju prema aktivistkinjama i ženskim grupama koje pružaju podršku ženama. Učesnice su bile podeljene u 3 grupe, koje su se bavile različitim aspektima institucionalnog nasilja. U jednoj do grupa, učesnice su zamoljene da navedu primere institucionalnog nasilja u odnosu na aktivistkinje. Navedni su: razne vrste pretnji i verbalnih napada na konsultantkinje, curenje informacija koje su organizacije podelile sa institucijama do nasilnika, upadanje nasilnika u prostorije organizacija, nepostupanje po prijavi ženskih grupa i sl. Neke od navedenih strategija odupiranja nasilju institucija bile su: holistički pristup zaštiti, borba protiv predrasuda, edukacija institucija, monitoring i evaluacija primene naučenog, istovremeni rad sa ženama, decom i muškarcima (Kaledonijski model), informisanje žrtve o pravima na zaštitu.
– Radionica 2: Borba protiv institucionalnog nasilja u kontekstu mešovitih migracionih tokova u Italiji: feministička metodologija od margina do centara za borbu protiv nasilja; Voditeljke: Claudia Pividori, Irina Lenzi i Rebecca Germano, Donne in Rete contro la Violenza, Italija
Rodno slepilo zakonskih okvira za azil, fragmentacija sistema zaštite, nehumani uslovi u prihvatnim objektima, nedostatak mehanizama podrške i upućivanja. Ovo su neke od dimenzija institucionalnog nasilja, koje doživljavaju žene i devojke koje stižu u Italiju u kontekstu migracionih tokova. Institucionalno nasilje povećava ranjivost žena u migraciji, kao i rizik društvene izolovanosti, doživljavanja rodno zasnovanog nasilja, seksualnog ili radnog iskorišćavanja i ograničavanja pristupa servisima podrške.
– Radionica 3: Nasilje nad starijim ženama: multisektorski odgovor na institucionalno nasilje. Voditeljke: Alicja Sviton i Maria Rosslhumer, AOF, Austrija
Nasilje nad starijim ljudima je „jedan ili ponovljen čin, ili nedostatak odgovarajuće akcije, koji se dešava unutar svakog odnosa u kojem postoji očekivanje, poverenje i koji nanosi štetu ili nevolju starijoj osobi” (SZO). Nasilje može biti i rezultat namernog ili nenamernog zanemarivanja“ (EIGE, https://eige.europa.eu/publications-resources/thesaurus/terms/1207? language_content_entiti=en). Radionica „Nasilje nad starijim ženama: multisektorski odgovor na institucionalno nasilje” (VHOSEFVA – Priručnik za obuku, str. 12-26) pokušava duboko da zaroni u mogući odgovor protiv nasilja na institucionalnom nivou kroz učenja MARVOV i MARVOV 2.0 projekti: Koordinirani multisektorski odgovor na nasilje nad starijim ženama (marvov.eu). S obzirom na starenje stanovništva u Evropi, važnost teme nesumnjivo dovodi do potrebe za koordinisanom saradnjom među različitim pružaocima usluge.
– Radionica 4: Modeli procene rizika od nasilja, koje primenjuju institucije. Voditeljke: Beki Džons, Škotska ženska pomoć, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sara Dejvidž, Federacija za pomoć ženama, Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo
Četiri federacije Ženske pomoći širom UK (VAFE, VAFNI, SVA i VVA) zabrinute su zbog kontinuiranog oslanjanja samo na jedan model zasnovan na proceni rizika za rešavanje porodičnog zlostavljanja. Ova radionica ima za cilj da diskutuje nastavak implementacije u UK jednog posebnog procesa procene rizika za žene od nasilja, koji odobravaju i koriste vlade i policijske snage širom Ujedinjenog Kraljevstva. Cilj je razmotriti izazove i dobru praksu širom Evrope za podršku članicama WAVE-a, kada je reč o modelima zasnovanim na proceni rizika.
——————————————————————————-
Drugi set radionica, 12.00 – 14.00
– Radionica 1: Institucionalno nasilje nad ženama u migraciji, koje su preživjele rodno zasnovano nasilje: napredak, izazovi i predlozi za akciju; Voditeljke: Luci Polo, Por ti Mujer, Španija i Priscila Cabrera, Fundacion Aspacia, Španija
Osnovni cilj radionice je razmena znanja i iskustava o institucionalnom nasilju nad ženama u migraciji koje su preživele rodno zasnovano nasilje u Španiji i Evropi. Tokom radionice vodio se dijalog o sledećim temama: Koji su različiti oblici institucionalnog nasilja nad ženama u migraciji, posmatrano iz rodne i perspektive ljudskih prava i intersektorske perspektive? Sa kakvim poteškoćama i preprekama se susreću žene u migraciji i službe za negu i podršu u rešavanju problema i borbi protiv institucionalnog nasilja? Tokom radionice predstavljeni su rezultati istraživanja Asociacion Por Ti Mujer i fondacije ASPACIA, Španija o poteškoćama i preprekama sa kojima se susreću žene u migraciji.
– Radionica 2: Borba protiv nasilja koje vrši pravosudni sistem prilikom dodeljivanja starateljstva nad decom; Voditeljke: Shazia Choudhri, Univerzitet u Oksfordu, UK, Elena Biaggioni, Donne in Rete contro la Violenca, Italija, Lara Dimitrijević, Mrežni forum Malta, Malta i Kristina Kulić, Autonomna ženska kuća Zagreb, Hrvatska
Korišćenje dece u postupcima određivanja starateljstva u cilju minimiziranja nasilja prema ženama izraženije je nego ikad. Žene koje napuštaju svoje nasilne partnere često su suočene sa pretnjama njihovoj deci. Pravosudni sistem može biti osnova za dalje zlostavljanje žena, pri čemu sudstvo, advokati i sudski veštaci mogu doprinositi viktimizaciji žena u njihovim nastojanjima da dobiju starateljstvo. Cilj radionice je da učesnicama ponudi savete i uputstva sa akademskog i praktičnog stanovišta predstavljanjem preliminarnih nalaza dva istraživačka projekta, kao i kroz razmenu tekućih slučajeva iz sudske prakse.
– Radionica 3: Institucionalno nasilje u odsustvu vladavine prava: primeri Mađarske i Turske; Voditeljke: Elif Ege, Mor Catı Fondacija za sklonište za žene, Turska i Fanni Des, NANE – Ženska prava, Mađarska
Odraz anti-rodnih pokreta, koji su rasprostranjeni širom sveta, na rad institucija nije, međutim, svuda isti. Konkretno, na primerima Turske i Mađarske, u kojima nema vladavine prava, nesprovođenje zakona postaje uobičajena praksa. Žene koje se obraćaju institucijama za zaštitu i podršku ne mogu da ostvare ni bazičnu zaštitu od nasilja kojem su izložene. Radionica ima za cilj da spajanjem primera ove dve zemlje podstakne diskusiju o manifestacijama institucionalnog nasilja posebno kada je reč o institucionalnom nasilju prema ženama iz nižih klasa / nižeg standarda, ženama u migraciji, ženama koje pripadaju različitim manjinskim zajednicama. Radionica se, pre svega, dotiče političkog, ekonomskog i društvenog konteksta u dve zemlje, u kojima je evidentna opresija i zloupotreba moći od strane državnih zvaničnika i u kojima je na delu anti gender ideologija, što ženama sa iskustvom nasilja otežava ostvarivanje prava na zaštitu. Institucionalno nasilje ispoljava se kroz neispunjavanje odgovornosti, obaveza i profesionalnih standarda od strane zaposlenih u institucijama, ali i kroz nedakvatan način na koji se određene norme implementiraju.
Aktivistkinje Peščanika učestvovale su upravo na ovoj radionici.
Predstavnica ženske mreže iz Turske je kazala da se nakon povlačenja Istanbulske konvencije od strane vlasti u Turskoj, ženske grupe u radu pozivaju na druge konvencije i dokumenta, naprimer CEDOW Konvenciju, kao i na domaću legislativu. Dobro je, kazala je, što je feministički pokret u Turskoj jak i ima podršku među građankama i građanima i dobru bazu. Turkinje znaju da su ženske grupe na strani žena i da se bore za njihove interese. Kada je reč o Mađarskoj, civilni sektor je osporavan i napadan od strane vlasti, većina pokreta i organizacija je skoncentrisana u Budimpešti, a unutrašnjost zemlje nije dovoljno pokrivena. Strategije mađarskih ženskih grupa su omladinski feministički kampovi, različite kampanje i međusobna saradnja. Određeni gradovi, odnosno lokalne zajednice u Turskoj i Mađarskoj, u kojima je na vlasti opozicija, nada su za ženske grupe i postoji prilično dobra saradnja za zvaničnicima u njima. Učesnice radionice od kojih mnoge takođe žive u zemljama koje se ne mogu pohvaliti vladavinom zakona, naprimer, Azerbejdžan, Jermenija, Srbija, Moldavija su postavljale različita pitanja, imale komentare i podelile primere postupanja institucija u njihovim zemljama.
– Radionica 4: Otkrivanje institucionalizovanog nasilja: „Intersektorske naočare“ za sagledavanje sprovođenja zakona za zaštitu žena koje su preživele rodno zasnovano nasilje; Voditeljke: Maria Vardanian i Anush Gabrielian, Krizni centar za seksualne napade, Jermenija
Radionica istražuje intersektornost institucionalnog nasilja, fokusirajući se na ulogu tela i organa za sprovođenje zakona i njihov uticaj na žene posebno one sa različitim poreklom, identitetom i invaliditetom. Radionica je imala za cilj da otkrije često skrivene slojeve retraumatizacije, viktimizacije i seksualizovanog nasilja sa kojima se pomenute zajednice žena suočavaju u interakciji sa policijskim institucijama. Nastojala je da postigne bolje razumevanje ovih pitanja i pokrene kritičke razgovore o izgradnji poverenja, jačanju odgovornosti i negovanju okruženja koje podstiče delotvorna rešenja za rešavanje ovih pitanja.
—————————————————————————————–
Sastanak Konsultativnog odbora WAVE Mreže, 18. oktobar 2023, 09:00-13:30
Sastanak Savetodavnog odbora, na kojem je kao predstavnica WAVE iz Srbije učestvovala Snežana Jakovljević, UŽ Peščanik, otvorile su Marsella Pirrone, predsednica WAVE i Stephanie Futter-Orel, izvršna menadžerka. Nakon njihovog obraćanja, čule smo putem online platforme Anjum Mouj, koja je govorila o WAVE intersektorskoj proceni i preliminarnim nalazima o intersektorskim konsultacijama u okviru Mreže.
Na sastanku Savetodavnog i Upravnog odbora WAVE Mreže potom se diskutovalo o tajmingu i formatu rada WAVE u periodu septembar – decembar 2023, na bazi predloga Mreže D.I.R.e, Italija.
Sredina oktobra – sredina novembra: Generalna skupština tokom WAVE konferencije i jesenji sastanak Savetodavnog odbora (u hirbidnoj formi, uživo i online)
Sredina novembra: Online izbori za Upravni odbor
Nastavak sastanka obeležila je diskusija o temama koje jesu i mogle bi biti dalji izazov za članice.
Neke od tema koje su učesnice izlistale su:
* Pristup informacijama
* Seksualno nasilje
* Međusobni kontakti članica WAVE Mreže
* Prostitucija i druge forme nasilja prema ženama
* Rodne manjine i odnos prema njima
* Klimatske promene i nasilje prema ženama
* „Rodno neutralni“ pristupi
* Syber / Online nasilje prema ženama
* Iskustva žena u migraciji
* Starateljstvo nad decom u slučajevima nasilja u porodici
* Pitanje statistike o nasilju prema ženama
* Psihološko nasilje prema ženama
* Kako podići / ojačati glas WAVE Mreže
* Proširenje prostora za diskusiju
* Uzimanje konteksta u obzir
* Surogat majčinstvo
Na sastanku je Marsella Pirrone, zahvalila dosadašnjim članicama Upravnog odbora. Istovremeno su se prisutnima kratko predstavile nove članice Odbora, među kojima je i direktorka Fondacije Ujedinjene žene Banja Luka, Bosna i Hercegovina, Gorica Ilić.
Stephanie Futter-Orel je informisala učesnice sastanka o novim mogućnostima apliciranja, odnosno novim grantovima, kao i o izradi novog strateškog plana Mreže za period 2024 – 2026. Prezentovala je izjavu o viziji Mreže i strateške pravce i ciljeve. Takođe je najavila regionalne skupove članica WAVE.
Aktuelnosti
