Vremenski okvir: april 2024 – mart 2025
Geografski obim: Većina aktivnosti održana je u okrugu Rasina, u centralnoj Srbiji, osim jednog događaja u Severnoj Makedoniji, koji je uključivao aktivistkinje sa Kosova.
Cilj projekta: povećanje kapaciteta ženskih grupa i aktivistkinja za ženska prava, kao i drugih građana, uključujući zvaničnike u Srbiji i šire, da rade na unapređenju ženskih prava i rodne ravnopravnosti u uslovima nedostatka demokratije i pojačanih anti-rodnih tendencija i mizoginije u društvu.
Aktivnosti
Projekat se može podeliti u tri glavne grupe aktivnosti: (1) Mobilizacija mladih žena, (2) Lokalna feministička kampanja i (3) Razmena najboljih praksi.
1) Mobilizacija mladih žena u okrugu Rasina
Projekat je počeo četvorodnevnom feminističkom obukom za trenerice (ToT), koja se održana u Vrnjačkoj Banji i obuhvatila je 15 mladih žena. Sproveo ju je tim feminističkih trenerica, koje su se međusobno dopunjavale u pogledu iskustva i pristupa. Obuka je ponudila informacije o istoriji feminističkog organizovanja, kako globalno, tako i u jugoslovenskom i srpskom kontekstu. Najvažnije je to što su učesnice bile ohrabrene i osnažene da povežu ova nova znanja sa sopstvenim iskustvima i svakodnevnim životom. Vodilo se računa da se stvori grupna dinamika koja je bila i negujuća (učesnice su se osećale bezbedno) i izazovna (ohrabrene su da preispituju unapred stvorene predstave o rodnim ulogama i metodama obrazovanja). Konačno, pošto je to bila obuka za trenerice, vreme je bilo posvećeno i metodologiji neformalnog obrazovanja, kao i praktičnim vežbama koje su učesnice uspešno završile. Dve trenerice su takođe podelile svoje lične priče, što je dovelo do iskrenih i smislenih diskusija o feminističkom aktivizmu u malom gradu, iskustvu iz prve ruke o rodno zasnovanom nasilju, lezbofobiji, bifobiji i rasizmu, posebno u vezi sa načinom na koji se prema Romkinjama postupa u Srbiji. Evaluacije na kraju obuke bile su izuzetno pozitivne.
Mlade žene koje su učestvovale u Obuci za trenerice vodile su vršnjačke radionice u svim gradovima u okrugu Rasina: Aleksandrovcu, Brusu, Ćićevcu, Kruševcu i Trsteniku; kao i na međunarodnom sastanku u Ohridu (Severna Makedonija), na kojem su učestvovale mlade aktivistkinje sa Kosova. Pored veština u vođenju obrazovnih događaja, mlade žene su stekle značajno iskustvo u organizovanju i upravljanju ovim aktivnostima. Bile su uključene u pronalaženje učesnica, organizovanje radnog prostora, prilagođavanje materijala svojoj publici i, na kraju, izveštavanje o svom radu. Radionice su pratile skraćenu, ali sličnu strukturu kao i početna obuka. Učesnicama je dat prostor da izraze svoja očekivanja, nakon čega je usledila informativna interaktivna prezentacija feminističke istorije, a završeno je pozivom na akciju i kratkom evaluacijom. Povratne informacije učesnica bile su izuzetno pozitivne.
2) Kampanja
Mlade žene iz prethodno opisanih aktivnosti bile su dodatno direktno uključene u kreiranje vizuelnih materijala koji su kasnije korišćeni u kampanji. Slogani su uključivali „Kada tebe zabludim – ti njega istinom“ i „Budimo prevencija, budimo podrška – zaustavimo nasilje“, kao i „Nisi sama“. Dok su neki od slogana prošireni primerima pogrešnih shvatanja i istina i pretvoreni u postere, drugi su završili na flajerima praćenim odličnim vizuelnim dizajnom. Kampanja je uključivala kratke video zapise sa istom porukom, koji su deljeni putem Fejsbuk stranice Peščanika, kao i putem lokalnih medija. Konačno, posteri i flajeri su distribuirani tokom marta u raznim gradovima u Rasinskom okrugu od strane mladih aktivistkinja.
Drugi deo kampanje bio je pilot program podkasta pod nazivom „Žene glasno“ koji je emitovan u pet početnih epizoda putem Jutjub kanala Peščanika. Nekoliko epizoda uključivalo je žene koje su aktivne u lokalnoj zajednici u Kruševcu, kroz umetnost i aktivizam. Dobile su platformu da razgovaraju o svom iskustvu rada sa mladim ženama, što su opisale kao istovremeno izazovno i nagrađujuće. Takođe, kasnije epizode podkasta su uključivale kratke intervjue sa mladim aktivistkinjama sa Kosova i iz Srbije (snimljene u Ohridu, Severna Makedonija) koje su iz svoje perspektive razgovarale o feminizmu, nasilju i potrebi za ravnopravnošću.
3) Razmena ideja i uticaj politike
Pored aktivnosti koje su bile posvećene i prilagođene potrebama mladih žena (videti 1. deo), kao i šire javnosti (videti 2. deo), ovaj projekat je takođe uključivao događaje u kojima su učestvovali lokalni donosioci odluka.
Ponuđeni su najnoviji podaci o rodnoj ravnopravnosti, kao i praktične ideje o načinima borbe protiv rastućih anti-rodnih pristupa. U kontekstu sve veće političke krize, ostaje značajno pronaći načine za saradnju sa lokalnim institucijama na tako važnoj temi.
Promene u širem kontekstu
Tokom perioda realizacije projekta (između proleća 2024. i proleća 2025. godine), dogodile su se dve značajne društvene promene. Globalno, Donald Tramp je izabran za predsednika Sjedinjenih Država. Među mnogim promenama koje je njegova politika donela, u ovoj evaluaciji je važno istaći odluku o smanjenju finansiranja organizacija civilnog društva. Iako će zemlje koje se prvenstveno oslanjaju na medicinsku pomoć i hranu biti najteže pogođene, dugoročno gledano, nedostatak podrške demokratskom i organizovanju civilnog društva imaće negativne implikacije u godinama i decenijama koje dolaze. Ove negativne implikacije će se verovatno pretvoriti u dalje jačanje anti-rodnih pokreta na globalnom i lokalnom nivou.
Na nacionalnom nivou, u vreme pisanja ove evaluacije, odvijaju se masovni studentski, a kasnije i građanski protesti, koji traju šest meseci. Prvobitni okidač bio je urušavanje betonske nadstrešnice na nedavno renoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu, koje se dogodilo 1. novembra 2024. Godine. Poginulo je 16 ljudi. Do decembra 2024. godine, studenti su započeli blokade svih fakulteta na državnim univerzitetima u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu, a kasnije i u Novom Pazaru. Glavni studentski zahtevi (koji nisu ispunjeni do trenutka pisanja ove evaluacije) odnosili su se na vladavinu prava i mere koje treba preduzeti kako bi se osigurala transparentnost u slučaju železničke stanice u Novom Sadu, kao i nasilje i nepravda nanete studentima i aktivistima. Drugi talas blokada pokrenuli su srednjoškolci, posebno maturanti širom zemlje, uključujući Kruševac. Važno je napomenuti da su nastavnici iz osnovnih i srednjih škola iz cele zemlje takođe štrajkovali tokom ovog perioda.
Pored najširih društvenih implikacija prvog masovnog društvenog pokreta u Srbiji od 1990-ih, studentski protesti imaju dva direktna efekta na način na koji treba analizirati temu ovog projekta. S jedne strane, mobilizacija mladih ljudi je bez presedana i, kao i obično, mlade žene rade veliki deo posla u organizovanju, ali ne dobijaju odgovarajuću vidljivost. U poređenju sa prošlim masovnim protestima, mlade aktivistkinje pokazuju poboljšanje u pogledu prepoznavanja seksizma i potiskivanja. Najvažnije je da za međugeneracijski dijalog i za način na koji se mlada generacija doživljava, politički principi (uključujući direktnu demokratiju i prakse solidarnosti) koje su mladi ljudi mogli da praktikuju ostaju nasleđe koje će se od sada morati uzeti u obzir. S druge strane, jedna od karakteristika studentskog pokreta je insistiranje na distanciranju od organizacija civilnog društva i političkih stranaka. Što se tiče planiranja budućih aktivnosti, za Peščanik i druge organizacije civilnog društva, ovo je nešto što se mora uzeti u obzir.
Analiza i preporuke
Ovaj projekat je značajan jer se bavi temama koje su potrebne zajednicama širom Srbije, posebno u kontekstu rastućeg nazadovanja demokratije i povećane anti-rodne mobilizacije. Ovaj projekat je bio uspešan jer su aktivnosti pružile prostor ženama mnogih generacija da se okupe oko zajedničkih vrednosti, kao što su solidarnost, jednakost i kontinuirana potreba za borbom za prava žena koja su trenutno ugrožena. Dok su direktni učesnici mogli da iskuse obrazovne aktivnosti i razmene ideje, šira javnost ostaje sa kreativnim i vizuelno privlačnim materijalima kampanje koji se mogu koristiti u mnogim budućim događajima, oflajn i onlajn.
Veoma je važno da su aktivnosti u projektu mobilisale mlade žene, njihovu radoznalost i kreativni potencijal. Iako su u početku bile uključene u obrazovne aktivnosti, prvo kao učesnice, a kasnije kao vršnjačke edukatorke, sada postoji grupa mladih žena širom Rasinskog okruga opremljena znanjem o feminističkom organizovanju i iskustvom u uličnim akcijama i onlajn kampanjama. Ovo je dragoceni resurs koji može igrati ulogu u feminističkom aktivizmu u budućnosti. Postoje mogućnosti za povezivanje borbi studentskog pokreta i feminističkih organizacija, što se može postići samo izgradnjom poverenja između žena različitih generacija koje mogu da se uključe u dijalog i pronađu zajednički jezik.
Evaluacije koje su sprovedene nakon svake aktivnosti ukazuju na uspeh planiranja i sprovođenja projekta.
Na osnovu dostupne dokumentacije, moguće je dati nekoliko preporuka, samo sa ciljem poboljšanja ishoda sličnih projekata u budućnosti, a ne sa implikacijom da je ovaj projekat uradio bilo šta osim što je postigao sve ciljeve kako su definisani. Prva preporuka je da se nastave slični projekti i aktivnosti, kako u Rasinskom okrugu, tako i širom Srbije, i u drugim zemljama gde Kvinna til Kvinna nudi podršku organizacijama civilnog društva.
Drugo, prilikom planiranja takvih projekata, preporučuje se da se obezbedi više vremena. Projekti bi trebalo da traju nekoliko godina (minimum tri) kako bi se izgradilo poverenje i mogućnosti za nove navike u zajednicama, i kako bi se organizacijama civilnog društva omogućilo vreme za upravljanje aktivnostima i posvećivanje neophodnog vremena za izveštavanje. Najvažnije je da su očekivane društvene promene deo šireg procesa i, dok aktivnosti koje su sprovedene u okviru ovog projekta predstavljaju uspeh, teško je očekivati održivost ako se određene aktivnosti kontinuirano ne podržavaju.
Kampanja je bila dobro osmišljena i podsticajna za razmišljanje, a uključivala je maštovita vizuelna rešenja koja se mogu koristiti u budućim akcijama i kampanjama. Da bi se povećala vidljivost, posebno među mladim ženama, preporučuje se da se kampanja proširi na druge društvene mreže (kao što su Instagram i TikTok) za koje je pokazano da privlače mlađu generaciju od Fejsbuka, gde Peščanik trenutno ima dobro ažuriran nalog. Slično tome, da bi se dosegla šira publika, preporučuje se slanje saopštenja za štampu i uspostavljanje odnosa sa novinarima i producentima u nacionalnim medijima (posebno N1, NovaS i Insajder). Izveštavanje o aktivnostima Peščanika u lokalnim medijima je odlično, ali vizuelni kvalitet i važnost poruke opravdavaju napor da se dopre do šire publike. Ukoliko studentski protesti budu uspešni, ova strategija bi mogla da uključi državni medijski servis Radio-televiziju Srbije (RTS). Konačno, tema međugeneracijskog dijaloga nije nova u feminističkom pokretu, lokalno ili globalno, ali je ovaj projekat pružio novi i praktičan pristup koji bi trebalo predstaviti kao dobru praksu drugim feminističkim grupama, a takođe i organizacijama civilnog društva uopšte. Razlike zasnovane na generacijskom iskustvu mogu ometati međugeneracijsku podršku i razmenu znanja, što često dovodi do toga da mladi aktivisti pogrešno pretpostavljaju da određene borbe počinju od njih; kao i da se relativno stariji aktivisti osećaju frustrirano i nepriznato. Sva ova osećanja mogu biti razumljiva. Ali, sa strateške tačke gledišta, važno je obezbediti prostore gde se može odvijati smislena razmena i dijalog, uprkos mnogim razlikama (generacijskim, obrazovnim, urbanim/ruralnim, kao i etničkim, zasnovanim na seksualnoj orijentaciji itd.). Samo ako postoje održivi kontinuirani prostori gde svi različiti glasovi mogu da govore i imaju priliku da budu saslušani i shvaćeni, možemo početi da primenjujemo inkluzivne strategije koje će se suprotstaviti demokratskom nazadovanju i pružiti adekvatan odgovor na anti-rodnu mobilizaciju.
Nadja Duhalek, Kruševac, April 2025.
Izveštaji
