Udruženje žena Peščasnik
Kruševac
Nalazi anketiranja građanki u Rasinskom okrugu, starosti od 18 do 35 godina o različitima aspektima ženskih prava, položaja žena i rodne ravnopravnosti
Broj prikupljenih upitnika: 69
Upitnike obradila: Jelena Marković, novinarka i aktivistkinja ljudskih prava, Trstenik
O projektu
Projekat „Budi ti“, Udruženje žena Peščanik realizovalo je u periodu od 01.03.2025 – 31.07.2025 uz podršku Ženskog fonda Rekonstrukcija.
Ciljevi projekta su: 1) Dalje osnažiti mlade žena, od 18 do 35 godina, u Rasinskom okrugu za zastupanje ženskih prava i zagovaranje za rodnu ravnopravnost; 2) Podsticaj ženskom samoorganizovanju i građanskom aktivizmu u Rasinskom okrugu, posebno u manjim sredinama i na lokalu; 3) Unaprediti kapacitete UŽ Peščanik
Ciljna grupe su bile žene od 18 do 35 godina u Rasinskom okrugu, gradovi Aleksadrovac, Brus, Varvarin, Trstenik, Ćićevac i Kruševac. Broj direktnih korisnica bio je je 39. Još 69 h žena biće anketirano o izazovima sa kojima se susreću, potrebama i prioritetima. Druga ciljna grupa je najšira javnost, odnosno građanke i građani. Planiramo da stignemo najmanje do nekoliko desetina hiljada građana.
O anketi i nalazima ankete
Cilj ankete je sticanje određenog uvida u stavove građanki u Rasinskom okrugu o pravima žena, u rasprostranjenost rodnih predrasuda i interesovanje za (samo) organizovanje i aktivizam.
Anketa je podrazumevala 11 kratkih pitanja u vezi sa različitim aspektima ženskih prava. Odgovori su prikupljani postavljanjem pitanja i beleženjem odgovora i davanjem upitnika ispitanicama na popunjavanje.
Anketirano je 69 građanki u Rasinskom okrugu, starosti od 18 do 35 godina. Žene su anketirane metodom slučajnog uzorka, bez obzira na njihovo obrazovanje, status, radni angažman, mesto boravka. Jedini kriterijum bio je da se nalaze u određenoj kategoriji starosti – od 18 do 35 godina, kako je i navedeno.
I
U prvom postavljenom pitanju „Šta za tebe znači biti žena“ prepoznaju se dva najčešća narativa. Prvi se odnosi na finansijsku stabilnost i nezavisnost, a drugi na ulogu majke i osobe odgovorne za porodicu.
„Biti žena znači da imam ekonomsku i finansijsku sigurnost, da sama odlučujem o svom životu“.- Varvarin, 1996
„Obrazovana, zaposlena, finansijski nezavisna“. – Bela Voda, 1997
„Finansijski nezavisna, slobodna da odlučuje i da obezbeđuje decu“. – Bošnjane ,1996
„Biti žena znači raditi posao koji voliš, ostvariti se kao majka, imati priljatelje“. – Kruševac 1995
U odgovorima se prepoznaje i često nabrajanje više uloga žene i težnja za ravnopravnošću što postaje još vidljivije u pitanju „Objasni zašto je važno da žene učestvuju u donošenju odluka“.
“U isto vreme superiorno i inferiorno stvorenje. Znaš da si „fizički slabiji pol“, da si u isto vreme superiorna, ali da je društvo u kome muškarci vladaju ne priznaju ništa od toga (vrlo verovatno jer ne trpe ugroženost od strane „slabijih“) što neminovno vodi do frustracije, besa i mnogo fizičkih i psihičkih neprijatnosti tokom života. Ukratko biti žena znači isfrustrirana kraljica i (opciono) majka” Leskovac, 1999
Na pitanje „Da li bi glasala da žena bude predsednica Srbije?“ od ukupno 69 ispitanica 64 je odgovorilo „da“, dok je pet ispitanica dalo odgovor „ne“.
Na pitanje „Da li Srbija treba da uđe u Evropski uniju? Ako da, zašto? Ako ne, zašto?“ od ukupno 69 izpitanica sedam se izjasnilo za odgovor „ne“, devet „ne znam“ , dok je 53 ispitanice dalo pozitivan odgovor.
Najčešći razlog za pozitivan odgovor na pitanje o ulasku u EU je standard.
“Bolja perspektiva za mlade, socijalna i ekonomska sigurnost”- Bošnjane, 1996
„Ekonomski prosperitet“ – Zalogovac, 1990
„Finansijski, ekonomski i socijalni aspekt, to vidim po rođacima i prijateljima“ – Varvarin 1992
Kod odgovora „ne znam“ se uočava da se ispitanice kreću od pozitivnog ka negativnom stavu iz iskustva u poslednjih nekoliko godina.
“Do skoro sam bila apsolutno za tu opciju ali mi se mišljenje malo promenilo kada se u nekim aspektima pokazalo apsolutno licemerje EU. Trudim se da EU ne posmatram kao jedan entitet i da uvažavam da postoje različite stuje, stavovi, ljudi unutar nje, ali mi se čini da dosta nekih evropskih vrednosti sada postoje samo na papiru dok se u praksi bez problema gaze. ako da odgovor bi bio a sam a tu opciju, bolju nemamo, ali neutralnost nije održiva opcija kod nas, nažalost”- Leskovac, 1990
“Nemam konkretan odgovor jer je poslednjih godina dokazana varljivost predstavljenih slika”, Subotica 1999
Kod negativnog stava ka ulasku u EU izdvajaju se odgovori koji sadrže “moralne vrednosti”.
“Pogrešne moralne vrednosti” – Varvarin, 1996
“Zbog nakaradno deklarisanih osoba” – Kruševac, 1994
U ostalim odgovorima ponovo se pokazuje promena stava prema EU u poslednjih nekoliko godina i sumnja u opstanak EU.
Na pitanje “Kako ocenjuješ svoje znanje o ratovima u Jugoslaviji tokom devedesetih? (Oceni od 1-5)”, najveći broj ispitanica 29 zaokružilo je ocenu 3, potom ocenu 4 – 17. Ocenu 2 izabralo je 11 ispitanica. Samo 5 građanki visoko je vrednovalo svoje znanje o ratovima u Jugoslaviji tokom devedesetih godina.
Na molbu “Objasni svojim rečima zašto je važno da žene učestvuju u donošenju odluka” pretežni odgovori su bili: “zbog ravnopravnosti polova”.
Npr: “Zato što su žene ravnopravni članovi društva i moraju da imaju udela u svemu što društvo čini zajednicom” – Kruševac, 1991
Često se navodi i da žene na drugačiji način sagledavaju stvari u društvu:
“Žene su objektivne, kritički razmišljaju, imaju više osećaja za mnoge stvari u odnosu na muškarce”- Kruševac 1991
“Zato što žene razmišljaju brže i obraćaju pažnju na stvari o kojima muškarci ne razmišljaju” – Aleksandrovac, 1997
Na molbu da navedu 3 kontraceptivna sredstva koja su im dostupna, više od 90 procenata ispitanica navodi bar dva. Najviše ponavljanja imaju ogovori “kondomi i pilule”. Sledeći najzastupljeniji odgovor je “spirala”. U četiri odgovora se navodi “nisu mi dostupna”, dok se u jednom navodi “ako imate novca sva su vam dostupna“.
Na pitanje “Da li je u Srbiji dozvoljen abortus” od 69 ispitanica 4 odgovara sa “ne”, 61 sa “da”, dok četiri ispitanice nisu dale odgovor.
Na pitanje “šta je za tebe seksualno nasilje”, odgovori po kategorijama su sledeći:
Vređanje:
Odgovor “da” – 30
Odgovor “ne” – 38
Nema odgovora – 1
Dobacivanje:
Odgovor “da” – 38
Odgovor “ne” – 30
Nema odgovora -1
Dodirivanje:
Odgovor “da” – 60
Odgovor “ne” – 8
Nema odgovora – 1
Silovanje:
Odgovor “da” – 67
Odgovor “ne” – 1
Nema odgovora – 1
U dopuni odgovora dodaje se mobing, deljenje fotografija i snimaka na društvenim mrežama i grupama i “sve radnje na koje osoba suprotnog pola ne pristaje” ( u jednom od primera navodi se i „primoravanje na gledanje pornografskog sadržaja”)
Na pitanje “Koje teme nedostaju u školama” više od 60% odgovora obuhvata različite formulacije, koje bi se mogle svrstati u seksualno obrazovanje. U sličnom procentu navode se i teme u vezi sa drogom, alkoholom i nasiljem. Oko 30 procenata navodi životne veštine, nekadašnje “domaćinstvo”. U više odgovora navodi se poštovanje prema roditeljima.
“Zdravstveno vaspitanje, nasilje, seksualni odnosi maloletnika” – Varvarin, 1996
“Alkohol, cigarete, droga mobing od strane nastavnika, tema o poštovanju i strpljenju, da samostalno spreme obrok, budu kreativni i manje budu na društvenim mrežama” – Bošnjane, 1996
“Negovanje zajedništva i drugarstva i solidarnosti Vršnjačko nasilje” – Varvarin 1997
Na pitanje “Da li si imala neku neprijatnost prilikom upotrebe društvenih mreža”, odgovori su sledeći
“Da” – 31
“Ne” – 38
U opisnim odgovorima navode uglavnom uvredljive poruke na fizički izgled ili stavove, ali i “neprijatne poruke seksualne konotacije”
“Vulgarni komentari na fizički izgled sa lažnih profila” – Pakašnica 2006
„Nepotrebno vređanje, fotografije starijih osoba i neprimerene poruke” – Kruševac, 2006
“Video sa pornografskim sadržajem” – Leskovac, 2007
Zaključci:
U odgovorima ispitanica na određene teme, na primer o tome kako vide ženu danas i njenu ulogu i / ili zašto je važna ravnopravnost, uočavamo određene predrasude i stereotipe na čijem se smanjenu mora dalje i kontinuirano raditi.
Više od polovine anketiranih smatra da u obrazovni sistem treba uvesti seksualno obrazovanje. Iako to nisu sve definisale upotrebom samog pojma seksualno obrazovanje, važno je da se prepoznaje važnost tog pitanja što potvrđuje i relativno dobra informisanost i prepoznavanje određenih oblika seksualnog nasilja od strane ispitanica.
Trećina ispitanih smatra da u škole treba vratiti predmet „domaćinstvo“. Bez želje da se vrednosno određujemo prema predlogu, smatramo da je moguće objašnjenje za njega da generalno u društvu ima mnogo nasilja i da su roditelji zabrinuti za bezbednost dece. Takođe, izazovi sa kojima se roditelji susreću prilikom vaspitanja dece sve su veći i roditeljima je potrebna podrška. Predmet domaćinstvo podrazumeva, između ostalog, snalaženje u svakodnevnom životu, pre svega u porodici i u kući, uključujući i rad na međusobnim odnosima i roditelji možda misle da bi mogao biti od pomoći.
Među anketiranim građankama visok je stepen nepoznavanja bliske ratne prošlosti u bivšoj Jugoslaviji, što onemogućava suočavanje, kako na ličnom tako i na kolektivnom planu, sa ulogom i odgovornošću države u kojoj žive za ratna zbivanja. Na to svakako treba obratiti pažnju, kao jednu od tema kojom bi i ženske grupe i svi drugi koji su za to voljni, trebalo više da se bave.
**************************
Udruženje žena Peščanik, Kruševac, 2000. je ženska neprofitna, nevladina organizacija, koja se bavi osnaživanjem žena i zagovaranjem za unapređenje njihovog položaja. Teme u fokusu organizacije su: bezbednost žena, uključujući i zaštitu od nasilja u porodici putem SOS telefona i učešće žena u mirovnim procesima, politička participacija žena i medijska slika žene. Aktivnosti udruženja su: treninzi, seminari, radionice, javne diskusije, istraživanja, ulične akcije, kampanje, medijski događaji. Inicirale smo osnivanje Mreže žena Rasinskog okruga za ženska prava, 2010. Članice smo Mreže Žene protiv nasilja, Mreže Žene u crnom, Regionalne Mreže žena Kosova i Srbije, kao i Mreže žena Evrope protiv nasilja (WAVE mreža) i Nacionalne mreže Evropskog ženskog lobija.
Izveštaji
