Udruženje žena Peščanik
Mreža Žene u crnom
Mreža žena Rasinskog okruga
25 godina majskih protesta u Kruševcu i Rasinskom okrugu 1999. protiv mobilizacije za rat na Kosovu
Kruševac – Beograd, 23. maj 2024.
„Na mitingu sam rekla da nećemo da rađamo decu za ratove nego za život, i to je bila naša poruka. (Učesnica majskih protesta protiv mobilizacije za rat na Kosovu 1999.)
Prva okupljanja majki, supruga, sestara, ćerki tokom jedne pijačne subote u maju 1999. ispred zgrade vojnog odseka u Kruševcu i zahtev da se mobilisani vrate sa Kosova prerasla su u višednevne proteste građanki i građana i osudu tadašnjeg režima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke. Slični događaji zabeleženi su i u Aleksandrovcu. Udruženje žena Peščanik, Mreža Žene u crnom i mirovne akiviskinje Srbije pamte hrabrost žena Rasinskog okruga i njihov glas, koji je nadjačao tišinu vanrednog stanja i primorao tadašnji vojni vrh zemlje da dođe u Kruševac i obeća obustavljanje mobilizacije. Međutim, rezervisti, koji su u međuvremenu napustili ratište i pridružili se protestima, uskoro su ponovo poslati na front.
Jedan od najvažnijih slogana mirovnih aktivistkinja „Ne dajmo se od svojih prevariti“ jednako koliko tada, aktuelan je i danas. Umesto da otvori dosijee, informiše javnost i omogući suočavanje sa zločinima koje je počinila u ratovima devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije uključujući i Kosovo, što je najmanje što može da učini u ime pravde i čovečnosti i u znak poštovanja prema stradalima i njihovim bližnjima, zvanična Srbija zatvara oči pred muralima i natpisima koji zločine i njihove počinioce slave.
Umesto od države, saznanja o ratu na Kosovu i u bivšoj Jugoslaviji dolaze od nevladinih organizacija, međunarodnih i domaćih ekspertskih grupa, profesionalnih medija, određenog broja istoričarki i istoričara, hrabrih pojedinaca i pojedinki. Kada je reč o Rasinskom okrugu, prema informacijama iz novinarskih krugova tokom prve polovine 1999. mobilisano je oko 50.000 muškaraca. Prema istim izvorima, u okrugu su u periodu mart – juni 99. tokom NATO bombardovanja poginule 52 osobe.
Kultura sećanja postoji ne da bi se produbili sukobi već doprinelo spoznaji ko smo, šta smo i kuda idemo. I ovog maja, 11. put u nizu, pozivamo Grad Kruševac da pokaže odgovornost, zrelost i pijetet prema svojim hrabrim građankama i građanima, koji su izlaskom na ulice 1999. i protivljenjem mobilizaciji za rat na Kosovu, ubijanju i nasilju, stradanjima i patnjama ljudi, ljudski život proglasili najvećom vrednošću.
Tražimo da 24. maj, Dan ženskih akcija za mir i razoružanje bude proglašen Danom sećanja na majske proteste 1999.
Sve za mir, zdravlje i obrazovanje, ništa za naoružanje.
Ne dajmo se od svojih prevariti!
Aktuelnosti
