Kad radnice marširaju
Početak obeležavanja osmog marta kao dana žena povezan je sa čitavim nizom akcija i protesta koje su organizovale radnice tekstilnih i drugih industrija, boreći se za poboljšanje radnih uslova, povećanje plata i uopšte bolji položaj. Među prvim takvim protestima jeste protest održan 8.marta 1857. u Njujorku. Protest je brzo ugušen, ali je podstakao formiranje prvog ženskog sindikata u doba kada su sindikalna kretanja bila izrazito kritična prema ravnopravnoj zastupljenosti žena i njihovim zahtevima.
Ove žene, osnovale su svoje prvo udruženje, istog meseca, dve godine kasnije. Iz godine u godinu, usledili su novi protesti na dan 8. marta. Posebno se istakao protest iz 1908, kada je 15 000 žena marširalo ulicama Njujorka, zahtevajući pravo glasa, kraće radno vreme i bolje plate.
Na Međunarodni dan žena, u Kopenhagenu
Druga Internacionala (organizacija socijalista i radničkih partija) je 1910. organizovala prvu Međunarodnu žensku konferenciju u Kopenhagenu. Tada je proglašen Međunarodni dan žena, koji je predložila ugledna nemačka socijalistkinja Klara Cetkin. Tim datumom se inicijalno nisu promovisali samo pravo na rad i ravnopravni uslovi rada, već i pravo glasa i, uopšte uzev, pravo žena na vidljivost u javnoj sferi. Ovo dobija posebno istaknuto mesto tokom Prvog svetskog rata, kada je protest žena protiv rata postao neodvojiv od tih zahteva. Sledeće, 1911. godine, ovaj dan je obeležilo više od milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.
Ništa bez feministkinja
Temeljna veza između Dana žena i socijalizma uspostavljena je 1917. godine, budući da je štrajk žena za hleb i mir doveo do abdikacije ruskog cara. Na Zapadu, Međunarodni dan žena obeležavao se tokom 1910. i 1920, da bi pao u zaborav do 1970-ih, kada ga na videlo iznosi probuđeni feministički pokret. U SSSR-u, na zalaganje Aleksandre Kolontaj, Lenjin je ovaj dan proglasio državnim praznikom, a od 1965. godine, ovaj dan je u Rusiji neradan dan.
Ništa bez feministkinja
U Srbiji, 8. mart dobija svoj puni značaj tek devedesetih godina XX veka, sa formiranjem velikog broja feminističkih organizacija, koje na ovaj datum organizuju protestne marševe u duhu izvornog značenja ovog praznika – borbe za bolji ekonomski položaj i radna prava žena, suprotstavljajući se komercijalizovanom slavljenju Dana žena.
Šta govore brojke i procenti?
Na osnovu informacija i podataka Ujedinjenih nacija procenjuje se da:
– žene obavljaju 75% svih radnih sati, zaradjuju 10% svetskog dohotka i raspolažu samo jednim procentom svetske imovine;
– 66% ženskog rada je neplaćeno;
– su žene predsednice država u 4,7% slučajeva, a premijerke u 4,2%;
– su žene predsednice parlamenta u 10% slučajeva.
(Gore navedeni podaci su rezultat istraživanja, Izvor: Interplanetarna unija, 2008.)
Žene u Srbiji
– u poslednjoj vladi Srbije bilo je svega 11,7% žena.
– u izvršnim većima na lokalnom nivou u mnogim gradovima uopšte nema žena, u Kruševcu na primer, od 11 članova vlade nema nijedne žene. Funkciju gradonačenika i njegovog zamenika obavljaju muškarci, kao i funkciju predsednika Skupštine grada;
– prema podacima Stalne konferencije gradova i opština, samo 11 gradova u Srbiji potpisalo je Evropsku povelju o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou;
– vrhovi stranaka su uglavnom bez žena;
– na vodećim mestima u ustanovama su muškarci, čak i tamo gde žene čine većinu zaposlenih.
– žene čine većinu onih koji poseduju falkultetske i magistarske diplome a i dalje su manjina na mestima odlučivanja
– samo 6 žena ikada nalazilo se na vrhu univerziteta;
– a na vrhu Srpske akademije nauka i umenosti – nikada. ZATO ŠTO žene čine samo 9% članstva SANU.
Nasilje: Svaka treća žena je žrtva fizičkog, a svaka druga psihološkog nasilja.
Ekonomija: bez posla je trenutno- 54% žena i 46% muškaraca
Vlasništvo nepokretnosti: 73%muškarci, 27% žene
Vodeće pozicije u preduzećima: direktori 79%, direktorke 21%
Mediji: Žene su teme samo trećine medijskih izveštaja, dok je procenat žena među intervjuisanima 15, što znači da mediji u 85% slučajeva ekspertsko mišljenje traže od muškaraca.
Aktuelnosti
