U perodu od 18 do 22. aprila, 14 aktivistkinja ženskih prava sa Balkana је uz podršku tima Kvinne till Kvinne iz Kancelarije u Švedskoj i koordinatorki za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo u susretu sa predstavnicima i predstavnicama tela i institucija u Evropskoj uniji u Briselu, lobiralо za unapredjenje prava žena i mir i stabilnost u regionu u okviru EU integracija.
Aktivistkinje sa Balkana, po 3 iz Bosne i Hercegovine, Srbije i sa Kosova, po 2 iz Makedonije i Albanije i 1 iz Crne Gore, susrele su se sa članovima i članicama Evropskog parlamenta, predstavnicima i predstavnicama Odeljenja za pregovore o pridruživanju za svaku od zemalja pojedinačno, kao i mrežama nevladinih organizacija: za ženska prava, Evropski ženski lobi, prava LGBTI osoba, ILGA i za pitanja mira i stabilnosti, EPLO. Aktivistkinje ženskih prava iz zemalja Balkana su posebnu pažnju posvetile pitanjima implementacije zakona, nasilja prema ženama, ekonomskih i političkih prava žena i učešća javnosti u procesima pridruživanja Evropskoj Uniji. Konstatovale su da je zakonski okvir za rodnu ravnopravnost i položaj žena unapredjen u zemljama Balkana ali da i dalje postoji ogroman jaz izmedju zakona i implementacije naročito kada je reč o pravima višestruko marginalizovanih grupa. Države koje još nisu ratifikovale Konvenciju Saveta Evrope o prevenciji i zaštiti od nasilja prema ženama i nasilja u porodici trebalo bi da to učine što pre a one koje jesu, naprimer Srbija i Bosna i Hercegovina, morale bi da preduzmu mnogo ozbiljnije korake za njenu implementaciju, kako bi obezbedile pravo žena na siguran i bezbedan život. Unapredjenje ženskih prava nije važno samo za žene, složile su se aktivistkinje ženskih prava i predstavnice i predstavnici Evropske Unije, već i za ekonomski i politički razvoj društava na Balkanu, kao i za jačanje stabilnosti i sigurnosti u regionu. U tom smislu, akivistkinje sa Balkana istakle su doprinos i ulogu ženskih grupa u izgradnji mira i stabilnosti kroz aktivnosti na suočavanju sa prošlošću, razvoju i primeni koncepta tranzicione pravde na ovim prostorima i proteste protiv fašizma, nacionalizma, radikalizma i ekstremizma. U razgovoru sa aktivistima i aktivistkinjama ILGE, EPLA i Evropskog ženskog lobija, došlo se do zajedničkog stava i iskustva da jačanje desnice u Evropi sužava prostor za rad na unapredjenju ljudskih prava. S tim u vezi, rečeno je da je izuzetno važno da se na Balkanu obezbedi sloboda govora i medijskog izveštavanja, da se nastavi borba protiv stereotipa, da se sankcionišu nasilje i govor mržnje. Osim nedostatka slobode govora i medijskih sloboda, kao najveću pretnju ljudskim pravima žena, rodnoj jednakosti i civilnim inicijativama, aktivistkinje su navele sveprisutnu i visoku stopu korupcije u svojim zemljama rekavši da u njima umesto demokratije još uvek vlada partokratija, odnosno partijski upliv u sve sfere života i rada uključujući i zapošljavanje, nereformisanu i neefikasnu javnu administraciju, netrasparentnu privatizaciju nekada velikih društvenih kompanija, rehabilitaciju saradnika fašista tokom drugog svetskog rata, stalno verbalno podsticanje novih-starih sukoba od strane najviših državnih predstavnika, nekažnjivost zločina na različitim nivoima i verbalne i fizičke napade na mirovne aktivistkinje i aktiviste, predstavnike/ce nacionalnih manjina, LGBT osobe.
Kada je reč o procesu pridruživanja, aktivistkinje sa Balkana smatraju da njihove države moraju znatno odgovornije da pristupaju pitanju informisanja i uključivanja građanki i građana u procese integracije. Neophodno je da u proces pridruživanja i pregovaranja o pridruživanju EU, predstavnici/e država uključe civilni sektor, kao i da su posebno odgovorni/e za stvaranje uslova da se čuju glasovi nezavisnih nevladinih organizacija, udruženja građana, eksperata i ekspertkinja i samih građana i građanki. Aktivistkinje sa Balkana zatražile su od predstavnika Evropske Unije da insistiraju na ženskoj i rodnoj agendi u pregovorima sa predstavnicima/cama zemalja kandidatkinja za EU članstvo, da obezbede sistem praćenja aktivnosti država na unapredjenju ljudskih prava, kao i informacije sa terena kroz komunikaciju sa civilnim sektorom i samim građankama i građanima.
Saradnja švedske organizacije Kvinna till Kvinna i ženskih grupa na Balkanu na procesima zagovaranja unapredjenja ženskih prava u okviru EU integracija biće nastavljena.
Aktuelnosti
