25. novembar 2013.
Na Međunrodni dan borbe protiv nasilja nad ženama održana je Nacionalna konferencija – Dužna pažnja u borbi protiv nasilja nad ženama, u Klubu poslanika u Beogradu.
Pozdravne govore su održali/e Irena Vojačkova-Solorano, stalna koordinatorka UN u Srbiji, Jovan Krkoabić, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, Slavica Đukić-Dejanović, ministarka zdravlja, Nikola Selaković, ministar pravde, Tomislav Jovanović, ministar prosvete, Michel Saint-Lot, direktor UNICEF-a u Srbiji, Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne Skupštine RS, Milorad Veljović, direktor policije MUP-a i Brankica Janković, državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Nada Budimović iz Udruženja žena Peščanik, kao članica Radne grupe Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike za izradu predloga Pravilnika o minimumu standarda koji treba da uredi bazične preduslove za pružanje usluge SOS telefona za žene izložene rodno zasnovanom nasilju, govorila je radu grupe, njenim članicama i važnosti ovog dokumenta.
Prenosimo njen govor u celosti.
„Pozdravljam učesnice i učesnike Konferencije u ime Radne grupe Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike za izradu predloga Pravilnika o minimumu standarda koji treba da uredi bazične preduslove za pružanje usluge SOS telefona za žene izložene rodno zasnovanom nasilju.
Pre svega, pozdravljam organizovanje ovakvog skupa u ime ženskih nevladinih organizacija koje su učesnice u radnoj grupi i koje čine napore da u ovaj dokument ugrade svoje dugogodišnje iskustvo, akumulirano znanje i duboko razumevanje korena nasilja prema ženama, njegovih oblika i posledica, ali pre svega, višeslojne i teške drame kroz koju žena izložena nasilju prolazi i psihološke, socijalne i pravne podrške koja joj može pomoći da iz kruga nasilja izađe.
Osamnaestočlanu Radnu grupu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike za izradu predloga Pravilnika o minimumu standarda za uslugu SOS telefona, čine eksperti i ekspertkinje, predstavnici i predstavnice Ministarstva, akademske stručne javnosti, zavoda za socijalnu zaštitu, pokrajinskog sekretarijata za ravnopravnost polova, Vladine kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, UNDP-a.
U njenom užem sastavu su i predstavnice sedam ženskih nevladinih organizacija. To su: Autonomni ženski centar, najstariji SOS telefon za žene izložene nasilju u Srbiji, SOS telefon Vranje, Žene za mir Leskovac, Iz kruga – Vojvodina, Udruženje Romkinja Osvit iz Niša, Femina iz Smederevske Palanke i Peščanik iz Kruševca. U širem sastavu su još i nevladina organizacija Astra i Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Zašto posebno nabrajam ženske nevladine organizacije i zašto je važan rad na ovom dokumentu? Zato što će njime, kako se nadamo, usluga SOS telefona u okviru korpusa državne politike za sprečavanje nasilja prema ženama, konačno biti etablirana kao važan segment u nizu institucionalnih i vaninstitucionalnih postupaka odgovornog društva za podršku ženama izloženim nasilju, te zato što će sadržina ove usluge biti definisana ugradnjom iskustava dobre prakse ovih (ženskih nevladinih) organizacija koje zapravo predstavljaju čitavu mrežu ženskih organizacija za podršku ženama u situaciji nasilja.
U 26 gradova Srbije rade ženske organizacije koje imaju SOS telefon i psihosocijalnu podršku ženama u situaciji nasilja. Udružene u Mrežu žena protiv nasilja, već dve decenije, radeći predano i strastveno u, ponekad nemogućim uslovima, sa minimalnim ili čak bez ikakvih sredstava, ove organizacije su najčešće prva, a neretko i jedina pružena ruka ženama u nasilju, pomoć i ohrabrenje da iz situacije nasilja izađu.
One su deo ogromne porodice ženskih grupa u svetu koje, kako je nedavno baš u Beogradu govorila američka profesorka En Snitou, direktorka Programa rodnih studija „utiču na političku arhitekturu celog sveta“. One su te koje Ujedinjene nacije kvalifikuju kao specijalizovani sektor za nasilje nad ženama, koji obezbeđuje ključnu specijalizovanu podršku.
Ove grupe su, u Srbiji, kao i hiljade njih u svetu, prevazilazile ogromne prepreke – ne samo da bi stvorile nove oblike pružanja usluga, već i da bi postigle da oblasti njihove ekspertize uđu u nacionalne i međunarodne programe rada, tvrdi Liz Keli.
To se upravo dešava i kada govorimo o Pravilniku o minimumu standarda za SOS telefone.
Radna grupa na formulisanju predloga Pravilnika radi od početka godine. Moglo bi se reći da je do sada urađen dobar posao.
Kao predmet pravilnika definisano je da se njime propisuju bliži uslovi i minimalni standardi za pružanje usluge SOS telefona za žene i devojke sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja iz grupe savetodavno-terapijskih i socijalno-edukativnih usluga iz zakona kojim je uređena socijalna zaštita.
Zadatak Pravilnika je da utvrdi najmanje zajedničke imenioce ili osnovne standarde za ovaj servis podrške koji se odnose na definisanje ciljne grupe, obim i sadržaj usluge, na to ko može da je pruža, vrstu i obim edukacije koju mora posedovati pružalac usluge, na tehničke uslove neophodne za njenu realizaciju, principe rada i dostupnost usluge korisnicama, postupke i procedure koji treba da prate Standard.
Definisana ciljna grupa za uslugu SOS telefona jesu žene i devojke sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, ali se u izradi dokumenta posebno vodilo računa o činjenici da nije reč o homogenoj ciljnoj grupi, te da unutar nje postoje različite sppecifičnosti položaja korisnica i da je, u skladu s tim, neophodno obezbediti i specifična znanja pružalaca usluge.
Svrha usluge SOS telefona je osnaživanje žena i devojaka sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja da preuzmu kontrolu nad sopstvenim životom i ostvare pravo na život bez nasilja.
To podrazumeva obezbeđivanje uslova u kojima korisnice mogu da imenuju svoja iskustva, upoznaju se sa svojim pravima i mogućnostima, kao i da donesu odluke u podržavajućoj sredini koja se prema njima odnosi sa poštovanjem, dostojanstvom i senzitivnošću.
Pravilnikom se definiše i sled aktivnosti u radu sa korisnicama, kao i obaveze u pogledu njihove bezbednosti, poverljivosti i zaštite podataka ličnosti.
Ono što smatramo takođe veoma važnim, jeste i uvodna odrednica da će se u okviru usluge SOS telefona osim osnovnih principa definisanih u Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, obezbediti i poštovanje feminističkih principa rada.
To, između ostalog, znači da u radu na SOS telefonu pružalac usluge mora uzeti u obzir nejednakost moći između žrtve nasilja i nasilnika,
-da veruje iskustvu korisnice i ne okrivljava je za pretrpljeno nasilje
-ne savetuje korisnicu, već je podržava da sama donese odluku uz poštovanje njenih potreba, prava i dostojanstva.
„Nasilje nad ženama je verovatno najsramnije kršenje ljudskih prava, a možda i najrasprostranjenije.
Ne poznaje geografske ni kulturne granice, kao nigranice bogatstva. Sve dok se ono nastavlja, ne možemo tvrditi da zaista
napredujemo ka jednakosti, razvoju i miru“ rekao je bivši Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija, Kofi Anan.
U Srbiji je, tokom poslednjih desetak godina u zakonodavnom smislu dosta toga urađeno. Moglo bi se reći da imamo dobar zakonodavni okvir za unapređenje rodne ravnopravnosti, i posebno, zaštitu žena od rodno zasnovanog nasilja.
Počev od izmene krivičnog zakonika i proglašenja porodičnog nasilja krivičnim delom, preko porodičnog zakona, zakona o rodnoj ravnopravnosti, nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena u kojoj se našla i oblast nasilja prema ženama, pa do opšteg i posebnih protokola o postupanju institucija u zaštiti žena od partnerskog i nasilja u porodici, nastalih u okviru projekta Integrisani odgovor na nasilje nad ženama.
Poslednji i, možda najvažniji u nizu ovih koraka je i nedavna ratifikacija Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja.
Ono, međutim, što je u prethodnom periodu izostajalo, jeste dosledna primena donetih zakona. Drugim rečima, zakonodavni okvir nije pratila i politička volja da se uhvati u koštac sa patrijarhalnim modelom društvenih odnosa koji podržavaju neravnopravnost i iz čijeg vrednosnog sistema nasilje nad ženama opstaje kao društveno prihvatljivo.
Otuda i dramatični podaci Mreže Žene protiv nasilja koji govore da je od početka ove godine u Srbiji u porodično-partnerskom kontekstu ubijena 41 žena. Prošle godine u Srbiji ubijene su 32 žene, 2011. godine 29 žena, a 2010. godine 26 žena. To znači da broj ubijenih žena u porodično partnerskom kontekstu u Srbiji iz godine u godinu raste.
U 2013. godini, kao i predhonih godina, sve ubijene žene su poznavale učinioca.
Statistika nasilja prema ženama nije samo brojka. Za Srbiju ona govori da blizu milion njenih građanki živi u psihičkom, ekonomskom, fizičkom nasilju i strahu, svakodnevno, godinama… Za blizu milion osoba u Srbiji njihov dom je najnebezbednije mesto na planeti.
Za većinu njih to je ujedno i jedino mesto gde mogu da budu.
DANAS JE MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV NASILJA PREMA ŽENAMA.
DANAS U ČITAVOM SVETU I U ČITAVOJ SRBIJI JAVNI DOGAĐAJI NA GRADSKIM TRGOVIMA OZNAČAVAJU POČETAK KAMPANJE 16 DANA AKTIVIZMA PROTIV NASILJA PREMA ŽENAMA.
IPAK, I DANAS ĆE SOS TELEFONI ZVONITI.
I DANAS ĆE NEKE ŽENE TRPETI UVREDE, DOBIJATI ŠAMARE, PADATI NIZ STEPENICE.
ONE IMAJU IMENA I PREZIMENA, IMAJU SEĆANJE NA SNOVE O SVOJOJ BUDUĆNOSTI, SAMOOSTVARENJU, POŠTOVANJU, SLOBODI …
SVAKA OD TIH PRIČA IMA LICE NESREĆE, IMA NEZAMISLIVE POSLEDICE, IMA EKSPLOZIVNO PUNJENJE SOCIJALNE NEPRAVDE I PREDSTAVLJA DUBOKO RANJAVANJE DRUŠTVENOG INTEGRITETA ZAJEDNICE KOJA SA INDOLENCIJOM POSMATRA TU, ZAPRAVO SOPSTVENU DEKONSTRUKCIJU.
I TO JE ČINJENICA ZBOG KOJE I OVA DANAŠNJA KONERENCIJA I PROJEKTI, MEHANIZMI, STRATEGIJE, PA I UREĐENJE USLUGE SOS TELEFONA ZA ŽENE U SITUACIJI RODNO ZASNOVANOG NASILJA predstavljaju beskrajno važne korake.
VERUJEMO DA ĆE, POSLE SVEGA, ODGOVOR DRŽAVE KONAČNO BITI SRAZMERAN NEPRAVDI KOJU TRPE NJENE GRAĐANKE.
KADA JE O SOS TELEFONU REČ, NADAMO SE DA ĆE PREDLOG PRAVILNIKA O MINIMUMU STANDARDA NAKON ŠTO GA RADNA GRUPA DOVRŠI, DOBITI PODRŠKU NAREDNIH INSTANCI, I DA ĆE SE USVAJANJEM OVOG DOKUMENTA STVORITI USLOVI DA OVA USLUGA POSTANE DEO SISTEMA SOCIJALNIH USLUGA U SVAKOJ LOKALNOJ ZAJEDNICI.
TAKOĐE, I DA ĆE LOKALNE SAMOUPRAVE, U ČIJOJ JE ONA NADLEŽNOSTI, RAZUMETI SOPSTVENU ODGOVORNOST I OBEZBEDITI USLOVE ZA NJENO USPOSTAVLJANJE – U SKLADU SA STANDARDOM.
JER, KAKO STOJI U MILENIJUMSKOJ DEKLARACIJI GENERALNE SKUPŠTINE UJEDINJENIH NACIJA – Muškarci i žene imaju pravo da žive svoje živote i podižu svoju decu u dostojanstvu i slobodi …od straha od nasilja.“
Aktuelnosti
