Gazimestanka 16/7, 37000 Kruševac

+381 37 443 042

Udruženje žena Pešcanik

Istraživanje o stavovima žena o rodno zasnovanom nasilju

20. decembra 2023.

Udruženje žena Peščanik Kruševac
Novembar 2023

Istraživanje o stavovima žena o rodno zasnovanom nasilju
i njihovom iskustvu sa porodičnim nasiljem i službama zaštite
– istraživački izveštaj –

Konsultantkinje: Veronika Mitro i Zorana Antonijević

Izveštaj je sačinjen u okviru projekta „Unapređenje prevencija – bolja zaštita“ uz podršku Saveznog ministrastva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbei – GIZ GmbH.
Stavovi izneti u ovom izveštaju ne izražavaju nužno stavove Vlade Republike Nemačke i Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbei – GIZ GmbH.

Udruženje žena Peščanik iz Kruševca je uz finansijsku podršku Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) u period od jula do oktobra 2023. godine u okviru projekta Unapređena zaštita – bolja prevencija, sprovelo istraživanje o stavovima žena o rodno zasnovanom nasilju i njihovom iskustvu sa porodičnim nasiljem i službama zaštite od nasilja, sa posebnim fokusom na višestruko diskriminisane žene, i to seoske žene, žene sa invaliditetom i Romkinje.

Istraživanjem je obuhvaćen uzorak od 177 žena iz Grada Kruševca različitih sociodemografskih karakteristika i sa značajnim udelom žena iz posebno osetljivih grupa (žena sa sela, Romkinja i žena s invaliditetom). Podaci prikupljeni anketiranjem i fokus grupama su dokumentovani i statistički obrađeni univarijantnim kvantitativnim metodama i kvalitativnom analizom sadržaja.

  • Zaključci

Rezultati istraživanje govore da učesnice istraživanja pokazuju umereno prograsivan stav o rodno zasnovanom nasilju, što znači da razumeju rodno zasnovano nasilje kao pitanje ljudskih prava samo što sw, u većoj ili manjoj meri, kolebaju u odnosu na istinitost pojedinih sadržaja uključenih u to razumevanje. Najveće kolebanje je po pitanju istinitosti sledećih sadržaja: Nasilnici su psihički oboleleli i oni koji zloupotrebljavaju alkohol i/ili droge; Žene koje doživljavaju partnersko nasilje uvek mogu da napuste nasilne partnere ako to zaista žele; Nasilje je sastavni deo svakog partnerskog odnosa; Potrebno je da žene tolerišu nasilje kako bi porodica ostala na okupu.

Približno tri četvrtine žena koje su učestvovale u istraživanju izjavljuje da im je poznato da u Gradu Kruševcu postoje udruženja građana kojima se mogu obratiti za pomoć u slučaju da su same ili neka žena iz njihovog okruženja izložena nasilju. Najviše žena pominje Udruženje žena Peščanik, kao organizaciju za koju znaju da se mogu obratiti za pomoć. Visok procenat učesnica istraživanja znaju da u našoj zemlji postoje zakoni kojima se štite žrtve nasilja u porodici i kažnjavaju počinioci nasilja.

Približno tri četvrtine anketiranih žena se izjasnilo da su doživele nasilje od članova porodice, najčešće psihičko, zatim ekonomsko, seksualno i najmanje fizičko nasilje. Nasilje su najčešće doživljavale od strane muškog srodnika (oca, svekra, brata) i ženskog srodnika (majke, svekrve).

Nešto više od polovine anketiranih žena izjasnilo se da su od svog bivšeg ili sadašnjeg supruga ili partnera tokom zajedničkog života doživele bar jedan oblik nasilja bar jednom u životu, a najčešće različite oblike nasilja više puta godišnje, pojedine i učestalije. Žene su najčešće bile izložene prsihičkom, zatim ekonomskom, seksualnom i najmanje fizičkom partnerskom nasilju.

Anketirane žene su na različite načine reagovale na nasilje koje su doživljavale od svojih partnera: pokušale da se brane verbalno; podnosile su nasilje; sklonile se; pokušale da se brane fizički; pobegle/otišle.

Samo je nešto više od jedne trećine učesnica istraživanja izjavilo da su napustile nasilnog partnera. Veći procenat nikada nisu ni pokušao; jedna petina žena je razmišljalo ili želelo, ali ni one nikada nisu pokušale da ga napuste, a manji procenat žena koje su bile u nasilnom odnosu su napuštale nasilnog partnera, ali su se uvek vraćale.

 

  • Preporuke

Učesnice istraživanja smatraju da je potrebno da država i institucije zaštite od nasilja ozbiljno rade svoj posao, da osude sve oblike nasilja nad ženama, decom, starijima, da svaki stručnjak u svakoj instituciji zaštite od nasilja radi savesno posao za koji je plaćen i da sveukupno društvo uporno i ozbiljno radi protiv nasilja nad ženama.

Dale su mnoge predloge za institucije kako da poboljšaju postupanje prema ženama koje doživljavaju nasilje. Najzastupljeniji su sledeći:

  • da stručnjaci u službama zaštite pokažu razumevanje i saosećanje (61,72%);
  • da učine dostupnim informacije o podršci i pravnoj pomoći (52,34%);
  • da zaposleni u institucijama budu saradljiviji, 32,81%;
  • da službena lica vode i prate žene izložene nasilju kroz procedure 35,94%;
  • da postoji osoba koja je zadužena za rad sa ženama izloženim nasilju / posebno to ističu žene s invaliditetom (13%);

Predlažu i druge mere koje smatraju da bi unapredile zaštitu od porodičnog nasilja:

  • strože sankcionisanje – češće izricati kazne i davati duže zatvorske kazne;
  • bolji i brži rad svih insitucija zaštite od nasilja po svim prijavama za porodično nasilje;
  • obuke za žene, posebno mlade i za žene s invaliditetom, Romkinje i žene sa sela da prepoznaju nasilje, upoznaju zakone koji ih štite i kojim institucijama i organizacijama mogu da se obrate kada su izložene ili svedoče nasilju;
  • ozbiljan rad na podizanju svesti žena da je život bez nasilja njihovo ljudsko pravo i da ne bi trebalo da trpe nasilje i da nije njihova sramota što doživljavaju nasilje;
  • više programa o nasilju nad ženama na televiziji;
  • osnaživati zajednicu da podrži žene izložene porodičnom nasilju da napuste nasilnike;
  • veća saradnja sa organizacijama koje se bave problemom nasilja nad ženama,
  • sprovoditi što više ovakvih istraživanja da bi se došlo do podataka kako da bolje razumemo situaciju žene izložene nasilju i saznamo kako najbolje možemo da im pomognemo.

Scroll