Krizni centar za žene koje su preživele seksualno nasilje

GRAD KRUŠEVAC

 

Udruženje žena Peščanik u saradnji sa Autonomnim ženskim centrom: 

Inicijativa za osnivanje kriznog centra za žene sa iskustvom seksualnog nasilja za područje Rasinskog okruga

Cilj Inicijative za otvaranje kriznog centra za žene sa iskustvom seksualnog nasilja za područje Rasinskog okruga, koju je UŽ Peščanik sačinilo u saradnji sa Autonomnim ženskim centrom i dostavilo na adrese svih 6 lokalnih uprava u Rasinskom okrugu je doprinos unapređenju zaštite žena od rodno zasnovanog i seksualnog nasilja.

Inicijativa podrazumeva postizanje saglasnosti u zajednici o potrebi i značaju postojanja pomenutog centra, a u dogledno vreme i samo osnivanje centra.

Inicijativa za osnivanje kriznog centra za podršku ženama u slučaju seksualnog nasilja zasniva se na potrebama žena, koje su preživele seksualno nasilje, za sveobuhvatnom podrškom kako bi se posledice i traume izazvane ovom vrstom nasilja prevazišle i žene mogle da nastave svoje živote.

Sveobuhvatna podrška osobama sa iskustvom seksualnog nasilja, zahteva podizanje svesti društva o problemu rodno zasnovanog i seksualnog nasilja i jačanje kapaciteta za rad sa preživelima.

Inicijativa se oslanja na Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici (doneta u Istanbulu 2011. i otuda i naziv Istanbulska Konvencija). Istanbulska Konvencija ekslicitno zahteva od država potpisnica osnivanje kriznih centara za podršku ženama koje su preživele seksualno nasilje, koji će biti finansirani sredstvima države.

Inicijativa korespondira sa nalazima prvog izveštaja GREVIO Komiteta, januar 2019[1], o implementiranju Istanbulske Konvencije u Srbiji. GREVIO Komitet „požuruje“ Republiku Srbiju da formira krizne centra za podršku ženama, koje su preživele silovanje ili neki drugi oblik seksualnog nasilja i osigura rodno senzitivan odgovor edukovanih postupajućih službenika i službenica i specijalista i specijalistkinja. GREVIO traži da se prilikom osnivanja kriznog centra vodi računa o teritorijalnoj zastupljenosti i ima u vidu činjenica da je na 200.000 stanovnika / stanovnica potreban jedan takav centar, kao i da oni moraju biti dostupni i ženama, koje žive u seoskim sredinama, jednako kao onima u gradu.

————————————————————-

Sadržaj Inicijative

Inicijativa obuhvata informacije i podatke o rasprostranjenosti seksualnog nasilja prema ženama, analizu postojeće podrške ženama sa iskustvom ove vrste nasilja, uključujući i zakonski okvir za zaštitu od seksualnog nasilja, kao i preporuke sa obrazloženjem značaja osnivanja kriznog centra za žene koje su preživele seksualno nasilje.

Analiza raspostranjenosti seksualnog nasilja i postojeće, odnosno trenutno dostupne podrške žrtvama u Rasinskom okrugu, urađena je na osnovu nalaza istraživanja o iskustvima žena sa muškim nasiljem u Šumadijskom, Jablaničkom i Rasinskom okrugu, 2018[2], nalaza istraživanja o osećanju lične sigurnosti žena u ruralnim sredinama, žena sa invaliditetom i Romkinja, koje žive u Rasinskom okrugu, 2021 – 2022[3], pregleda sadržaja zvaničnih internet prezentacija Grada Kruševca i 5 opština u okrugu, sa posebnim osvrtom na sadržaj u vezi sa zaštitom od nasilja prema ženama i, posebno, zaštitom od seksualnog nasilja. Koristile smo, zatim, podatke osnovnih javnih tužilaštava[4] o broju krivičnih prijava za seksualno nasilje i postupanju u odnosu na prijave, koje smo dobile po osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja. Koristile smo, takođe, izveštaje i zapisnike sa sastanaka sa lokalnim upravama u okrugu, koje smo inicirale i organizovale tokom poslednjih 5 godina, u cilju razmene informacija i razmatranja stanja ženskih prava, uključujući i pravo na život bez nasilja. Dragocenom smatramo evidenciju SOS telefona UŽ Peščanik za žene sa iskustvom nasilja u porodici[5] o prijavama za seksualno nasilje, kao i razmenu informacija i iskustava sa ženskim grupama, pre svih članicama Mreže žena Rasinskog okruga, ali i šire, Autonomnim ženskim centrom[6] i grupama, koje deluju individualno i u okviru Mreže Žene protiv nasilja[7].

Seksualno nasilje: definicija i rasprostranjenost

Seksualno nasilje, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije je bilo koji seksualni čin, pokušaj ostvarivanja tog čina, neželjeni seksualni komentar ili predlog usmeren protiv osobe i njene seksualnosti, a koji može počiniti druga osoba bez obzira na situaciju ili odnos sa žrtvom. Javlja se i u doba mira i u oružanim sukobima, prisutno je u svim sredinama i smatra se jednim od najtraumatičnijih, pervazivnih i najčešćih kršenja ljudskih prava. Najčešći oblici seksualnog nasilja su[8]:

• Silovanje od nepoznatog muškarca
• Silovanje na ljubavnom sastanku
• Silovanje od strane poznanika, prijatelja, komšije…
• Silovanje u braku
• Silovanje u ratu
• Pokušaj silovanja
• Seksualno uznemiravanje ili ucenjivanje na poslu, u školi, na fakultetu, na ulici, u prevozu…
• Incest nad detetom od strane odrasle osobe od poverenja i autoriteta
• Seksualna zloupotreba dece za snimanje pornografskih slika i filmova, prodaja i podvođenje dece
• Seksualna trgovina ženama
• Seksualno iskorišćavanje žena kroz prostituciju, pornografiju i seksualno ropstvo

Anketiranje 2023 žene iz Srbije, starosti od 18 do 74 godine, o iskustvima nasilja u porodici i u partnerskim odnosima, ali i o drugim vidovima muškog nasilja, koje je sprovela Misija OEBS-a[9], pokazalo je da su dve od pet ispitanih žena, navele da su doživele seksualno uznemiravanje u nekom trenutku od svoje 15. godine pa nadalje, a 18% je navelo da je doživelo takvo iskustvo u poslednjih 12 meseci. 22 procenta ispitanih izjavilo je da su iskusile fizičko ili seksualno nasilje od partnera ili nepartnera nakon svoje 15. godine, a 18%, koje su nekada bile u partnerskoj zajednici otkrile su da su doživele jedan ili više oblika takvog nasilja od bivšeg partnera. Deset posto žena, koje imaju partnera je izjavilo da su doživele fizičko ili seksualno nasilje od njega, a 9% ispitanih je imalo takva iskustva od strane nepartnera.

Viktimološko društvo Srbije sprovelo je 2021. istraživanje o seksualnom nasilju na uzorku od 1.597 studenata i studentkinja treće i četvrte godine osnovnih akademskih studija sa 22 fakulteta i šest univerziteta u Srbiji i došlo do podatka da 27,6 odsto ispitanih studenata zna studentkinju ili studenta koji su bili izloženi seksualnom nasilju na fakultetu, dok je 17 % ispitanih bilo izloženo nekom obliku seksualnog nasilja na fakultetu. Trećina ispitanih je seksualno nasilje doživela u godini koja je prethodila istraživanju. Napominjemo da većinu studenata sa iskustvom seksualnog nasilja čine studentkinje – 242 (89,3 odsto), ali je i 29 (10,7 odsto) studenata muškog pola odgovorilo da je doživelo ovaj oblik nasilja.

Udruženje žena Peščanik je 2018, u saradnji sa NVO Oaza sigurnosti, Kragujevac i Žene za mir, Leskovac, realizovalo istraživanje u Šumadijskom, Jablaničkom i Rasinskom okrugu o iskustvima žena koje žive na selu, Romkinja i žena sa invaliditetom sa nasiljem u porodici i u partnerskim odnosima. Od ukupno 160 anketiranh žena, 28% kazalo je da je doživelo seksualno nasilje (prisilni seksualni odnos ili druge neželjene seksualne radnje). Skoro polovina žena, koje su to kazale, doživele su to iskustvo više od pet puta (45,7%), a više od jednom njih 40%. Svi seksualni nasilnici su muškog pola – u gotovo svim slučajevima, muž ili partner (71,4%) odnosno bivši muž ili partner (37,1%)

Zaštita od seksualnog nasilja

Međunarodno i domaće zakonodavstvo

Republika Srbija se potpisivanjem Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja prema ženama i u porodici, 2012[10], obavezala na sveobuhvatnu zaštitu žena od nasilja, uključujući i zaštitu od seksualnog nasilja. To znači i obezbeđivanje potrebnih finansijskih sredstava za zaštitu.[11] Istanbulskom konvencijom predviđeno je postojanje i razvoj opštih usluga podrške od nasilja u porodici, kao i osnivanje i razvoj specijalizovanih usluga, u koje spadaju i krizni centri za žene žrtve seksualnog nasilja[12].

Pitanje seksualnog nasilja i zaštite od seksualnog nasilja tema je više zakona, kojima se regulišu različite oblasti.  U Krivičnim Zakoniku Reprublike Srbije seksualno nasilje deo je Glave 18 – Krivična dela protiv polne slobode. Član 178[13] ove glave definiše silovanje na sledeći način: „Ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom od pet do dvanaest godina”. Ostali članovi Glave 18 su: 179, Obljuba nad nemoćnim licem, 180, Obljuba sa detetom, 181, Obljuba zloupotrebom službenog položaja, 182, Nedozvoljene polne radnje, 182a, Polno uznemiravanje, 183, Podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa, 184, Posredovanje u vršenju prostitucije, 185, Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, 185a, Navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama, 185b, Iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu.

Seksualno nasilje u Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici deo je date definicije nasilja: “Nasilje u porodici, u smislu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, jeste akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi / je živeo u zajedničkom domaćinstvu.“

Navodimo i Zakon o rodnoj ravnopravnosti Republike Srbije, koji u Odeljku VI, Sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, u članu 55, stav 4, navodi sledeću obavezu države: pružanje besplatne podrške žrtvama seksualnog nasilja, koja je dostupna 24 časa, 7 dana u nedelji, kao i pružanje kontraceptivne zaštite i zaštite od polno prenosivih bolesti i sudskomedicinskog pregleda. Zakon, dalje, u članu 58, predviđa obavezu države da za navedene usluge obezbedi finansijska sredstva[14].

Situacija u praksi 

Uprkos postojanju zakona, koji regulišu pitanje seksualnog nasilja, potpisivanju međunarodnih dokumenata o prevenciji i suzbijanju nasilja i seksualnog nasilja prema ženama, posebno Konvencije o sprečavanju i suzbijanju nasilja prema ženama kao najsveobuhvatnijeg dokumenta u ovoj oblasti, zaštita žena od rodno zasnovanog i seksualnog nasilja u Republici Srbiji i dalje ima mnogo manjkavosti. Podaci ženskih grupa, odnosno Mreže Žene protiv nasilja, na osnovu medijskih izveštaja, govore o više od 300 ubijenih žena u Srbiji tokom poslednjih 10 godina. Prema podacima Mreže, otprilike trećina ubijenih žena, prijavljivala je nasilje i obraćala se institucijama najmanje jednom, neke i više puta, ali im to nije pomoglo da sačuvaju život. Mreža Žene protiv nasilja na godišnjem nivou primi najmanje 10.000 poziva za pomoć i podršku.

Krizni centri za žrtve seksualnog nasilja, čije je osnivanje predviđeno Istanbulskom konvencijom, za sada postoje samo u Vojvodini. Od 7 pilotiranih centara, u sedam regiona Vojvodine, opstala su samo tri, u Novom Sadu, Kikindi i Zrenjaninu. U ostatku Srbije ne postoje krizni centri.

Žene, koje su preživele seksualno nasilje imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, ali tu uslugu one za sada malo koriste. Iskustva ženskih grupa su da žene sa iskustvom nasilja, uglavnom, ne znaju za postojanje usluge, niti znaju kako je mogu koristiti. Procedura za dobijanje besplatne pravne pomoći, komplikovana je, formular za prijavu je obiman i teško ga je popuniti, a u registru pružalaca ove vrste usluge su i (nedovoljno) rodno senzitivne osobe, pa je upitno da li se od njih može očekivati da imaju razumevanje za ženu sa iskustvom nasilja i njen slučaj, što je veoma važno za sam sudski proces i postupak.

Kada je reč o prevenciji rodno zasnovanog i seksualnog nasilja, država za sada ne pokazuje dovoljno interesovanje. Ne postoje programi seksualnog i obrazovanja o reproduktivnom zdravlju u zvaničnom obrazovnom sistemu. Pokušaj da se uvede takav program 2016. je propao jer je vlada odbila program koji je na usvajanje ponudio Incest trauma centar iako je ITC bio deo radne grupe, koju je formirala sama vlada. Razlog odbijanja se odnosi na činjenicu da u programu postoje stavovi, pre svega o LGBT koji „nisu u dugu srpske tradicije“ i slično. Inače, u istraživanju Autonomnog ženskog centra o stavovima mladih osoba o rodno zasnovanom i seksualnom nasilju u okviru projekta Mogu da neću[15], 2007, svaki 4. mladić i samo svaka 25. devojka smatra da je seksualno uznemiravanje prihvatljivo kao šala i deo odrastanja.

Najglasnije u podizanju svesti o rodno zasnovanom i seksualnom nasilju su ženske grupe, individualne aktivistkinje ženskih prava, kao i same građanke. 2021. bila je godina u kojoj su žene optuživale, prijavljivale, reagovale, glasno i snažno, kao nikada pre, na nerad instutucija[16]. Obelodanjeno je više slučajeva seksualnog nasilja. Jedna osoba je procesuirana i proglašena krivom. Krivična prijava protiv poznatog glumca odbačena je zbog nedostaka dokaza. Iz istog razloga, nedostatka dokaza, nije pokrenut postupak i u slučaju političara, optuženog od političkih protivnika za podvođenje i organizovanje prostitucije i trgovine ljudima. U toku je suđenje učitelju u školi glume, čiji je on vlasnik, koji je optužen za silovanje više maloletnih devojaka, polaznica škole.

Rasinski okrug 

Rasinski upravni okrug obuhvata 6 većih urbanih naselja, od kojih Kruševac ima status Grada i najveće je naselje sa oko 60.000 stanovnika, i pet opština Aleksandrovac, Brus, Trstenik, Varvarin i Ćićevac, od kojih najmanja, Ćićevac, ima 10.000 stanovnika / ca, a najveća, Trstenik, 50.000 žitelja / žiteljki. Na čelu 5 od 6 lokalnih samouprava nalazi se osoba ženskog pola. Pretpostavljamo da je reč o okrugu sa najvećim brojem opština, koje vode žene, ali slika je savim drugačja kada pogledamo sastav opštinskih veća. U opštinskim vladama žene čine izrazitu manjinu, naprimer u opštini Brus, od 5 članova veća svi su muškarci, dok su u Gradu Kruševcu od 9 članova veća, 2 žene; ista ili slična je situacija i u drugim opštinama. U gradovima su formirana tela za rodnu ravnopravnost ali je njihova aktivnost, uglavnom, zanemarljiva. Naprimer, Komisija za rodnu ravnopravnost u opštini Trstenik, iako konstituisana, godinama ne zaseda niti ima neku aktivnost. Izuzetak je, donekle, Kruševac u kojem je pri gradskoj vladi osnovan, kao nezavisno telo, Savet za rodnu ravnopravnost, a u njegovom radu učestvuju i predstavnice 3 NVO.

U lokalnim razvojnim strategijama nije bilo niti ima mesta za pitanja zaštite žena od nasilja u porodici i seksualnog nasilja ili je to pitanje samo spomenuto bez razrade i predloženih mera i aktivnosti. Akcioni plan za unapređenje položaja žena, donet je u opštini Aleksandrovac, januara 2021. U drugim opštinama, npr, u slučaju Kruševca i Brusa, nakon isteka prethodnog plana 2020, nije počela izrada novog. Varvarin i Ćićevac, prema našim saznanjima, nikada nisu ni imalI plan. U Trsteniku je plan napravljen početkom prošle decenije, potom produžen; izradi novog plana nije se pristupilo ni do danas.

Kruševac je tokom aktuelnog perioda jedini sačinio Strategiju za razvoj socijalne politike[17], koja je usvojena 2008. za period do 2012, potom je njeno važenje, uz određene dopune, produženo do 2020. O sudbini Strategije nakon 2020. nemamo informacije. U postojećoj Strategiji navodi se da na osnovu sprovedenih analiza usluga na lokalnom nivou, postoji potreba za različitim novim uslugama, uključujući i usluge namenjene žrtvama nasilja u cilju smanjenja partnerskog i porodičnog nasilja. Seksualno nasilje se u Strategiji spominje u delu u kojem se govori o nasilju u srednjim i osnovnim školama. Nailazimo, naime na podatke, koji se odnose na rasprostranjenost seksualnog nasilja u školama za period 2014-2015. Prema tim podacima, za nivo prvog stepana seksualnog nasilja: dobacivanje, psovanje, lascivni komentari, širenje priča, etiketiranje, seksualno dodirivanje, gestikulacija… podneta je 21 prijava. Za II nivo seksualnog nasilja: dodirivanje, pokazivanje pornografskog materijala, pokazivanje isntimnih delova tela, podneto je 5 prijava, a za za III nivo seksulanog nasilja: zavođenje od strane odraslih, podvođenje, zsloupotreba položaja, navođenje, iznuđivanje i prinuda na seksualni čin, silovanje, incest, prijava nije bilo. Ista statistički prikaz korišćen je i za osnovne škole, pa je broj prijava za I stepen seksualnog nasilja bio 204, za 2 nivo 36, a za 3. nivo – 0.

Grupe za koordinaciju i saradnju u gradovima okruga, koje su osnovane po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, sastaju se propisanom dinamikom (2 puta mesečno), ali krug učesnika / ca na sastancima ostaje gotovo uvek isti: Centar za socijalni rad, Policija i Javno Tužilaštvo, koje inicira i organizuje sastanke. Grupa ne saradjuje sa ženskim grupama niti ih poziva na sastanke. Broj individualnih planova zaštite smanjuje se iz godine u godinu. Koordinatorka Besplatne pravne pomoći za Grad Kruševac je na sednici Saveta za rodnu ravnopravnost 10. decembra 2021. izjavila da je, tokom prethodne godine, veoma mali broj žena tražio tu vrstu usluge. SOS telefon UŽ Peščanik retko zvoni zbog prijava za seksualno nasilje. Tek tokom razgovora sa ženom, bilo putem telefona, bilo na individualnim konsultacijama u  prostoru Udruženje žena Peščanik, ispostavi se da je žena, osim fizičkog nasilja, zbog kojeg nas je, naprimer, zvala i koje je prijavila, preživela istovremeno i seksualno nasilje. Silovanje u braku je posebno tabu tema. Konsultantkinje nastoje da nikada direktno ne pitaju korisnicu da li je doživela silovanje u braku, jer znaju da će većina žena negirati, zato što ih je sramota ili zato što ne prepoznaju tu vrstu nasilja i smatraju da su seksualni odnosi, makar i nasilni, deo „bračnih dužnosti“. Kada žena stekne poverenje u konsultantkinju, moguće je postaviti pitanje, koje se odnosi na tu temu, u formi, na način, i u vreme, za koje konsultantkinja proceni da je adekvatno.

Podaci osnovnih javnih tužilaštava u Rasinskom okrugu, takođe govore o tome da se seksualno nasilje retko prijavljuje i retko procesuira. Naime, u periodu od 2017, od početka važenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici do kraja 2021, u Rasinskom okrugu podneto je 15 krivičnih prijava za seksualno nasilje, odnosno polno uznemiravanje po Krivičnom zakoniku RS: 10 OJT Kruševac, 4 OJT Brus i 1 OJT Trstenik.  Na osnovu 4 prijave, podnet je optužni predlog, 1 u Kruševcu, 1 u Trsteniku i 2 u Brusu. Od 4 optužna predloga, 3 su završena osuđujućom presudom, a za jedan je postupak u toku. Svi prijavljeni za seksualno nasilje su muškarci, sve oštećene osim jedne osobe, koja je muškarac, su žene. Nema srodnika među prijavljenima i žrtvama. Svi nasilnici, osim jednog, su punoletne osobe, a većina žrtava su maloletne osobe. Od 9 odbačenih krivičnih prijava, 7 je odbačeno zbog nepostojanja dokaza, a u 2 slučaja reč je o odbacivanju na osnovu instituta odlaganja krivičnog gonjenja.

Šta je razlog malog broja prijava za seksualno nasilje, nesrazmerno malog, imajući u vidu rezultate istraživanja o rasprostranjenosti ove vrste nasilja?

Istraživanje, koje je Peščanik nedavno sproveo među ženama u seoskim sredinama, Romkinjama i ženama sa invaliditetom u Rasinskom okrugu, pokazuje da pomenute grupe žena ne prepoznaju uvek nasilje, kojem su one ili žene u njihovom neposrednom okruženju izložene. Naprimer, neke starije žene smatraju da je dobacivanje način udvaranja. Neke od učesnica su doživele verbalno seksualno nasilje koje nikome nisu prijavile jer „nije dovoljno ozbiljno“, ali i zbog toga što na njihovu prijavu „niko ne bi reagovao“. Ispitanice nisu sigurne da li policija radi svoj posao kako treba, smatraju da policija ne reaguje adekvatno, o čemu, po njima, govori broj ubistava žena u Srbiji: „Žene i ako prijave nasilje, čeka se nešto. Šta se čeka, da žena bude ubijena pa da policija reaguje?“. Ocenjuju da su procedure jako neprijatne, “tako da i ako bi želela da prijavi, ona se ne usuđuje“. Više učesnica u razgovoru je govorilo o patrijarhalnom okruženju, koje okrivljuje žene „… te obukla se ovako, te obukla se onako, te zašto je ovo, te zašto je ono, niko ništa ne pita nasilnika“, „Žena kada ima problem i hoće da se razvede, svi je krive i okreću joj leđa, a ne znaju da samo jedna pogrešna reč može da je košta glave“. „Da su žene ekonomski nezavisne, mogle bi bolje da žive, a ovako moraju mnogo više da trpe“. Strah od prijavljivanja nasilja opisuju i rečima: „Ako odlučiš da prijaviš nasilje moraš da zna šta će se dogoditi kada policija izađe iz kuće. Ti i dalje ostaješ sa svojim problemima“. “Žene ne žele da prijave nasilje, neke zato što se ustručavaju i stide da o tome govore, a neke zato što nemaju poverenja u institucije“; „Institucije reaguju ukoliko imate rodbinsku ili prijateljsku vezu kada prijavljujete nasilje“.

ZAKLJUČCI:

1. Iako se problem nasilja prema ženama, odnosno neophodnost zaštite žena od nasilja, prepoznaje u javom diskursu, vidljiv je i o njemu govore mediji i javnost, društveni odgovor na pojavu i rasprostranjenost nasilja prema ženama nije zadovoljavajući. Izostaje celovit pristup i podrška žrtvama, jer ne postoji adekvatna saradnja među različitim karikama u sistemu zaštite. Femicidi u slučajevima kada su se žene više puta obraćale institucijama pre nego što su ubijene, to potvrđuju. Neefikasnost sistema se posebno pokazuje u slučajevima kada su nasilnici politički moćnici ili oni koji su bliski političkim krugovima. U društvu nije stvorena nulta tolerancija na nasilje i atmosfera podrške ženama koje su preživele nasilje. Brojni tabloidi i dalje za nasilje često okrivljuju žrtvu, a ne nasilnika.

 

2. Žrtvama seksualnog nasilja se ne veruje. Spočitava im se način oblačenja, ponašanje, ćutanje, neprijavljivanje, nepružanje otpora. Ako tome dodamo nepostojanje programa i edukacije o reproduktivnom i seksualnom zdravlju u obrazovnom sistemu, ali i retrogradne tendencije u društvu (jačanje desnice, sveprisutnu mizoginiju, nekažnjivost govora mržnje, slavljenje ratnih zločinaca osuđenih pred međunarodnim i domaćim sudovima i nedostatak kapaciteta da se preuzme odgovornost za rat u Jugoslaviji), jasno je zašto i kako svaki 4. mladić smatra da su seksualna dobacivanja šala i deo odrastanja (već navedeno istraživanje Autonomnog ženskog centra u okviru projekta „Mogu da neću“).

 

PREPORUKE ZA UAPREĐENJE ZAŠTITE I PODRŠKE ŽENAMA, KOJE SU PREŽIVELE SEKSUALNO NASILJE:

1. Lokalni starteški planovi moraju se zasnivati na rodnoj statistici i analizi i biti izraz i svrha potreba i prioriteta različitih grupa u društvu.
2. Neophodno je obezbediti monitoring i evaluaciju sprovođenja planova, kao i kontinuitet u informisanju javnosti o nalazima.
3. Pristup pitanju bezbednosti žena u lokalnoj zajednici mora biti sveobuhvatan, a mere zaštite od nasilja prema ženama uključujući i zaštitu od seksualnog nasilja, dobro osmišljene i efikasne. Republika Srbija potpisnica je Rezolucije Saveta Bezbednosti 1325, koja traži od potpisnica da rade na unapređenju bezbednosti žena u miru i u ratu.
4. Potrebno je obezbediti ravnomernu zastupljenost žena i muškaraca u lokalnim savetima za bezbednost. Ravnomerno učešće u javnim poslovima, odnosno ravnopravnost žena i muškaraca garantovana je Ustavom Republike Srbije[18]
5. Svaka lokalna uprava u Rasinskom okrugu treba da usvoji akcioni plan za unapređenje položaja žena, sa posebnim akcentom na mere za smanjenje rodno zasnovane diskriminacije i nasilja prema ženama. Na to ih obavezuje činjenica da su potpisale Evropsku povelju o ravnopravnosti žena i muškaraca u lokalnim sredinama, koja predviđa donošenje akcionih planova za unapređenje rodne ravnopravnosti i položaja žena u periodu od najduže 2 godine od potpisivanja Povelje.
6. Neophodno je kontinuirano raditi na podizanju svesti javnosti i uvećanju znanja zajednice o rodno zasnovanom i seksualnom nasilju prema ženama. Seksualno nasilje je jedan od najrasprostranjenijih vidova nasilja, ali uprkos tome, ono još uvek predstavlja tabu temu u društvu. To je oblik nasilja u vezi sa kojim vlada najveća stigma. Još uvek važeća Strategija razvoja socijalne politike Grada Kruševca predviđa sprovođenje istraživanja o prisustvu različitih oblika nasilja, organizivanje panela, tribina, javnih diskusija, na koje treba pozivati osobe koje se bave pitanjem zaštite žena od nasilja, organizovanje kampanja, izradu i distribuciju informativnog materijala.
7. Zalagati se za uspostavljanje redovne nastave u školama u vezi sa ovom temom, odnosno seksualnog obrazovanja i edukacije o reproduktivnom zdravlju.
8. U međuvremenu, u saradnji sa ženskim grupama osmisliti i sprovesti alternativne programe i edukaciju u školama, naprimer na časovima građanskog vaspitanja, ali i putem posebnih projekata, za koje država ili lokalne samouprava treba da predvide i obezbede sredstva.
9. Potrebno je uspostaviti sistem lične i disciplinske odgovornosti u državnim institucijama i ustanovama za propuste u radu.
10. Uključiti predstavnice ženskih grupa, koje se bave pitanjima nasilja u porodici u rad grupa za koordinaciju i saradnju. Istanbulska konvencija propisuje obavezu države da sarađuje sa nevladinim sektorom[19]. Obezbediti monitoring rada grupa za koordinaciju i saradnju.
11. Javna osuda nasilja prema ženama, uvek i svuda.
12. Izdvojiti novac iz budžeta za nesmetan rad postojećih servisa podrške preživelima.
13. Sačiniti, u saradnji sa ženskim grupama, sveouhvatnu Baseline studiju o rasprostranjenosti seksualnog nasilja u Rasinskom okrugu, postojećim vidovima i oblicima, kao i dostupnosti podrške ženama koje su preživele ovu vrstu nasilja.
14. Inicirati, uspostaviti kontakte i organizovati sastanke predstavnika / ca institucija i nevladinog sektora.
15. Sačiniti protokol o saradnji na suzbijanju seksualnog nasilja i zaštiti žrtava.
16. Uspostaviti kontakte sa postojećim centrima za žrtve seksualnog nasilja u Vojvodini i učiti iz primera dobre prakse.
17. Upoznati javnost sa nalazima i, nakon toga, pristupiti izradi plana za osnivanje kriznog centra za žene sa iskustvom seksualnog nasilja.

 

Inicijativa Udruženja žena Peščanik za otvaranje kriznog centra za žene sa iskustvom seksualnog nasilja za područje Rasinskog okruga, jedna je od 9 zagovaračkih inicijativa u Srbiji, u okviru projekta „Institucionalizacija kvalitetnih usluga za podršku i integraciju žena, koje su preživele nasilje”. Reč je o međunarodnom projektu, koji se implementira u Albaniji, na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, uz podršku Austrijske razvojne agencije (ADA).

Osnovni cilj projekta je da doprinese unapređenju sekundarne legislative/programa i institucionalizaciji kvalitetnih usluga za podršku i integraciju za žene koje su preživele nasilje.

 

[1] https://www.womenngo.org.rs/images/vesti-20/GREVIO_report_on_Serbia.pdf

[2] https://udruzenjepescanik.org/izvestaji/licna-sigurnost-i-bezbednost-gradjanki-i-gradjana-u-rasinskom-okrugu-tokom-pandemije-virusa-korona/

[3] https://udruzenjepescanik.org/aktuelnosti/najugrozeniji-romi-i-romkinje-deca-gradjani-i-gradjanke-sa-invaliditetom-siromasni-i-zene-starije-od-65-godina/

[4] U Rasinskom okrugu postoje 3 osnovna javna tužilaštva: OJT Kruševac za Grad Kruševac i opštine Ćićevac i Varvarin, OJT Trstenik i OJT Brus za opštine Brus i Aleksandrovac.

[5] Reč je o usluzi koju UŽ Peščanik pruža u kontinuitetu od 2009.

[6] Autonomni ženski centar je ženska NVO osnovana 1993. https://www.womenngo.org.rs/o-nama/misija-i-rad

[7] Mreža okuplja udruženja i pojedinke koja pružaju direktnu podršku ženama sa iskustvom nasilja u porodici (SOS telefoni, savetovališta, centri, skloništa, sigurne kuće, itd) ili se nasiljem prema ženama bave putem istraživanja, zagovaranja za život bez nasilja, edukacije, lobiranja. https://www.zeneprotivnasilja.net/o-nama/mreza-zpn

[8] Preuzeto sa internet prezentacije Autonomnog ženskog centra https://www.womenngo.org.rs/srpski/11-konsultacije-za-zene/31-seksualno-nasilje

[9] Nalazi istraživanja objavljeni su 2019.u publikaciji Dobrobit i bezbednost žena

[10] Republika Srbija je Konvenciju ratifikovala 2013, a njena primena počinje od 2014.

[11] Finansijska sredstva, član 8 Strane se obavezuju da odvoje odgovarajuća finanijska srefdstva i ljudske resurse za adekvatno sprovođenje integrisanih politika, mera i programa za sprečavanje i borbu protiv svih vidova nasilja obujhvaćenih ovom konvencijom, uključujući i one, koje sprovode udruženja građana i civilno društvo.

[12] Podrška za žrtve seksualnog nasilja, Član 25. Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i omoguće otvaranje odgovarajućih, lako dostupnih, kriznih centara za slučajeve silovanja, odnosno centre za žrtve seksualnoig naislja, koji u dovoljno velikom, broju žrtvama obezbeđuju usluge lekarskog i laboratorijskog, podršku u slučaju traume i savetovanje.

[13] Silovanje, Član 178, (2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno pretnjom da će se za to ili njemu blisko lice otkriti nešto što bi škodilo njegovoj časti ili ugledu ili pretnjom drugim teškim zlom, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo izvršeno ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili ponižavajući način ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnoću,učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

[14] Finansijska sredstva za organizovanje i sprovođenje specijalizovanih usluga, Član 58

Usluge iz člana 55. stav 1. tač. 2) i 4) obezbeđuje jedinica lokalne samouprave.

Usluge iz člana 55. stav 1. tač. 2) i 4) jedinica lokalne samouprave obezbeđuje samostalno ili u saradnji sa jednom ili više susednih jedinica lokalne samouprave.

[15] https://mogudanecu.rs/mogu-danecu-istrazivanje.html

[16] https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Vranjanka-koja-je-pokrenula-Nisam-prijavila-lavinu-nada-se-pocetku-kraja-nasilja-i-nemara.sr.html

[17] https://krusevac.ls.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/Strategija_razvoja_socijalne_politike.pdf

[18] Član 15 Ustava RS: Država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.

[19] Član 9. Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja prema ženama i u porodici, (poznata kao istanbulska konvcencija, jer je doneta u istanbulu 2011): „Strane prepoznaju, podstiču i podržavaju rad relevantnih udruženja građana i organizacija civilnog društva u borbi protiv nasilja nad ženama i uspostavljaju delotvornu saradnju sa tim organizacijama na svim nivoima.“