Pisani mediji: Udruženje žena Peščanik radilo je rodnu alaklizu nedeljnika „Pobeda“ i „Grad“. Ukupan broj analiziranih tekstova je bio 97. Broj tekstova u kojima se pominju žene je 33 i to u 7 tekstova u „Pobedi“ i u 26 tekstova u „Gradu“
U novinama „Pobeda“ od ukupnog broja tekstova najviše ima u rubrici aktuelno. Sve izdvojene vesti su od lokalnog značaja.
Od ukupnog broja osoba koje se pominju u izdvojenim tekstovima 49,7% je žena . Ni za jednu osobu nije navedeno koliko ima godina.
Zanimanje osoba u izdvojenim tekstovima navedeno je za 36 muškaraca od 38, i 34 od 36 žene. Zanimanja žena su većinom iz oblasti kulture i obrazovanja, čak u 88,2% slučajeva. U 23,5% slučajeva zanimanje žena navedeno je u muškom rodu, skoro isto kao i u prethodnoj analizi.
Od žena koje se pojavljuju u tekstovima, samo jedna žena je glavni subjekat, 3 žene osobe koje govore direktno i jedna ekspertkinja, a u ostalim slučajevima one su samo spomenute.
Porodični status nije naveden ni za žene, ni za muškarce.
U 28,5% tekstova ili u 2 teksta, žene su u centralnom fokusu. Teme tih tekstova su kriminal i drugo.
Fotografijama je opemljeno 6 od 7 tekstova (85,7%). Na pet fotografija su žene, a na jednoj mešovita grupa.
U novinama „Grad“ od ukupnog broja izdvojenih tekstova u kojima se pominju žene, najveći broj tekstova je iz rubrike srednjoškolski grad(34,6%) i sport(15,3%).
Od 26 izdvojenih tekstova, 23 je od lokalnog značaja (88,4%).
U izdvojenim tekstovima pominje se 139 osoba i 1 grupa. Od toga 43,5% su žene, a 56,5% muškarci.
U nekoliko tekstova navedene su godine osoba koje se pominju, i to za 14 žena i 28 muškaraca. Tema teksta su razna takmičenja ili predstave u okviru srednjih škola, pa su godine navedene za učenike koji su učestvovali. U nekim slučajevima navedeni su samo razredi koje pohađaju, ali mi smo ih tretirali kao slučajeve u kojima su navedene godine starosti. Pomenute osobe su devojčice od 13 do 18 godina i dečaci istog uzrasta.
U 91,9% slučajeva navedeno je zanimanje žena koje se pominju u tekstu. Zanimanja su iz oblasti kulture, sporta, obrazovanja, politike, aktivizma, zdravlja… U dva slučaja zanimanje žene navedeno je u muškom rodu – mentor profesor i šef odseka za društvene delatnosti. U četiri slučaja za zanimanje žena i muškaraca naveden je zajednički naziv u muškom rodu (profesori, sufleri, osnivači udruženja, takmičari) i to u okviru rubrike srednjoškolski grad koju pišu učenici srednjih škola.
Žena je glavni subjekt u 46,7% izdvojenih tekstova, u 11,2% slučajeva govori direktno ili daje ekspertsko mišljenje, 6,4% daje zvaničnu izjavu, a u 33,8% slučajeva je samo pomenuta.
Za jednu ženu i jednog muškarca naveden je porodični status (majka i suprug). Žene su u glavnom fokusu u samo jednom tekstu i to u vezi s rodnom ravnopravnošću i položajem žena u medijima.
Od ukupnog broja izdvojenih tekstova 8 nije grafički opremljeno. Na 15,3% fotografija nalaze se samo žene. Na ostalim fotografijama su prikazane mešovite grupe, muškarci ili objekti.
Zaključak:
Od ukupno 33 izdvojena teksta iz oba nedeljnika, samo jedan govori o rodnoj ravnopravnosti.
Što se tiče rodne senzitivnosti jezika u lokalnim medijima kada su nazivi zanimanja žena u pitanju, situacija je ista, još uvek se provuče poneki naziv u muškom rodu, ali generalno je bolje u odnosu na prošlu godinu.
Možemo zaključiti da je situacija nepromenjena u odnosu na naše ranije analize, što nije povoljan pokazatelj stanja u medijima, jer stagniraju po pitanju rodne ravnopravnosti polova.
Elektronski mediji:
Ukupan broj priloga u analiziranim emisijama bio je 40. Od toga žene se pojavljuju samo u 11 priloga odnosno 27,5%. Teme u okviru kojih se najčešće pominju žene su umetnost, sport, zdravlje i kultura.
U dnevniku RTK pojavljuje se jedan muškarac i jedna žena u ulozi voditelja/ke, dok je broj novinarki mnogo veći od broja novinara, osam prema dva.
Žene se pojavljuju u 24 priloga od ukupno 35 analiziranih priloga u vestima.
Od ukupnog broja osoba koje se pojavljuju u izdvojenim prilozima žene čine samo 31,4%. U 79% slučajeva navedeno je zanimanje žena koje se pojavljuju u prilozima. Navedena zanimanja su u najvećem broju slučajeva iz oblasti kulture i umetnosti, obrazovanja i sporta, oblasti u kojima je tradicionalno žena najzastupljenija.
U navođenju zanimanja žena, rodna senzitivnost jezika nije dosledna. U sedam od devetnaest slučajeva, zanimanje je navedeno u muškom rodu. Takođe, javljaju se i zbirni nazivi zanimanja naedeni u muškom rodu u slučaju kada se govori i o ženama – plivači, atletičari…Što se tiče novinarki ove televizije, i dalje su uvek navedene kao novinari.
U 25% slučajeva žena je glavni subjekt vesti, u 33% govori direktno ili daje ekspertsko mišljenje. U ostalim slučajevima žene su samo spomenute.
Nijedan prilog ne izaziva stereotip, ali ni ne govori o stereotipima.
Zaključak:
Od jedanaest televizijskih priloga koje smo analizirale, žena se ne nalazi u centalnom fokusu ni u jednom. Nijedan prilog ne govori o rodnoj ravnopravnosti. Nema napretka ni u jednom aspektu koji smo analizirale tokom protekle 3 godine. Problem sa rodno senzitivnim jezikom i dalje postoji, tome se i dalje ne posvećuje nikakva pažnja, kao ni zastupljenost žena u programu.
Aktuelnosti
