SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVODOM 15 GODINA POBUNE ŽENA PROTIV PRISILNE MOBILIZACIJE U KRUŠEVCU I RASINSKOM OKRUGU 1999.
Udruženje žena Peščanik i Mreža žena u crnom Srbije organizuju mirovnu akciju „Pamtimo hrabri otpor žena“ u Kruševcu 15. maja od 13h do 14h, Trg Kosovskih junaka. Ovom akcijom podsećamo na pobunu žena Rasinskog okruga protiv prisilne mobilizacije 1999. godine, odajemo priznanje njihovom činu građanske hrabrosti i odgovornosti i iskazujemo najdublje poštovanje prema doprinosu žena u izgradnji mira.
„Ako se jedan broj žena odvaži i kaže da sahrane njihovih sinova nisu više njihova privatna stvar, to je rađanje slobode i one ulaze u komunikaciju međusobno i spram vlasti… Protest majki koje su pokušale da spasu svoju decu iz rata na Kosovu možda nije bio građanski u svim elementima, ali je bio iskorak ka slobodi. Simptomatično je da je taj iskorak ka slobodi i individualnosti zaboravljen, umesto da bude polazna tačka za proširenje prostora slobode. Ako nismo slobodni građani, nemamo šanse i možemo se uljuljkivati u nadi da će nas pregovori sa EU nekud odvesti.“
(List Republika, broj 368-369, novembar 2005, „Protest majki 1999: između zaborava, prećutkivanja i sećanja“, tekst nakon okruglog stola u Kruševcu u organizaciji Republike i Udruženja žena Peščanik)
Od 24. marta 1999., kada je počelo NATO bombardovanje Srbije, oko 12000 rezervista iz Kruševca je, prema nezvaničnim podacima, mobilisano, a većina i poslata na Kosovo. Nedostatak informacija i protivrečne vesti sa ratišta bile su povod za okupljanje majki, supruga, sestara… rođaka mobilisanih u Kruševcu i Aleksandrovcu sredinom maja, ispred štabova teritorijalne odbrane. Zahtevi za dobijanja informacija o rezervistima ubrzo su prerasli u pobunu protiv režima i zahteve za prestanak mobilizacije. Nedelju dana od početka događaja u Kruševcu, oko 1000 rezervista dezertiralo je sa Kosova i pridružilo se protestu. Tadašnji načelnik generalštaba JNA obećao je okupljenima da više neće biti mobilizacije, što se pokazаlo kao neistina jer su mnogi dezerteri ponovo dobili poziv, a neki se i vratili na Kosovo.
Udruženje žena Peščanik i Mreža Žena u crnom smatraju činom građanske hrabrosti izlazak građanki i građana Rasinskog okruga na ulice u vreme ratnog stanja, nepostojanja lokalnih građanskih organizacija, zamrznutog delovanja političkih partija i kontrolisanog medijskog izveštavanja. Protest je zahtevom „Vratite nam našu decu!“ poslao snažnu antiratnu poruku javnosti stavivši vrednost ljudskog života ispred teritorije i nacije. „U Kruševac su da izveštavaju o protestu dolazili novinari iz Londona, BBC, ali naši nisu. Efekat pobune bio je da je prestalo bombardovanje Kruševca. Policija je bila korektna, ali je bilo muškaraca koji su dobacivali „šta hoće ove žene?“. Dok su naša deca ginula, mladići sa zlatnim lancima kritikovali su žene rečima „zemlja mora da se brani“. Na mitingu sam rekla da nećemo da rađamo decu za ratove nego za život – i to je bila naša poruka.“ (Danica Gvozdenović, učesnica protesta na okruglom stolu u Kruševcu 2005.).
15 godina nakon protesta u Kruševcu i Aleksandrovcu pitamo:
– Ko je odgovoran za prisilnu mobilizaciju i slanje rezervista iz Rasinskog okruga na Kosovo?
– 12000 mobilisanih i 52 osobe iz Rasinskog okruga poginule 1999. – Zašto? Ko je odgovoran?
– Ko je odgovaran za posledice? Ko će odgovarati za neizmerne gubitke, patnje, traume žena izazvanih prisilnom mobilizacijom njihovih muških srodnika?
– Kada će državni organi preduzeti konkretne korake na suočavanju države i društva sa prošlošću?
Bez suočavanja i sećanja nema odgovornosti. Država koja ne ume da izmeri i sagleda svoju prošlost ne može dobro da iskroji ni svoju budućnost. U ime pamćenja kao izvora odgovornosti, tražimo od Grada Kruševca da 24. maj, Međunarodni dan ženskih akcija za mir i razoružanje proglasi Danom sećanja na pobunu žena 1999.
Aktuelnosti
