Obilićeva 50/2, 37000 Kruševac, Srbija

+381 37 443 661

Udruženje žena Pešcanik

PRIMENA BEZ PROMENE

2. juna 2020.

Mreža Žene protiv nasilja, Region centralne Srbije:

Oaza sigurnosti, Kragujevac, Alternativni krug, Kragujevac, Femina, Smederevska Palanka, Udruženje žena Peščanik, Kruševac

 

Izveštaj o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici

u Rasinskom, Šumadijskom i Podunavskom okrugu, 01.06.2018.-31.05.2019.

 

Ovaj izveštaj pokriva period druge godine primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, od 1. juna 2018. do 31. maja 2019. u Rasinskom, Šumadijskom i Podunavskom okrugu. To je teritorija na kojoj, u okviru Regiona centralne Srbije Mreže Žene protiv nasilja[1], deluju četiri ženske grupe – Oaza sigurnosti i Alternativni krug, Kragujevac, Femina Smederevska Palanka i Udruženje žena Peščanik, Kruševac.

 

U izveštaju[2] predstavljamo nalaze do kojih smo došle prikupljanjem podataka o radu grupa za koordinaciju i saradnju u sprečavanju nasilja u porodici, a na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja. Podaci se odnose na rad osnovnih javnih tužilaštava (OJT), policijskih uprava (PU) i centara za socijalni rad (CSR).

 

Cilj analize primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici

 

Cilj analize je da doprinese sagledavanju efekata primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici na bezbednost žena i dece u Srbiji, putem evidentiranja i analize trendova u primeni zakona kroz određeni vremenski period, na određenoj teritoriji.

 

Metodološki pristup i struktura izveštaja

 

Podatke smo prikupljale putem upitnika u pisanom obliku, koji smo poslale na adrese osnovnih javnih tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad u Šumadijskom, Podunavskom i Rasinskom okrugu. U slučaju tužilaštva, upitnici su se odnosili na broj održanih sastanaka grupe za koordinaciju, broj razmatranih slučajeva, broj predloga za produženje hitnih mera zaštite i broj predloga za mere zaštite po  Porodičnom zakonu. Kada je reč o policiji, tražile smo informaciju o broju prijavljenih slučajeva nasilja i o postupanju policije: broj izrečenih i broj prekršenih hitnih mera. Upitnici za centre za socijalni rad obuhvatili su broj planova zaštite, učešče žrtve u izradi plana zaštite, učešće ženskih grupa, pokrenute predloge za primenu mera Porodičnog zakona i broj prihvaćenih takvih predloga.

 

U tekstu ćemo najpre predstaviti podatke i nalaze o postupanju policijskih službenika po prijavi za nasilje. Nakon toga, biće reči o nalazima do kojih smo došle obradom podataka o radu osnovnih javnih tužilaštava, koja postupaju po prijavi policije ili po direktnom obraćanju oštećene osobe. Prikaz završavamo informacijama o postupanju centra za socijalni rad, kao ustanove koja je zadužena za zbrinjavanje i podršku žrtvi.

 

Odabrale smo da prikaz podataka i nalaza radimo posebno za svaki okrug, u skladu sa količinom i vrstom prikupljenih padataka, po sledećem redosledu: Rasinski, Šumadijski, Podunavski.

 

Opšti nalazi

 

Slabosti u radu grupa za koordinaciju i saradnju u sprečavanju nasilja u porodici, koje smo evidentirale u prvoj godini primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u Šumadijskom, Podunavskom i Rasinskom okrugu, nisu otklonjene ni u periodu koji u ovom izveštaju analiziramo.

 

Institucije kao da se ustručavaju da primene mehanizme kojima bi se obezbedila dugoročna ili trajna sigurnost osoba sa iskustvom nasilja u porodici, pre svih žena i dece, kao najbrojnijih i najčešćih žrtava ovog vida nasilja. Npr, i dalje se retko pokreću postupci za izricanje mera zaštite po Porodičnom zakonu. Žrtve nisu uključene u izradu individualnog plana zaštite. Nema jedinstvene i uporedlve statistike bez koje nema ni pravog uvida u situaciju i praćenja trendova.

 

Institucije koje čine okosnicu grupa za saradnju i koordinaciju, policija, osnovno javno tužilaštvo i centar za socijalni rad gotovo da nisu ništa uradile da prošire krug aktera u sistemu obezbeđivanja zaštite i podrške ženama i drugim osobama sa iskustvom nasilja u porodici. I to, uprkos Istanbulskoj konvenciji, koju je Republika Srbija ratifikovala 2013. i najnovijim preporukama CEDOW Komiteta iz 2019[3] i GREVIO Komiteta iz 2020[4], o nephodnosti uspostavljanja  tesne saradnje sa specijalizovanim ženskim grupama.

 

Imajući u vidu statistike širom sveta ne samo u Srbiji, čudno deluje podatak da je, naprimer, u Rasinskom okrugu (za druga dva okruga nemamo uvid u rodnu statistiku) čak 25% učinilaca nasilja u porodici ženskog pola. Kao aktivistkinje ljudskih prava i pružateljke usluga ženama sa iskustvom nasilja u porodici, a imajući značajno iskustvo kontakata, komunikacije i zajedničkog rada sa predstavnicima /cama institucija, pitamo se koliko rodna neosetljivost i nedostatak znanja o prirodi nasilja prema ženama i rodnom disbalansu moći u društvu među postupajućim službenicima/cama doprinose da procenti žrtava i učinilaca budu ovakvi.

 

Vanredne situacije, kao što je, naprimer, pandemija korona virusa u vreme izrade ovog izveštaja, još su veći izazov za institucije i postupajuće službenike/ce da odgovore na potrebe žena sa iskustvom nasilja u porodici. To se naročito odnosi na potrebe žena koje su marginalizovane po više osnova, npr. Romkinje, žene sa invaliditetom, žene koje žive u udaljenim seoskim naseljima, žene starije od 65 godina, koje u ovom trenutku ne mogu da napuste svoje domove. (Preporučujemo vašoj pažnji i rezultate istraživanja, koje je sprovelo UŽ Peščanik u saradnji sa NVO Oaza sigurnosti i Žene za mir o nasilju prema višestruko marginalizovanim ženama, u redovnim okolnostima, u ruralnim područjima u Rasinskom, Šumadijskom i Jablaničkom okrugu iz 2019) https://udruzenjepescanik.org/izvestaji/prikaz-preliminarnih-rezultata-istrazivanja-o-nasilju-prema-zenama-u-porodici-i-partnerskom-odnosu-u-seoskim-podrucjima/)

 

Oaza sigurnosti, Kragujevac, www.oazasigurnosti.org, osnovana je 2008., sa ciljem da pomogne u  stvaranju uslova za razvoj građanskog društva ravnopravnih i demokratski opredeljenih ljudi, tolerantnih prema različitostima, za jačanje veza i partnerstva institucija i nevladinog sektora, razvoj lokalnih inicijativa za poboljšanje životnog standarda kao  i za demokratizaciju odnosa u porodici. Zalaže se za jačanje rodne senzitivnosti i ravnopravnosti u  borbi protiv nasilja nad ženama i decom u porodici, očuvanjem zdravlja i unapređenjem položaja žena.

Alternativni krug, Kragujevac je ženska grupa osnovana 2000. godine, s ciljem unapređenja kvaliteta života žena i drugih marginalizovanih grupa. “Аlternativni krug“ permanentno radi na podizanju svesti javnosti o ženskim ljudskim pravima i nasilju u porodici, kao i na razvoju kapaciteta u pružanju usluga žrtvama nasilja. Članice ove organizacije osnovale su prvo Savetovalište i prvu Sigurnu kuću za žene i decu žrtve porodičnog nasilja u Kragujevcu.

Femina, Smederevska Palanka, osnovana je 2006. godine sa ciljem da štiti ženska ljudska prava i promoviše rodnu ravnopravnost. Iste godine počinje da radi SOS telefon za žene sa iskustvom muškog nasilja, a od 2011. godine i besplatno pravno savetovalište. Realizuje aktivnosti koje se tiču obrazovanja i informisanja žena i devojaka o svojim pravima u slučaju nasilja u porodici i kao prevencija ulaska u nasilne partnerske odnose. Zalaže se za podsticanje i jačanje međusektorske saradnje na lokalnom nivou.

Udruženje žena Peščanik, Kruševac, www.udruzenjepescanik.org, postoji od 2000. i bavi se osnaživanjem žena i javnim zagovaranjem za unapređenjem rodne ravnopravnosti. Od 2009., organizacija obezbeđuje emocionalnu, informativnu i pravnu podršku ženama koje su preživele nasilje u porodici. Aktivnosti organizacije su i podsticanje ženskog samoorganizovanja u Rasinskom okrugu i podizanje svesti javnosti o važnosti principa i prakse jednakih mogućnosti za razvoj društva.

 

Zakonska regulativa nasilja u porodici

 

Nasilje u porodici se u Srbiji prvi put, kao specifično krivično delo, pominje 2002, u Krivičnom zakoniku, član 118a. Porodični zakon, 2005, u članu 197 definiše nasilje u porodici kao „ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice“[5]. 2013, Republika Srbija ratifikovala je Konvenciju Saveta Evrope za sprečavanje i suzbijanje nasilja prema ženama i u porodici, poznatu i kao Istanbulska Konvencija[6] obavezujući se time na „posebnu pažnju“[7] zaštiti žena sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja. 2016. Krivični zakonik Srbije prepoznaje nova krivična dela u kontekstu nasilja prema ženama i nasilja u porodici: sakaćenje ženskog polnog organa, proganjanje, polno uznemiravanje i prinudni brak.

 

Usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa Istanbulskom Konvencijom nastavljeno je donošenjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je na snagu stupio 1. juna 2017. Zakon ima preventivni karakter i propisao je, između ostalog, postupanje institucija i službenika/ca u slučajevima nasilja u porodici. Zakonom je predviđeno izricanje hitnih mera zaštite, osnivanje grupe za koordinaciju i saradnju u sprečavanju nasilja u porodici, standardizovanu obuku za predstavnike postupajućih institucija, procenu rizika od daljeg nasilja ili eskalacije nasilja, osnivanje centrale baze podataka.

 

Rad grupa za koordinaciju i saradnju u sprečavanju nasilja u porodici u Rasinskom okrugu

 

Rasinski okrug ima oko 250.000 žitelja. Kruševac  je najveći grad i centar okruga i u njemu živi oko polovina stanovništva u okrugu, dok ostalih 5 gradova, Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Ćićevac i Trstenik, imaju od 10-tak do 50000 stanovnika/ca.

 

U Rasinskom okrugu deluju tri osnovna javna tužilaštva. OJT Kruševac ima dve podgrupe, za Kruševac i drugu za Varvarin i Ćićevac. OJT Brus pokriva Brus i Aleksandrovac. Treće OJT je osnovano za područje opštine Trstenik.

 

Sedište Policijske uprave za okrug je u Kruševcu. U ostalim gradovima, rad policije je organizovan kroz delovanje policijskih stanica.

 

Svaki grad u okrugu ima centar za socijalni rad, jedino Ćićevac i Varvarin dele tu ustanovu.

 

Grupe za koordinaciju i saradnju

 

Članom 25 Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, propisano je obrazovanje grupe za koordinaciju i saradnju na području svakog osnovnog javnog tužilaštva. Grupa treba da razmatra svaki slučaj nasilja koji nije okončan pravosnažnom sudskom odlukom u građanskom i krivičnom postupku, izradi individualni plan zaštite i predloži javnom tužilaštvu mere za okončanje sudskog postupka. Osim predstavnika osnovnih javnih tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad, u radu grupe mogu, po potrebi, učestvovati predstavnici obrazovnih, vaspitnih i zdravstvenih ustanova, Nacionalne službe za zapošljavanje, druga pravna lica i udruženja i pojedinci, koji pružaju zaštitu i podršku žrtvama.

 

Sastanci radnih grupa u analiziranom periodu u Rasinskom okrugu održavali su se u skladu sa zakonskom odredbom, na svakih 15 dana. Prikaz sastanaka radnih grupa dat je u tabeli 1.

 

Tabela 1 – Broj sastanaka radnih grupa u gradovima Rasinskog okruga

 

OJT Kruševac, podgrupa Kruševac OJT Kruševac, podgrupa Varvarin i Ćićevac OJT Trstenik OJT Brus, podgrupa Brus OJT Brus, podgrupa Aleksandrovac
23 9 24 24 24

 

Postupanje policije po prijavama za nasilje u porodici

 

Prikaz postupanja institucija u Rasinkom okrugu, članica grupa za sprečavanje nasilja u porodici, počećemo prezentacijom nalaza o intervencijama policijske uprave Kruševac (PU Kruševac)i policijskih stanica (PS) u drugim gradovima okruga po prijemu prijave za nasilje. U tabeli 2 se takođe vidi i odnos broja prijava u prvoj i drugoj godini važenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

 

Tabela 2 – Broj slučajeva za nasilje u porodici, koji su prijavljeni policiji

 

  Broj prijavljenih slučaja u periodu 01.06.-2018.-31.05.2019. Broj prijavljenih slučaja u periodu 01.06.2017.-31.05.2018.
PU Kruševac 846 858
PS Ćićevac 41 53
PS Varvarin 100 106
PS Trstenik 176 187
PS Aleksandrovac 109 168
PS Brus 97 111
Ukupno 1369 1483

 

Možemo reći, na osnovu dostavljenih podataka, da PU Kruševac posvećuje veću pažnju rodnoj statistici nego ranije, što je svakako korak napred. Međutim, da bi te brojke mogle dalje vrednosno da se obrađuju i analiziraju potrebno je uzeti u obzir odnose učinilaca i žrtvi u konkretnim slučajevima nasilja u porodici. Bez uvida u relacije počinilaca i žrtvi u konkretnim slučajevima nasilja, ne znamo koliko muškaraca je bilo nasilno / prijavljeno za nasilje prema ženama a koliko prema drugim muškarcima, kao ni koliko žena je bilo nasilno / prijavljeno za nasilje prema muškarcima, a koliko prema drugim ženama.

 

Tabela 3 – Broj žrtava razvrstanih prema polu u slučajevima nasilja koji su evidentirani u PU Kruševac

 

01.06.2018.-31.05.2019. Muškarci Žene
PU Kruševac 218 591
PS Ćicevac 13 28
PS Varvarin 25 46
PS Trstenik 72 159
PS Aleksandrovac 22 58
PS Brus 46 57
UKUPNO 396 939

 

Tabela 4 – Učinioci nasilja prema polu u slučajevima nasilja koji su evidentirani u PU Kruševac

 

01.06.2018.-31.05.2019. Muškarci Žene
PU Kruševac 633 137
PS Ćicevac 26 11
PS Varvarin 59 10
PS Trstenik 152 47
PS Aleksandrovac 64 16
PS Brus 70 27
UKUPNO 1004 248

 

Iskustva UŽ Peščanik u kontaktima sa policijskim službenicima, govore da većina njih nema problem sa razumevanjem i pridržavanjem zakonskih procedura nego sa (ne)razumevanjem odnosa moći između žena i muškaraca u društvu i nasilja prema ženama kao posledice tog odnosa. Naime, podaci koje smo dobile iz policije, da žene čine više od četvrtine onih koji su počinili nasilje nisu u skladu sa statistikama, u našoj zemlji i/ili u svetu, svejedno, koje govore da su počinici nasilja u više od 90% slučajeva muškarci. Naprimer,  u publikaciji Krivično delo nasilja u sudskoj praksi – nove tendencije i izazovi, u odeljku 2.3. Profil učinilaca, Struktura učinilaca po polu, nailazimo na sledeći podatak i tvrdnju: „U najvećem broju predmeta postupak se vodio protiv lica muškog pola – 96%, dok je ženski pol u uzorku bio zastupljen sa samo 4%. Ovaj nalaz se u potpunosti slaže sa ranijim istraživanjima, kojima je utvrđeno da među počinocima krivičnog dela nasilja u porodici preovlađuju lica muškog pola i da su žene mnogo manje zastupljene (91,5%:8,5%)[8].

 

Hitne mere zaštite


Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, član 17, predviđa se da policijski službenik, kada proceni neposrednu opasnost od nasilja u porodici, donese naređenje kojim izriče hitnu meru privremenog udaljenja učinioca iz stana i meru privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj, u trajanju od 48 sati. Naređenjem mogu da se izreknu obe hitne mere istovremeno.

 

Broj izrečenih mera tokom druge godine važenja zakona u odnosu na prvu godinu primene, povećan je, što je važan uvid, tim pre što je i broj ukupnih prijava za nasilje policiji bio manji u drugoj godini. Međutim, u odnosu na broj prijavljenih slučajeva nasilja, broj izrečenih hitnih mera je manji i to za oko trećinu. Verovatno i više, jer su pretpostavljamo, u izvesnom broju slučajeva, o čemu nedostaje podatak, istovremeno izrečene obe hitne mere. Za detaljniju analizu nedostaje i informacija o tome koliko je ovakvih mera izrečeno muškarcima, a koliko ženama. Inače, prema podacima za Srbiju koje je u svom izveštaju naveo Autonomni ženski centar, u drugoj polovini 2018. godine, muškarcima su određene hitne mere  u 85%, a ženama u 15% slučajeva. Među osobama kojima su izrečene obe hitne mere – u 90% slučajeva to su muškarci, a u 10% žene, što se poklapa sa statistikom o rasprostranjenosti nasilja i indirektno, zakjljučuje se u pomenutom izveštaju, govori i to da muškarci čine teža dela nasilja u porodici[9].

 

Pozitivno je, tabela 6, da je u odnosu na prošli izveštajni period, kada je bio 47, broj kršenja hitnih mera smanjen (29), mada ni ovde ne znamo koliko izrečene mere krše muškarci, a koliko žene i koliko je kazni (zatvor do 60 dana) kome tim povodom određeno.

 

Tabela 5 – Broj naređenja kojima su izrečene hitne mere u RO

 

01.06.2018.-31.05.2019. Privremeno udaljenje učinioca iz stana Privremena zabrana učiniocu da kontaktira žrtvu i prilazi
PU Kruševac 171 363
PS Cicevac 10 26
PS Varvarin 22 34
PS Trstenik 60 185
PS Aleksandrovac 26 35
PS Brus 9 26
UKUPNO 298 (257) 669 (467)

 

Tabela 6 – Broj prekršenih hitnih mera

 

01.06.2018.-31.05.2019. Broj prekršenih hitnih mera privremenog udaljenja iz stana Broj prekršenih hitnih mera privremene zabrane kontaktiranja i prilaska zrtvi
PU Kruševac 9 13
PS Cicevac 1 1
PS Varvarin 0 0
PS Trstenik 1 1
PS Aleksandrovac 1 1
PS Brus 0 1
UKUPNO 12 17

 

Postupanje osnovnih javnih tužilaštava u Rasinskom okrugu po prijavi nasilja u porodici

 

Broj razmotrenih slučajeva

 

U poređenju sa prvim izveštajnim periodom, uočljiv je manji broj razmatranih slučajeva nasilja u porodici. Najveći pad u tom broju beleži OJT Kruševac, podgrupa Kruševac – prošle godine razmatrano je 1010 slučajeva, a ove dve trećine tog broja ili 712. Pad beleži i OJT, podgrupa za Ćićevac i Varvarin, 163 u odnosu na čak 757 razmotrenih slučajeva u prethodnom periodu.

 

Tabela 7 – Broj razmotrenih slučajeva

 

OJT Kruševac, Pogrupa Kruševac OJT Kruševac Podgrupa Ćićevac i Varvarin OJT Trstenik OJT Brus podgrupa Brus OJT Brus podgrupa Aleksandrovac
712 163 303 152 153

 

Tabela 8 – Broj novoprijavljenih slučajeva

 

OJT Kruševac, zbirno (nije ravrstano po podgrupama) OJT Trstenik OJT Brus podgrupa Brus OJT Brus podgrupa Aleksandrovac
340 150 (prošle godine taj podatak nismo imale) 90 (108 u prvoj godini primene Zakona) 92 (109 u prvoj godini primene Zakona)

 

Produženje hitnih mera

                                                                                                   

Tokom druge godine primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u svim OJT u Rasinskom okrugu, povećan je broj predloga za produženje hitnih mera za četvrtinu u odnosu na prvu godinu primene Zakona, osim u slučaju OJT Brus, podgrupa Aleksandrovac – tamo je broj manji za oko trećinu. Nedostaju informacije zašto je i kako došlo do povećanja, odnosno smanjenja broja predloga.

 

Tabela 9 – Broj datih i usvojenih predloga za produženje hitnih mera zaštite

 

OJT Broj predloga za produženje mera Broj prihvaćenih predloga
OJT Kruševac, Podgrupa Kruševac 424 (100 više nego prve godine primene) 424
Podgrupa Varvarin i Ćičevac  
OJT Trstenik 150 (115) 150
OJT Brus 56 (85) 56
Ukupno 630 630

 

 

Indvidualni planovi zaštite

 

Individualni plan zaštite pravi se za svaku pojedinačnu žrtvu nasilja na osnovu procene rizika od nastavka i / ili eskalacije nasilja. Plan treba da sačini grupa za koordinaciju i saradnju, uz učešće žrtve ukoliko njeno stanje to dozvoljava i drugih aktera/ki zaštite i podrške. Veoma je zabrinjavajuće što je broj donetih planova tokom druge godine primene zakona drastično opao, čak 5,5 puta. Ništa manje zabrinjavajuća nije ni činjenica da osobe za koje se izrađuju planovi zaštite u tome ne učestvuju što je u suprotnosti sa preporukama Istanbulske konvencije. Time se propušta prilika da žrtve imaju aktivnu ulogu u sopstvenom osnaživanju i ne poštuje se njihovo dostojanstvo. U izradi planova, ne učestvuju ni ženske grupe iako njihova znanja i razumevanje prirode i dinamike nasilja prema ženama mogu značajno doprineti boljem sagledavanju rizika i donošenju adekvatnijeg plana zaštite.

 

Tabela 10 – Izrada individualnih planova zaštite

 

OJT Broj planova Učešće osobe za koju se pravi plan Učešće NVO
OJT Kruševac, Pogrupa Kruševac 9 (64 prve godine) 0 0
Podrgrupa Varvarin i Ćičevac 5 (52) 0 0
OJT Trstenik 1 (8) 0 0
OJT Brus 2 0 0
Aleksadrovac 6 0 0
UKUPNO 23 (127) 0 0

 

 

Primena mera Porodičnog zakona

 

Pozivanje na Porodični zakon i podnošenje tužbenih zahteva za primenu zaštitnih mera iz ovog zakona bilo je minimalno i tokom druge godine primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Naime, OJT po službenoj dužnosti mogu da podnesu, u ime oštećene osobe, zahtev za meru zaštite po Porodičnom zakonu. Reč je o merama koje traju godinu dana i mogu biti produžene u slučaju potrebe.

 

Tabela 11

OJT Broj tužbenih zahteva po PZ Broj usvojenih zahteva
OJT Kruševac, Pogrupa Kruševac 4 (2 prve godine) 4 (1 bio u toku)
Podrgrupa Varvarin i Ćičevac 0 0
OJT Trstenik 0 0
OJT Brus i Aleksandrovac (nije razvrstano) 1 1 (1 je bio u toku)
Aleksadrovac 1 0
UKUPNO 23 (127) 0

 

Postupanje ustanova centra za socijalni rad u Rasinskom okrugu

U Rasinskom okrugu, kao što je već rečeno, postoji 5 centara za socijalni rad: CSR Kruševac, CSR Aleksandrovac, CSR Brus, CSR Trstenik i CSR  za opštine Varvarin i Ćićevac.

 

U centrima za socijalni rad beležimo smanjenje aktivnosti u odnosu na žene koje su pretrpele nasilje u porodici. Naprimer, tokom prve godine primene zakona, centri za socijalni rad napravili su 118 individualnih planova zaštite dok je taj broj u drugoj godini 7, što je 15 puta manje. U odnosu na 30 podnetih tužbi za primenu mera po Porodičnom zakonu tokom prve godine primene zakona, broj tužbenih zahteva u drugoj godini je duplo manji.   

Tabela 12

 

CSR Broj individulanih planova Učešće oštećenih na sastancima Grupe za koordinaciju Učešće OCD na sastancima Grupe Tužbeni zahtev za meru zaštite Porodični zakon Usvojeni zahtevi
Kruševac 0 0 0 16 15
Ćićevac i Varvarin 7 0 0 0 0
Trstenik 0
Brus 1
Aleksandrovac 0 0 0 0
Ukupno 8 0 0 16 15

 

 

Rad grupa za koordinaciju i saradnju u sprečavanju nasilja u porodici

u Šumadijskom okrugu

 

U Šumadijskom okrugu, u 7 gradova[10] živi 312 000 ljudi. Centar i najveći grad okruga je Kragujevac.

 

Na osnovu zahteva za informacije od javnog značaja o primeni ZSNP, NVO Oaza sigurnosti došla je do podataka o postupanju OJT Kragujevac, PU Kragujevac i CSR “Solidarnost” Kragujevac i to za period od 01.06.2018. do 31.08.2019. god. Napominjemo da podaci nisu uporedivi sa podacima dobijenim tokom prve godine primene zakona i podacima u druga dva okruga, koji važe za 12 meseci. Mi ih ovde prezentujemo zato što, uprkos nepotpunosti i neuporedljivosti, omogućavaju, sami po sebi,  izvesne uvide i korisni su za razumevanje trendova u primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u različitim delovima Srbije.

 

U Kragujevcu kao i u 3 grada, Batočina, Lapovo i Knić, koja predstavljaju podgrupe Osnovnog javnog tužilaštva Kragujevac, grupe za koordinaciju i saradnju su se sastajale u zakonski predviđenim intervalima od 2 nedelje.

 

Postupanje Policijske uprave Kragujevac po prijavi za nasilje u porodici

 

Policijska uprava Kragujevac obuhvata policijske stanice u Aranđelovcu, Batočini, Topoli, Lapovu, Rači i Kniću. Ukupan broj prijavljenih slučajeva tokom druge godine primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici je 1634, što je povećanje u odnosu na 1104 tokom prve godine primene Zakona. (Treba imati rezervu u odnosu na podatak, jer obuhvata period od 14 meseci.)

 

Tabela 13 – Prijavljeni slučajevi nasilja u porodici za period 01.06.2018.god. – 31.08.2019. god.

 

01.06.2018.-31.08.2019. Broj prijavljenih slučaja za nasilje u porodici
PU Kragujevac 1036
PS Aranđelovac 285
PS Batočina 30
PS Topola 142
PS Lapovo 11
PS Rača 100
PS Knić 30
Ukupno 1634

 

 

Hitne mere zaštite

 

U poređenju sa prethodnom godinom primene zakona, koja je bila predmet prvog izveštaja, tokom druge godine primene, PU Kragujevac znatno je povećala broj izrečenih hitnih mera, čak i uzimajući u obzir da izveštaj važi za 14, a ne 12 meseci. Naime, broj izrečenih hitnih mera je375 u odnosu na 273 za obe hitne mere istovremeno i 1088 u odnosu na 731 meru (prošle godine) u slučaju privremene zabrane učiniocu da kontaktira i prilazi žrtvi.

 

Tabela 14 – Izrečene hitne mere

 

01.06.2018.-31.08.2019. Obe hitne mere: zabrana prilaska mera udeljanje nasilnika iz zajedničkog prostora Privremena zabrana učiniocu da kontaktira žrtvu i prilazi joj
PU Kragujevac 139 688
PS Aranđelovac 116 188
PS Batočina 9 43
PS Topola 82 70
PS Lapovo 1 5
PS Rača 21 63
PS Knić 7 31
Ukupno 375 1088

 

Tabela 15 – Broj prekršenih hitnih mera

 

PU Kragujevac 77
PS Aranđelovac 15
PS Batočina 3
PS Topola 8
PS Lapovo
PS Rača 4
PS Knić
Ukupno 107

 

 

Postupanje Osnovnog javnog tužilaštva Kragujevac

 

OJT Kragujevac, kako za grad Kragujevac tako i za podgrupe Batočina, Lapovo i Knić razmatrao je ukupno 392 slučaja nasilja u porodici što je za oko trećinu manje od broja prijavljenih slučajeva. Pitanje je šta se desilo sa ostale dve trećine prijavljenih slučajeva.

 

Grupa za koordinaciju i saradnju u Kragujevcu i u, Šumadijskom okrugu pripadajućim, gradovima je sačinila 267 individualnih planova zaštita a samo u četri slučaja, u njegovoj izradi učestvovala je oštećena osoba. Nema podataka o učešću NVO. Dakle, sve veoma slično ili isto  kao i u gradovima Rasinskog okruga.  I takođe, kao i u slučaju gradova u Rasinskom okrugu, nije bilo podnetih zahteva za mere zaštite po Porodičnom zakonu.

 

Postupanje Centra za socijalni rad “Solidarnost”, Kragujevac

 

Podsećamo da se podaci odnose samo na CSR „Solidarnost“ Kragujevac i to za period od 1.06.2018. do 31.08.2019. god. Oaza sigurnosti i Centar za socijalni rad u Kragujevcu, inače, imaju sporazum o saradnji, što Oazu sigurnosti čini aktivnom učesnicom u radu grupe za koordinaciju i saradnju za razliku od NVO u drugim okruzima. Smatramo da je učešće Oaze sigurnosti u radu grupa za koordinaciju i saradnju dovelo i do znatno većeg broja individualnih planova zaštite za žrtve nasilja u porodici.

Tabela 16 – Postupanje Centra za socjalni rad

  CSR „SOLIDARNOST“  KRAGUJEVAC
Broj izrađenih individualnih planova 278
Broj sastanka koordinacije na kojima su učestv. žrtve 30
Broj sastanaka na kojima su učestvovale OCD 23 (OAZA SIGURNOSTI)
Broj podnetih tužbenih zahteva za određ. mera zaštite u porodici po PZ 5
Broj usvojenih tužbenih zahteva 1

 

Rad grupa za koordinaciju i saradnju u sprečavanju nasilja u porodici

u Podunavskom okrugu

 

Podunavski okrug ima oko 200000 stanovnika, i osim sedišta, Smedereva, obuhvata i opštine: Smederevska Palanka i Velika Plana.

 

Podaci, do kojih smo došle u ovom okrugu, odnose se na rad OJT Smederevo i Velika Plana, kao i rad centra za socijalni rad u Smederevu, Velikoj Plan i i Smederevskoj Palanci. Napominjemo da je OJT Velika Plana organizivalo radmnu grupu za Veliku Planu i radnu za grupu za Smederevsku Palanku.

 

Sastanci grupa za korodinaciju i saradnju

 

Grupa za koordinaciju i saradnju u Smederevu sastajala se u zakonski propisanom terminu – ukupan broj održanih sastanaka bio je 34. Broj izrađenih individualnih planova iznosio je 49 što je na nivou broja planova donetih tokom prve godine primene zakona. Broj tužbenih zahteva za mere zaštite po Porodičnom zakonu, koje je predložio Centar za socijalni rad Smederevo je 46, a broj usvojenih tužbenih predloga 24.

 

I u slučaju Smedereva, u radu grupa za koordinaciju i saradnju nisu učestvovale ženske nevladine organizacije. Broj žena sa iskustvom nasilja u porodici, koji je učestvovao u izradi individualnog plana zaštite je takođe zanemarlljiv.

 

Osnovno javno tužilaštvo u Velikoj Plani

 

Osnovno javno tužilaštvo u Velikoj Plani je, u okviru svog rada, formiralo dve grupe za koordinaciju i saradnju, za opštinu Velika Plana i za opštinu Smederevska Palanka. Na nivou OJT održano je ukupno 28 sastanaka, po 14 u svakoj radnoj grupi.

 

Tabela 17 – Razmatrani slučajevi

 

OJT Velika Plana OJT Smederevska Palanka
171 243

 

U slučaju grupe za koordinaciju i saradnju u Velikoj Plani, u dva slučaja je predloženo okončanje postupka dok je grupa u Smederevskoj Palanci to isto predložila u 5 razmotrenih slučajeva nasilja.

 

U izveštajnom periodu, 01.06.2018.-31.5.2019., Osnovno javno tužilaštvo u Velikoj Plani je Osnovnom sudu u Velikoj Plani podnelo 518 predloga za produženje hitnih mera koje su utvrdile policijske stanice u Velikoj Plani i Smederevskoj Palanci. Sud je u blizu 90% slučajeva taj predlog za produženje hitnih mera prihvatio (454 mere).

 

Kada je reč o tužbama za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici (prema Porodičnom zakonu), OJT Velika Plana nije podnelo nijednu takvu tužbu, a zanimljivo je da je u obrazloženju, koje smo dobile uz tražene podatke kao razlog naveden “nedovoljan broj nosilaca javnotužilačke funkcije od osnivanja ovog tužilaštva.”

 

Tabela 18 – Individualni planovi zaštite

 

Velika Plana Smederevska Palanka
112 173

 

Napominjemo da žene za koje su donošeni individualni planovi zaštite nisu učestvovale na sastancima na kojima su ti planovi utvrđeni.

 

Rad centra za socijalni rad

 

Centar za socijalni rad Velika Plana je u izveštajnom periodu sačinio 29 individualnih planova zaštite. U izradi plana nisu učestvovale ni žrtve ni ženske grupe niti je bilo podnetih tužbenih zahteva za izricanje mera predviđenih Porodičnim zakonom.

 

Centar za socijalni rad u Smederevskoj Palanci je po prijavi nasilja policijskoj stanici i izricanju hitnih mera zaštite sačinio 144 individualna plana zaštite za žrtve. Kao rezultat ove aktivnosti, 80 žrtava nasilja upućeno je u pravno savetovalište Udruženja žena Femina, koje je označeno kao jedan od nosilaca konkretnih mera u okviru samog plana.

 

Ni centar za socijalni rad u Velikoj Plani ni centar u Smederevskoj Palanci nisu podneli nijednu tužbu za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici.

 

 

Z a k  lj u č c i:

 

Podaci, koje su zajedno o radu grupa za koordinaciju i saradnju u suzbijanju nasilja u porodici u Rasinskom, Šumadijskom i Podunavskom okrugu, prikupile organizacije Oaza sigurnosti, Alternativni krug, Udruzenje zena Femina i Udruženje žena Peščanik, pokazali su sledeće:

  1. Smanjen je broj izrađenih individualnih planova zaštite za osobe sa iskustvom nasilja u porodici, što otvara pitanje šta se dešava sa žrtvama kada isteknu mere zaštite;

 

  1. Osobe sa iskustvom nasilja za koje se donosi individualni plan zaštite i dalje ne učestvuju u izradi samog plana, pa se možemo zapitati kakva je garancija da se plan zaista donosi u njihovu korist i da je svrsishodan, odnosno da odgovara na njihove potrebe;

 

  1. Iako Istanbulska konvencija ohrabruje i preporučuje saradnju vladinog i nevladinog sektora u suzbijanju nasilja prema ženama, uključenost ženskih grupa u rad grupa za koordinaciju i saradnju više je izuzetak nego pravilo. Kada je reč o članicama regiona centralne Srbije Mreže Žene protiv nasilja, Oaza sigurnosti i Udruženje žena Femina učestvuju u radu grupe u Kragujevcu, odnosno u Smederevskoj Palanci, dok Udruženje žena Peščanik nije od OJT Kruševac pozivano da učestvuje u radu grupe.

 

  1. Broj podnetih tužbenih zahteva za mere zaštite po Porodičnom zakonu od strane Osnovnih javnih tužilaštava još uvek je minimalan;

 

  1. Iako članice grupa za koordinaciju, policija i centar za socijalni rad vode određenu rodnu statistiku, podaci nisu jedinstveni niti se mogu upoređivati tako da je teško imati dobar uvid u trendove i potrebne promene;

 

P r e p o r u k a:

 

Lokalne uprave i institucije u sistemu zaštite od nasilja u porodici u Šumadijskom, Podunavskom I Rasinskom okrugu treba da ulože znatno veće napore za stvaranje uslova u kojima će biti moguća primene odredbi propisanih Istanbulskom konvencijom, preporuka CEDOW komiteta i GREVIO komiteta, kao i odredbi domaćih zakona uključujući i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici  putem:

– međusobnom i razmenom informacija i primera dobre prakse sa drugim lokalnim upravama 

– prelaska sa metode zaštite koji podrazumeva „rad za ženu sa iskustvom nasilja“ na metod „rad sa ženom sa iskustvom nasilja“, uvek kada je je to moguće, jer to, između ostalog, doprinosi dugoročnom osnaživanju žena i izlasku iz nasilja

– unapređenja uslova za rad ženskih grupa i što hitnijim uspostavljanjem saradnje i adekvatnih odnosa sa ženskim specijalizovanim servisima za podršku ženama računajući i servise koji se bave zaštitom višestruko diskriminisanih žena od nasilja

– preventivnog rada sa što širim slojevima stanovništva, pre svih mladom populacijom u cilju povećanja znanja zajednice o nasilju prema ženama, ljudskim pravima i razvoju svesti o važnosti nulte  tolerancije na nasilje u porodici

– osude i suzbijanja govora mržnje i mizoginije u javnoj sferi.       

 

U Kruševcu, 25. 05.2020.

 

Podatke prikupljale: Mina Mijailović, Oaza sigurnosti, Jelena Petrović Desnica, Alternativni krug, Ana Stojanović, Femina i Maja Konstantinović, UŽ Peščanik

 

Obrada podataka i izrada izveštaja: Maja Konstantinović i Snežana Jakovljević, UŽ Peščanik

[1] Mreža „Žene protiv nasilja“ je koalicija specijalističkih ženskih nevladinih organizacija koje pružaju individualnu podršku ženama i menjaju društveni kontekst radi smanjenja nasilja nad ženama u Srbiji. https://www.zeneprotivnasilja.net/

[2] Aktuelni i izveštaj o primeni Zakona tokom prve godine važenja, 01.06.2017.-31.05.2018. na www.udruzenjepescanik.org

 

[3] https://ljudskaprava.gov.rs/sr/node/156

[4] https://www.womenngo.org.rs/images/vesti-20/GREVIO_report_on_Serbia.pdf

[5] Nasilje u porodici, prema ovom zakonu, će biti ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava fizički integritet, mentalno zdravlje ili spokoj drugog člana porodice; (2) Nasilje u porodicu, prema paragrafu 1 ovog zakona će konkretno biti: 1) Namerno nanošenje ili pokušaj nanošenja telesnih povreda; 2) Izazivanje straha kroz pretnje smrću ili nanošenja telesnih povreda članu porodice ili drugoj osobi bliskoj članu porodice; 3) Prisila na snošaj; 4) Podsticanje na seksualni čin ili snošaj sa osobom koja još nije navršila 14 godina ili osobom koja ne može da se brani; 5) Ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećom osobom; 6) Vređanje i drugi oblici drskog, nemilosrdnog i zlonamernog ponašanja.

[6] Doneta u Istanbulu, Turska, 2011.

[7] Zakon o potvrđivanju Konvencije SE o sprečavanju i suzbijanju naislja prema ženama i u porodici, RS 2013., Oblast primene Konvencije, Član: Strane su se obavezale na posebnu pažnju ženama koje su žrtve rodno zasnovanog nasilja prilikom primene odredbi Konvencije

[8] http://mediareform.rs/wp-content/uploads/2018/11/Krivi%C4%8Dno-delo-nasilja-u-porodici-u-sudskoj-praksi-nove-tendencije-i-izazovi-.pdf KRIVIČNO DELO NASILJA U PORODICI U SUDSKOJ PRAKSI – NOVE TENDENCIJE I IZAZOVI, Nevena Petrušić, Natalija Žunić, Vida Vilić, Misija oEBS-a u Srbiji, Beograd 2018.

[9] (Ceo izveštaj pogledajte na https://www.womenngo.org.rs/vesti/1414-sedmi-nezavisni-izvestaj-o-primeni-zakona-o-sprecavanju-nasilja-u-porodici).

 

[10] Kragujevac (podeljen je na 5 opština), Topola, Aranđelovac, Rača, Batočina, Lapovo i Knić

 

 

Scroll