16. jul 2025.
Aktuelni talas protesta u Srbiji izazvan je tragičnim događajem 1. novembra 2024, kada se srušio krov železničke stanice u Novom Sadu, što je rezultiralo smrću 16 ljudi koji su samo čekali svoj voz. Nakon toga, srpska vlada je negirala bilo kakvu odgovornost za katastrofu, ne uspevajući da pozove nikoga na odgovornost za gubitak života. Ovo poricanje pravde i odgovornosti duboko je šokiralo javnost i pokrenulo pokret za promene. Studenti, ogorčeni neaktivnošću vlade i nepoštovanjem osnovne bezbednosti i ljudskog dostojanstva, organizovali su mirne proteste kako bi odali počast žrtvama i zahtevali sistemske reforme. Njihova hrabrost je brzo inspirisala i mobilisala šire delove društva – građane, aktiviste i organizacije civilnog društva – da se pridruže demonstracijama, pozivajući na pravdu, transparentnost i poštovanje osnovnih ljudskih prava. Umesto da se pozabavi legitimnim brigama svog naroda, srpska vlada je odgovorila oštrim represijama: policijskom brutalnošću, proizvoljnim hapšenjima, zastrašivanjem demonstranata i sveobuhvatnim napadima na civilno društvo. Ove akcije su označile opasnu eskalaciju situacije i potvrdile dalje skretanje Srbije ka situaciji u kojoj se neslaganje sa stavovima vlasti kriminalizuje, a vladavina prava sistematski potkopava.
WAVE osuđuje reprsiju i poziva na akciju
Kao Žene Evrope protiv nasilja (WAVE), feministička mreža koja predstavlja više od 1.600 organizacija civilnog društva koje vode žene širom Evrope, izražavamo nepokolebljivu solidarnost sa našim članicama, braniteljkama ženskih prava u Srbiji i svim građanima Srbije koji hrabro pružaju otpor trenutnom talasu represije i nasilja. Ova eskalacija represije, obeležena napadima na demonstrante, ciljanjem civilnog društva i erozijom demokratskih institucija, neprihvatljiva je i zahteva hitnu međunarodnu pažnju i akciju.
Nedvosmisleno osuđujemo:
– Represivne mere protiv civilnog društva: Kontinuirane racije, zastrašivanje i kampanje blaćenja nevladinih organizacija koje sprovodi srpska vlada, uključujući predloženi zakon o „stranim agentima“, koje su osmišljene da ućutkaju one koji brane demokratiju, ljudska prava i rodnu ravnopravnost.
– Suzbijanje slobode okupljanja i protesta: Mirni protesti koje predvode studenti dočekani su policijskom brutalnošću, zastrašivanjem i nezakonitom upotrebom sile, uključujući i upotrebu nezakonitog zvučnog oružja u Beogradu tokom 16 minuta tišine na jednim od najvećih demonstracija u istoriji zemlje, 15. marta 2025.
– Napade na vladavinu prava: Uporno političko mešanje u pravosuđe, proizvoljna hapšenja i suspenzija Zakona o rodnoj ravnopravnosti predstavljaju fundamentalni napad na demokratske vrednosti i prava žena.
– Raširena kršenja ljudskih prava: Ciljanje branilaca i braniteljki ljudskih prava, aktivista, novinara, studenata, a posebno žena i devojčica, putem nasilja, nadzora i uznemiravanja, predstavlja direktno kršenje obaveza Srbije u skladu sa međunarodnim pravom i vladavinom demokratije.
Glasovi naših članica: Svedočanstva iz Srbije
Prava cena represije u Srbiji je bogato ilustrovana iskustvima naših članica i omladinskih aktivistkinja. Tokom protekle decenije, prostor za ženske i feminističke organizacije se stalno sužavao. Proces se intenzivirao poslednjih godina kroz zastrašivanje od strane države, finansijske inspekcije i preteći predlog zakona, ruskog tipa, o NVO kao „stranim agentima“. Zastrašujući efekat ovih mera je pojačan suspenzijom Zakona o rodnoj ravnopravnosti, čime se šalje opasan signal da su ženska prava politički predmet pregovora, a ne garantovana, o čemu svedoči jedna od naših članica, Marija Petronijević iz udruženja Fenomena:
„Nakon policijskih racija, zastrašivanja i suspenzije Zakona o rodnoj ravnopravnosti, prostor za ženske i feminističke organizacije se dodatno suzio. Ovo šalje poruku da su ženska prava politički predmet pregovora, a ne garantovana.“
Eskalacija policijske brutalnosti tokom mirnih protesta, posebno onih koje predvode mladi ljudi i studenti, dodatno je razotkrila bezakonje koje sada vlada u Srbiji. Ciljanje maloletnika, nepoštovanje zakonskih procedura i raširena korupcija stvorili su okruženje straha i nesigurnosti. Životna stvarnost za mnoge žene i devojčice je posebno surova, kako su opisale još dve aktivistkinje:
„Žene i devojčice su doživele najbrutalnije oblike nasilja u ovom novom kontekstu. I sama sam bila meta napada automobilom na blokadi puta.” — Marija Srdić, feministićčka aktivistkinja, organizacija Bravo.
“Predsednik je pomilovao nasilnike koji su slomili vilicu studentkinji, a država nikada nije gonila one optužene za seksualno zlostavljanje mladih žena.“ — Snežana Jakovljević, Udruženje žena Peščanik.
Ova svedočanstva ističu ne samo fizičke opasnosti sa kojima se suočavaju žene i devojčice, već i dubok osećaj nekažnjivosti, koji ohrabruje počinioce i ućutkuje žrtve. Pa ipak, uprkos ovim pretnjama, hrabrost i otpornost žena, studentkinja i aktivistkinja nastavljaju da osvetljavaju put napred. Kao što nas podseća Teodora Milosavljević, jedna od ambasadorki omladine četvrte generacije WAVE:
„Tokom protesta, žene su bile među povređenima ili pogođenima – što ističe kako žene često nose dvostruki teret u vremenima političkih tenzija. Njihova hrabrost i otpornost osvetljavaju put napred.“
Ovi glasovi naglašavaju hitnu potrebu za solidarnošću, odgovornošću i međunarodnom pažnjom na kontinuirana kršenja ljudskih i ženskih prava u Srbiji.
Ključna odgovornost evropskih institucija u osudi nasilja i odbrani ljudskih prava u Srbiji
Rezolucija Evropskog parlamenta od 7. maja 2025. o Srbiji odražava ovu ozbiljnu zabrinutost, nedvosmisleno osuđujući vladine mere protiv civilnog društva, suspenziju Zakona o rodnoj ravnopravnosti i široko rasprostranjena kršenja ljudskih prava kao fundamentalno nespojive sa vrednostima EU i glavnu prepreku pristupanju Srbije EU. Rezolucija ističe alarmantnu eskalaciju nezakonitog nadzora, zastrašivanja i proizvoljnog pritvaranja aktivista, novinara, studenata i demonstranata, kao i ciljanje organizacija koje brane demokratiju i prava žena. Posebno se skreće pažnja na nesrazmeran uticaj represije na žene i devojčice, ističući ukidanje pravne zaštite i povećanu ranjivost na nasilje, uznemiravanje i diskriminaciju u sve neprijateljskijem okruženju, kao i javno objavljivanje ličnih podataka i govora mržnje usmerenog na manjine i žene. Ističe se posebna zabrinutost zvog činjenice da su žene i devojčice nesrazmerno pogođene trenutnom klimom represije. Parlament jasno stavlja do znanja da su ova kršenja deo šireg obrasca koji potkopava vladavinu prava i demokratske institucije u Srbiji i upozorava da će kontinuirane zloupotrebe i nedostatak reformi ozbiljno ugroziti put Srbije ka članstvu u EU.
WAVE poziva Evropsku komisiju, Evropski savet i sve institucije EU i države članice da iskoriste sve raspoložive mehanizme u procesu pristupanja EU kako bi uvele efikasne kontrole i osigurale poštovanje ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i demokratskih standarda u Srbiji.
Zahtevamo hitno vraćanje i sprovođenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti i punu zaštitu braniteljki prava žena i feminističkih organizacija. Neophodno je da se situacija u Srbiji pažljivo prati i da se informacije o tekućim događajima široko šire pojačavajući glasove onih koji su u opasnosti. Pozivamo sve međunarodne partnere da se solidarišu sa studentima, aktivistima i svim građanima koji mirno zahtevaju pravdu, odgovornost i budućnost bez nasilja i ugnjetavanja.
WAVE će nastaviti da širi informacije o događajima u Srbiji i pažljivo prati situaciju. Ostajemo čvrsti u našoj podršci studentima, građanima, a posebno ženama i devojčicama koje su u prvim redovima borbe za pravdu i jednakost. Podsećamo međunarodnu zajednicu da Srbija ostaje kandidat za članstvo u EU i da poštovanje ljudskih prava i rodne ravnopravnosti ne sme biti predmet pregovora.
Pozivamo sve poslanike Evropskog parlamenta, ambasade i međunarodne partnere da nam se pridruže u zahtevanju hitne akcije i odgovornosti. Prava i bezbednost žena i devojčica, branilaca ljudskih prava i svih građana u Srbiji moraju biti zaštićeni – sada i uvek.
Žene protiv nasilja Evrope (WAVE)
Aktuelnosti
