Gazimestanka 16/7, 37000 Kruševac

+381 37 443 042

Udruženje žena Pešcanik

Preliminarni izveštaj istraživanja usluge „Pomoć u kući“

7. decembra 2020.

RODNA ANALIZA USLUGE POMOĆ U KUĆI U GRADU KRUŠEVCU

Udruženje žena Peščanik, Kruševac

Autorke: Danica Todorov i Višnja Baćanović

 

 

Sadržaj

UVOD.. 1

METODOLOGIJA. 1

KONTEKST. 2

RELEVANTNE POLITIKE I PRAVNI OKVIR. 5

ORGANIZACIJA USLUGE POMOĆ U KUĆI U KRUŠEVCU – FINANSIRANJE, PRUŽAOCI I KORISNICI/E USLUGA. 9

ZAKLJUČCI I PREPORUKE. 12

 

 

 

 

 

UVOD

O PROJEKTU – PEŠČANIK

METODOLOGIJA

Istraživanje je sprovedeno da bi se sagledali trenutni načini organizovanja i pružanja usluge pomoć u kući, te, da li i na koji način usluga doprinosi rodnoj ravnopravnosti uopšte, a posebno, koliko doprinosi preraspodeli neplaćenog rada u oblasti ekonomije staranja/nege, koji, po dostupnim podacima, u najvećoj meri obavljaju žene.

 

Analiza se oslanja na korake u rodnoj proceni politika.[1] Ovi koraci podrazumevaju:

 

Istraživanje je uključilo pregled sekundarnih podataka u vezi sa položajem žena i muškaraca i raspodelom poslova u okviru ekonomije nege ili staranja, zatim pregled pravnog okvira, nacionalnih i lokalnih politika na kojima se zasniva pružanje usluge, a koji definišu i ciljeve pružanja ove usluge. Pregled pravnog okvira i politika uključio je, takođe, sagledavanje rodnih aspekata odnosno, relevantnih ciljeva u oblasti rodne ravnopravnosti, tačnije, na koji su način rodno zasnovane potrebe integrisane u samu uslugu, te koliko su određeni ciljevi koji se na polju rodne ravnopravnosti mogu ostvariti.

 

Analiza je, zatim, obuhvatila pregled podataka o pružanju i finansiranju usluge u Gradu Kruševcu, uključujući i dostupne podatke o broju korisnika i korisnica, pravilnike i druge dokumente relevantne za obim, sadržaj i kvalitet usluge, kao i rodnu osetljivost njenog planiranja i realizacije. Osim sekundarnih, statističkih i drugih podataka, analiza je obuhvatila intervjue sa 10 korisnika i korisnica usluga, kao i fokus grupne diskusije sa gerontodomaćicama koje neposredno pružaju uslugu pomoć u kući.

 

Podaci su pribavljeni sa Internet stranice Grada Kruševca, od nadležnih gradskih uprava i institucija na osnovu pristupa informacijama od javnog značaja i kroz intervjue i fokus grupne diskusije koje je organizovalo i sprovelo Udruženje žena Peščanik u toku septembra i oktobra 2020. godine.

 

Ciljevi istraživanja su bili:

  • Utvrditi rodne aspekte i eventualni rodni jaz u okviru pružanja usluge pomoć u kući za stare u Gradu Kruševcu, a u kontekstu raspodele neplaćenog rada;
  • Identifikovati prostor i načine za unapređenje pružanja usluge kako bi ona više doprinosila smanjenju obima neplaćenog rada, ali i većem obuhvatu uslugom i kvalitetu usluga.

 

Osim toga, cilj istraživanja je bio i da se unapredi transparentnost lokalne samouprave i ojača saradnja civilnog sektora, kao i uloga organizacija civilnog društva u praćenju sprovođenja lokalnih politika i rodno odgovornog budžetiranja.

KONTEKST

„Neplaćeni poslovi u domaćinstvu uključuju održavanje životnog prostora, kupovinu i transformaciju robe koja se koristi u domaćinstvu, dopunjavanje usluga koje se pružaju članovima porodice u javnom i privatnom sektoru (npr. zdravstvo, prosveta, prevoz, administracija) i upravljanje društvenim i ličnim odnosima. To predstavlja najveći deo neplaćenog rada, a mora mu se dodati i briga o ljudima.“[2]

 

Osim neravnopravne raspodele vremena, neravnopravna raspodela neplaćenog rada se „preliva i na tržište rada, prihode i ekonomski položaj u celini[3], ali svakako i na druge aspekte, kao što su lični razvoj, mogućnosti za celoživotno učenje, a sama po sebi je uzrokovana rodnim stereotipima i doprinosi njihovom održavanju. Takođe je posledica neadekvatnih usluga koje, ne samo da povećavaju obim neplaćenog rada, nego je i kvalitet nege koji je potreban ljudima na taj način niži.

 

Jedan od podciljeva održivog razvoja, cilj 5.4 se odnosi upravo na povećanje dostupnosti javnih usluga, infrastrukture i politika socijalne zaštite koje će promovisati adekvatniju raspodelu neplaćenih poslova staranja.

 

Podaci za Srbiju pokazuju da žene na neplaćenim poslovima provode dvostruko više sati dnevno od muškaraca, da su neaktivne na tržištu rada ili rade skraćeno zbog brige o deci ili drugim članovima porodice znatno češće od muškaraca, kao i da obavljaju zanimanje domaćice, mnogo češće od muškaraca. Ekonomska vrednost neplaćenog rada u Srbiji, po rodnoj analizu koju je sprovela Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), je  oko 21.5% BDP, od čega je 14.9% od rada koji obavljaju žene, a 6.6% od rada koji obavljaju muškarci.

 

Neplaćeni rad povezan je i sa demografskim trendovima, pre svega starenjem stanovništva, ali i drugim ekonomskim kretanjima i pokazateljima, kao što je siromaštvo starog stanovništva, koje posebno pogađa žene, jer zbog načina rada (neaktivnosti, skraćenog radnog vremena, kraćeg radnog veka, rada na manje plaćenim poslovima i sl.) imaju manje penzije, a očekivano trajanje života žena je duže, svuda u svetu, pa i u Srbiji.

 

Stanovništvo u Srbiji stari, pa se i potrebe za uslugama pomoći u kući povećavaju. Istraživanje koje je sprovela organizacija Amity – snaga prijateljstva, ali i drugi izvori, ukazuju na potrebu i prednost pomoći u kući za starije osobe, u odnosu na smeštanje u ustanove kao što su gerontološki centri. Osim toga, jedan od strateških ciljeva u Strategiji o starenju[4] je prioritetno razvijanje vidova podrške porodici i pomoći starijim ljudima u njihovom prirodnom životnom okruženju kroz razvijanje kapaciteta za pružanje usluga pomoći i nege u kući. Od 2000. godine  dostupnost usluge se povećava, u prvom redu tako što se sada pruža u većem broju lokalnih samouprava (2015. godine u 122 JLS) u Srbiji[5], a povećan je i broj gerontodomaćica, broj korisnika/ca (2015. je uslugu koristilo više od 15 hiljada osoba)[6] .

 

Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti[7] obezbeđenje usluge pomoć u kući je u nadležnosti lokalnih samouprava. U domenu finansiranja,  zakon predviđa mogućnost da se deo sredstava za usluge u zajednici obezbeđuje i sa centralnog nivoa, kroz namenske transfere. Prema različitim dostupnim izvorima do 2000. godine usluga pomoći u kući je bila značajnije prisutna jedino u Beogradu i u nekoliko većih gradova u Vojvodini. U ostalim delovima Srbije ona praktično nije ni postojala. Tokom proteklih godina je došlo do snažnog razvoja ove usluge, pre svega zahvaljujući donatorskoj pomoći i posebnim reformskim mehanizmima, kao što je Fond za socijalne inovacije. Procenjuje se da je 2003. godine usluga pomoć u kući bila dostupna u samo 35 od 145 lokalnih samouprava (Satarić, Rašević, 2007), dok je 2010. bila prisutna u 113 (Republički zavod za socijalnu zaštitu, 2011), a 2015. godine u 122 lokalne samouprave (Matković, Strnjaković, 2016). Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu broj korisnika usluge pomoć u kući koja se finansira iz lokalnih budžeta 2011. godine je dostigao 13 hiljada osoba, od kojih su približno 11,7 hiljada stariji od 65 godina, a četiri godine kasnije – 2015. broj korisnika/ca je oko 15 hiljada. Ipak, u Srbiji je i dalje veoma mali udeo starih koji koriste uslugu pomoć u kući, približno 0,9%, odnosno 1,1% prema podacima iz 2015. godine (Matković, Strnjaković, 2016). Značajan broj lokalnih samouprava, 32 ili gotovo svaka peta, još nema ovu vrstu usluge[8]. Najmanja rasprostranjenost usluge sa učešćem je u grupi najnerazvijenijih opština, a problem predstavlja i to što se usluga ne pruža kontinuirano.

Na osnovu ankete o potrebama starijih osoba za uslugom, žene i muškarci[9] – 85% žena i 76 % muškaraca starijih od 65 godina pati od hroničnog oboljenja.

 

Na osnovu istraživanja koje je sproveo Amity[10], 2011. godini je 17 hiljada (16989) korisnika i korisnica od čega su 76.87% žene. Po podacima istraživanja Tima za socijalno uključivanje Vlade Srbije Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, žene su činile 69% korisnika usluga u opštinama i gradovima II stepena razvijenosti među kojima je i Grad Kruševac. U ovoj grupi jedinica lokalne samouprave bilo je 2629 korisnika i korisnica. Uslugom je 2014. godine u Kruševcu bilo obuhvaćeno više od 2% starijih od 65 godina, a usluga je pružana u trajanju  manje od 5 sati dnevno[11]. Cena usluge se 2011. godine kretala između 112 i 250 dinara po satu, dok je 2015. godine u 17 JLS bila iznad 376 RSD, a u 31 JLS između 251 i 376 dinara.

Koeficijent zavisnosti starih[12] je porastao sa 24.7% na 31.8% 2019. godine, a 20.7% stanovništva Srbije je starije od 65 godina[13].

 

Stanovništvo Republike Srbije po starosti i polu, projekcija stanovništva 2019. godine, Republički zavod za statistiku

 

Stanovništvo Grada Kruševca, RSZ 2019. na osnovu popisa 2011. godine[14]

  Broj stanovnika % Prosečna starost
Ukupno 128752 100 42.7
Muškarci  62802 48,78 41,4
Žene 65950 51,22 43.9

 

Stanovništvo Grada Kruševca starije od 65 godina, RSZ 2019. na osnovu popisa 2011. godine

  Stariji od 65 godina ukupno % 65-69 70-74 75- 79 80-84 85 i više
Ukupno 22.863 100 6182 6243 5590 3321 1500
Muškarci 9854 43,18 2878 2799 2359 1320 498
Žene 12991 56,82 3304 3444 3231 2001 1011

 

Od ukupnog broja stanovnika, 17.75% su stariji od 65 godina. Od toga je 3376 penzionera, a

7472 jednočlanih domaćinstava.

RELEVANTNE POLITIKE I PRAVNI OKVIR

Pravni okvir Republike Srbije

Ravnopravnost polova garantovana je Ustavom RS[15] u članu 15: “Država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.”  Ustavom je garantovano pravo na socijalnu sigurnost: “Građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva. Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeđenje i osiguranje uređuju se zakonom (član 69.). Najvišim pravnim aktom zemlje propisano je da se “opština stara o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture (č. 190).

Zakonom o ravnopravnosti polova[16] uređuje se osiguravanje jednakih mogućnosti ostvarivanja prava i obaveza, preduzimanje posebnih mera za sprečavanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu i postupak pravne zaštite lica izloženih diskriminaciji (čl. 1). Zakon, između ostalog, predviđa da organi javne vlasti razvijaju aktivnu politiku jednakih mogućnosti u svim oblastima društvenog života. Politika jednakih mogućnosti podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim fazama planiranja, donošenja i sprovođenja odluka koje utiču na žene i muškarce (čl. 3). Diskriminacijom se ne smatra obaveza donošenja posebnih mera radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti (čl. 7). Diskriminacijom ili povredom principa jednakih mogućnosti  ne smatraju se ni posebne mere za povećanje zaposlenosti ili mogućnosti zapošljavanja manje zaposlenog pola, kao i posebne mere za povećano učešće manje zaposlenog pola u stručnom osposobljavanju itd. (čl. 11, 15). Ovaj zakon (čl. 39) propisuje obavezu jedinica lokalne samouprave da u okviru svojih nadležnosti, obezbeđuju ravnopravnost polova i ostvarivanje jednakih mogućnosti, da podstiču i unapređuju ravnopravnost polova, da u procesu usvajanja razvojnih planova i drugih akata, razmatraju mere i aktivnosti koje su u funkciji ravnopravnosti polova i ostvarivanja jednakih mogućnosti, kao i da obezbede mehanizme za obavljanje ovih poslova.

 

Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016 do 2020. godine[17] kao jedan od svojih ciljeva odredila je povećanu ravnopravnost žena i muškaraca primenom politika i mera jednakih mogućnosti. Poseban cilj je ravnopravno učešće žena i muškaraca u roditeljstvu i ekonomiji staranja. Jedna od sedam mera za postizanje cilja su kreirane i dostupne alternativne i nove usluge za brigu o deci, o starim osobama, bolesnim članovima/članicama porodice, osobama sa smetnjama u razvoju i drugim osobama koje zahtevaju posebno staranje, uzimajući u obzir položaj i potrebe siromašnih žena i drugih ranjivih grupa.

 

U skladu sa Milenijumskim ciljevima usvojena je Nacionalna strategija o starenju (2006 – 2015)[18], a jedan od njenih opštih ciljeva je razvijanje društvene podrške porodici i pomoći starijim ljudima u njihovom prirodnom životnom okruženju koji predviđa aktivnosti na razvijanju kapaciteta za pružanje usluga podrške starijim licima, pomoći i nege u kući.

 

Usluga pomoć u kući definisana je kao dnevna usluga u zajednici Zakonom o socijalnoj zaštiti[19] u članu 40, st. 2 (dnevne usluge u zajednici – dnevni boravak; pomoć u kući; svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju;)[20]

 

Grad Kruševac

 

Usluga pomoć u kući se organizuje u skladu sa Odlukom o pravima u socijalnoj zaštiti građana grada Kruševca (2009.).[21] Ovom Odlukom (čl. 8) definisano je da se pravo na „pomoć u kući“ obezbeđuje starim, iznemoglim, hronično obolelim i drugim licima koja nisu u stanju da se sama o sebi staraju. „Usluga „Pomoć u kući“ obezbeđuje se licima kao podrška nezavisnom životu u sopstvenim domovima, radi poboljšanja kvaliteta uslova života. Ova usluga se pruža u skladu sa identifikovanim individualnim potrebama odraslih i starih lica, koja usled nemoći ili smanjenih funkcionalnih sposobnosti izazvanih invaliditetom ili bolešću nisu sposobna da žive u svojim domovima bez svakodnevne ili redovne podrške. Pomoć u kući obezbeđuje se angažovanjem gerontodomaćica radi obavljanja neophodnih kućnih poslova i to: pružanjem usluga čišćenja kuće i održavanja higijene, spremanja lakih obroka ili pomoć u njihovoj pripremi, usluga odlaska u kupovinu ili pomoći pri odlasku u kupovinu, po potrebi, pružanje podrške prilikom prevoza radi odlaska u zdravstvene ili verske ustanove, savetodavni rad sa korisnikom usluge radi prevazilaženja stanja u kome se nalazi.“ Članom 9 Odluke određeno je da usluge „Pomoć u kući“ pruža Gerontološki centar, ali mogu i druga pravna lica i preduzetnici koji ispunjavaju standarde koje je propisalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Usluga pomoć u kući je detaljnije definisana Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite.[22] Usluge pomoći u kući su dostupne „deci, odraslima i starijima, koji imaju ograničenja fizičkih i psihičkih sposobnosti usled kojih nisu u stanju da nezavisno žive u svojim domovima bez redovne pomoći u aktivnostima dnevnog života, nege i nadzora, pri čemu je porodična podrška nedovoljna ili nije raspoloživa“. Svrha pomoći u kući je podrška korisnicima u zadovoljavanju svakodnevnih životnih potreba, kako bi se unapredio ili održao kvalitet života. Pravilnik u članu 75 navodi aktivnosti koje mogu biti obuhvaćene uslugom: 1) pomoć u obezbeđivanju ishrane, koja uključuje nabavku namirnica, obezbeđivanje gotovih obroka, priprema lakih obroka, priprema osvežavajućih napitaka, pomoć pri hranjenju; 2) pomoć u održavanju lične i higijene stana, uključujući pomoć pri oblačenju i svlačenju, obavljanju fizioloških potreba, umivanju, kupanju, pranju kose, češljanju, brijanju, sečenju noktiju, pranju i održavanju posteljine, odeće i obuće, održavanju čistoće prostorija, sudova i uređaja u domaćinstvu; 3) pomoć u zagrevanju prostorija, uključujući loženje vatre, čišćenje peći, pomoć u nabavci ogreva; 4) pomoć u zadovoljavanju socijalnih, kulturno-zabavnih, i drugih potreba – pomoć pri kretanju unutar i van kuće, nabavku novina i knjiga, iniciranje socijalnih kontakta i uključivanje korisnika u prigodne kulturne aktivnosti, staranje o plaćanju računa i sl.; 5) posredovanje u obezbeđivanju različitih vrsta usluga; 6) nabavku i nadgledanje uzimanja lekova  i odvođenje na lekarske preglede; 7) saniranje i negu manjih povreda; 8) kontrolu vitalnih funkcija kao što su krvni pritisak, telesna temperatura i nivo šećera u krvi; 9) programske aktivnosti ličnog pratioca deteta.

Pravilnikom je predviđeno (čl. 76) da usluge pomoć u kući realizuje negovateljica – domaćica sa završenom obukom po akreditovanom programu za pružanje ove usluge „u direktnom radu sa korisnikom, po vrsti i u trajanju u skladu sa individualnim planom usluge“. Pružalac usluge angažuje stručnog radnika kao lice odgovorno za procenu potreba korisnika i koordinaciju rada negovateljica.

Grad Kruševac je 2014. godine potpisao Evropsku povelju o ravnopravnosti žena i muškaraca na lokalnom nivou[23] čime se obavezao da će poštovati njena načela i „podsticati eliminaciju stereotipa i prepreka na kojima se temelje nejednakosti u pogledu statusa i položaja žena i koji dovode do nejednakog vrednovanja uloga žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, društvenom i kulturnom smislu“. Poveljom je definisano i da ”Princip rodne ravnopravnosti mora biti uzet u obzir prilikom sastavljanja strategija, metoda i instrumenata koji utiču na svakodnevni život lokalnog stanovništva – na primer, kroz primenu uvođenja rodne ravnopravnosti u javne politike i rodno odgovornog budžetiranja.”

Potpisnica Povelje se obavezuje da će vršiti rodnu procenu/analizu (čl. 9 st 1.)[24] u skladu sa svojim prioritetima, sredstvima i vremenskim okvirom koje će uvrstiti u Akcioni plan za rodnu ravnopravnost. Rodna procena uključuje reviziju postojećih strategija, procedure i prakse kako bi se procenilo da li postoji bilo kakva diskriminacija, odnosno da li se uzimaju u obzir specifične potrebe žena i muškaraca, a takođe i reviziju raspodele sredstava/budžeta za sprovođenje politika rodne ravnopravnosti. Jedan od koraka je identifikacija prioriteta za rešavanje uočenih problema i uvođenje vidljivih poboljšanja u pružanju usluga, a u ranoj fazi procena svih novih strategija u procesu usvajanja kako bi se procenio uticaj na žene i muškarce.  Posebno se ističe procena potreba i uvažavanje interesa osoba sa invaliditetom i pripadnika i pripadnica osetljivih grupa.

 

Rodna analiza i rodno odgovorno budžetiranje su obavezne i po Zakonu o budžetskom sistemu Republike Srbije[25], a ex ante analiza koja uključuje i procenu na rodnu ravnopravnost, po Zakonu o planskom sistemu Republike Srbije[26] odnosno Uredbi o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika[27].

 

U delu Povelje koji se bavi uslugama (Uloga pružanja usluga, čl. 15) navodi se da „potpisnica priznaje pravo svih na nužnu socijalnu zaštitu i na socijalnu pomoć u slučaju potrebe, kao i različite potrebe žena i muškaraca koje mogu da proisteknu iz razlika u njihovim društvenim i ekonomskim prilikama i drugih faktora. Da bi osigurala jednako pravo žena i muškaraca na socijalnu zaštitu i socijalne usluge, potpisnica će:

  • Uključiti rodnu perspektivu prilikom planiranja, finansiranja i pružanja socijalne zaštite i socijalnih usluga,
  • Obezbediti da oni koji pružaju socijalnu zaštitu i usluge prepoznaju načine na koje rod utiče na ove usluge, a uzeće u obzir različita iskustva žena i muškaraca u tom domenu.“

 

Povelja u članu 17 definiše obaveze potpisnica u vezi sa staranjem o drugim izdržavanim (zavisnim) osobama. Pre svega, potpisnica „priznaje odgovornost žena i muškaraca da se staraju o drugim zavisnim osobama, osim dece i da ta odgovornost može uticati na njihovu ulogu u ekonomskom i društvenom životu. Te obaveze su neproporcionalno podeljene i predstavljaju prepreku postizanju pune ravnopravnosti između žena i muškaraca. Povelja obavezuje potpisnice da se bore protiv neravnopravnosti tako što će:

 

  • Jedan od njenih prioriteta biti da obezbedi i promoviše visoki kvalitet odgovarajuće zaštite za zavisna lica, direktno ili putem drugih izvora
  • Obezbediti pomoć i mogućnosti za lica koja su se našla u društvenoj izolaciji zbog staranja o zavisnim licima,
  • Sprovoditi kampanje protiv stereotipa koji podrazumevaju da je staranje o zavisnim osobama prvenstveno dužnost žena.

 

U Strategiji održivog razvoja Grada Kruševca[28] izdvojena je i socijalna zaštita kao oblast kojoj se posvećuje velika pažnja (u trenutku donošenja obezbeđivano je 3,7% gradskog budžeta za socijalnu zaštitu). Strategija konstatuje sve veći broj zahteva za uslugama pomoći u kući, kako u gradskoj tako i u seoskoj sredini, ali da se usluga ne razvija intenzitetom prema iskazanim potrebama potencijalnih korisnika. Gerontološki centar je prepoznat kao ustanova koja, osim smeštaja, pruža usluge pomoći u kući i usluge zaštićenog stanovanja. Centar treba da bude usmeren na saradnju sa institucijama na lokalnom nivou i NVO sektorom na razvijanju usluga u zajednici, pre svega širenja usluge pomoć u kući.

Strategija razvoja socijalne politike[29] u analizi usluga na prvom mestu navodi dnevne usluge u zajednici – pomoć u kući koje pružaju Gerontološki centar za korisnike u gradu i Centar za socijalni rad za korisnike koji žive na selu. Deo Strategije odnosi se na razvijanje novih usluga na lokalnom nivou od kojih su dnevne usluge u zajednici prepoznate kao osnovno sredstvo za postizanje ciljeva socijalne zaštite. Usluga pomoć u kući predviđena je u prioritetu Unapređenje položaja osoba sa invaliditetom čijim razvojem se „može održati vaninstitucionalna zaštita jer omogućava obolelim odraslim i ostarelim licima da ostanu u svom prirodnom okruženju. Jedan od strateških ciljeva je unapređenje položaja starih lica. U analizi stanja se konstatuje da je na teritoriji Grada Kruševca više starijih nego u drugim delovima zemlje, te da 47% korisnika usluga Centra za socijalni rad živi na selu, kao i da je veći broj žena sa sela zatražilo pomoć. Najzastupljenija lokalna usluga jeste pomoć u kući za stara lica, a jedna od preporuka za unapređenje položaja starih lica se odnosi na proširenje kapaciteta za pružanje usluga podrške starim licima (pomoći i nege u kući, smeštaj u hraniteljskim porodicama, formiranje mobilnih ekipa, volontera, službe za dostavu hrane, telefonsko savetovalište i dr.). Preporučeno je proširenje usluge u smislu veće dostupnosti i povećanje obuhvata korisnika.

 

Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost za period od 2016 – 2020.[30] godine ne uključuje mere koje se odnose na raspodelu neplaćenog rada, niti se posebno fokusira na ravnopravnu  dostupnost socijalnih usluga. U delu Plana koji se odnosi na ekonomski položaj i zaposlenost navedeni su podaci iz publikacije Žene i muškarci u Republici Srbiji o učešću žena i muškaraca u plaćenim odnosno neplaćenim poslovima, ali u ciljevima nema onih koji bi se odnosili na smanjenje rodnog jaza u neplaćenim poslovima staranja.  Prioritetne oblasti u ovom planu su smanjenje rodnih stereotipa, promocija rodne ravnopravnosti, jačanje kapaciteta lokalne samouprave i uvođenje rodne ravnopravnosti u lokalne politike, ekonomski položaj žena i pristup ekonomskim resursima, suzbijanje nasilja prema ženama, očuvanje i unapređenje zdravlja žena i povećanje njihovog učešća u sportskim aktivnostima.

 

Na osnovu pregleda pravnog okvira i relevantnih nacionalnih i lokalnih politika, može se zaključiti da su one rodno neutralne, a time i rodno negativne, jer ne prepoznaju razlike u položaju i potrebama muškaraca i žena, ne uključuju mere i ciljeve koji bi bili rodno transformativni, odnosno usmereni ka izmeni rodnih obrazaca i njihovih posledica na raspodelu neplaćenog rada, na tržištu i u domaćinstvu.

Iako je Grad Kruševac potpisnik Povelje o ravnopravnosti žena i muškaraca na lokalnom nivou, u lokalne politike socijalne zaštite i brige o starima, Principi povelje nisu integrisani.

U Lokalnom akcionom planu za rodnu ravnopravnost, raspodela neplaćenih poslova staranja nije navedena kao jedan od ciljeva niti je prepoznata kao oblast neravnopravnosti žena i muškaraca. koju je potrebno smanjivati merama ove javne politike.

ORGANIZACIJA USLUGE POMOĆ U KUĆI U KRUŠEVCU – FINANSIRANJE, PRUŽAOCI I KORISNICI/E USLUGA

Na osnovu informacija i podataka dostavljenih iz Gradske uprave, na osnovu zahteva za

pristup informacijama od javnog značaja, usluga pomoću kući za stara lica se od 2012.

unapređuje u Gradu Kruševcu.

U 2018., 2019. i 2020. usluga se finansira iz budžeta grada i iz namenskih transfera sa centralnog, odnosno republičkog nivoa.

 

Pravilnikom o uslovima korišćenja usluge „Pomoć u kući za stara i odrasla lica“[31] definiše da ova usluga obuhvata:

  • Pomoć u održavanju lične higijene i higijene stana
  • Pomoć u nabavci namirnica, pripremanje hrane i pranje posuđa
  • Pomoć u održavanju odevnih predmeta i posteljine
  • Pomoć u zagrevanju prostora,
  • Pomoć pri plaćanju servisnih usluga i nabavci lekova;
  • Druge usluge u dogovoru s korisnikom, a koje su u skladu sa opisom poslova u okviru radnog vremena.

Sredstva se obezbeđuju iz budžeta preko Centra za socijalni rad koji, kao uputni organ, donosi rešenje o priznanju prava, a uslugu pruža „Gerontološki centar Kruševac“ i nema drugih  licenciranih pružalaca usluge. Usluga Pomoć u kući na seoskom području dostupna je od 2011. godine.

Grad Kruševac je u budžetu za 2019. godinu primenio rodno odgovorno budžetiranje (ROB) u 5 programa, uključujući i program 11 – socijalna i dečija zaštita. U okviru ovog programa, ROB je primenjeno u programskoj aktivnosti 0006 – Podrška deci i porodicama sa decom. Ciljevi i obrazloženje programa su potpuno neutralni, a podaci o korisnicima usluga su razvrstani po polu za prevoz, užine i druge podsticaje učenicima, bez ikakvih afirmativnih mera za postizanje rodne ravnopravnosti, uključujući i one za uključivanje romskih devojčica i dečaka u obrazovni sistem[32].

U 2020. godini broj programa u kojima je primenjeno ROB je povećan na 6, a po Planu za 2021. godinu na 9 programa. U okviru programa 11, ciljevi i indikatori se nisu menjali.

 

Za program 11 – socijalna i dečija zaštita za 2020. godinu planirano je 5,9% budžeta Grada Kruševca. Cilj programa je „povećanje dostupnosti prava i usluga socijalne zaštite“, a kao indikator je definisan „procenat korisnika mera i usluga koji se finansiraju iz budžeta u odnosu na broj stanovnika“. Ni cilj, ni indikatori nisu definisani rodno odgovorno, a podaci o vrednostima indikatora nisu prikazani po polu, ni u programskom delu budžeta, ni u izveštaju o izvršenju za 2018. i 2019. godinu.

 

U 2018. izvršenje budžeta za program 11 je bilo 74%, a u 2019. godini izvršenje je bilo 86.4%.

 

Iznosi opredeljeni i izvršeni – usluga „Pomoć u kući“ 

Godina Iznos iz budžeta Namenski transfer Ukupno izvršeno – od sredstava iz budžeta % sredstava u ukupno planiranim sredstvima za program 11
2018. 12.000.000,00

 

18.002.982,24 10.088.415,54 Oko 14% od 247.733.000,00 (uključujući i namenski transfer)
2019. 14.000.000,00

 

21.313.115,28

 

13.999.998,02

 

Oko 13% od 261.109.000,00, uključujući i namenski transfer

 

2020. 15.751.143,58

 

21.800.000,00

 

U periodu januar – avgust, 2020. 14.441.823,71 Oko 15% (uključujući i namenski transfer) od osnovnog usvojenog budžeta od 234.354.953,00

 

Sredstva iz namenskog transfera opredeljene za uslugu „Pomoć u kući“ izvršena su u celosti, dok je iz sredstava Grada, od 12 miliona u 2018. izvršeno 10.088.414,54. Prošle, 2019. godine sredstva su izvršena u celosti, kao i u 2020. godine do avgusta.

 

Usluga pomoć u kući se vodi kao programska aktivnost 0008: Podrška osobama sa invaliditetom. U obrazloženju je navedeno da uslugu Pomoć u kući, pruža Gerontološki centar Kruševac, kao i da je broj korisnika 2019. godine bio 347, a  da je bazna vrednost bila 300 korisnika. U izveštaju o izvršenju budžeta za 2018. godinu, podatak o broju korisnika/ca nije dostavljen, a kao ciljana vrednost definisano je 260 korisnika. Indikator nije rodno osetljiv, a podaci nisu razvrstani po polu.

 

Usluga se pruža u trajanju od dva sata dnevno, odnosno 40 sati mesečno, radnim danima. Korisnici ili članovi njihovih porodica učestvuju u ceni usluga u skladu sa regresnom skalom. Nema podataka o visini prihoda korisnika i njihovih porodica, po polu.

 

Ekonomska cena usluga procenjena je na 105 dinara po satu. To znači da je cena usluge na mesečnom nivou 4.200,00. Minimalna cena radnog sata u Republici Srbiji, u januaru 2020. godine je iznosila 172,54 RSD[33].

 

Na pružanju usluge angažovano je 44 gerontodomaćice, što znači da jedna gerontodomaćica u proseku pruža usluge za 10 korisnika/ca.

 

Broj korisnika/ca usluga, po polu, 2020. godine[34]

Godina Broj korisnika/ca ukupno Muškarci Žene % žene
2018. 401 150 (107 u gradskom, 43 u seoskom području) 251 (155 u gradskom, 96 u seoskom području) 62,59%
2019. 439 164 (114 gradsko i 50 seosko područje) 275 (168 gradsko i 107 seosko područje) 62,64%
2020. 446 165 (111 gradsko i 54 seosko područje) 281 (175 gradsko, 106 seosko područje) 63%

 

Ako se pogleda broj stanovnika starijih od 65 godina, obuhvat uslugom je oko 1,9%. Obuhvat muškaraca je 1.67%, a žena 2,16%. Ova razlika je najverovatnije povezana i sa većim brojem žena koje žive u jednočlanim domaćinstvima, ali je, imajući i to u vidu, razlika u obuhvatu žena i muškaraca manja nego razlika u učešću u ciljnoj grupi.

 

Podaci navedeni u Lokalnom akcionom planu za rodnu ravnopravnost pokazuju da je znatno veći broj žena i među korisnicima socijalne pomoći  u grupi starijih od 65 godina (na evidenciji Centra za socijalni rad).

 

Pružateljke usluge, gerontodomaćice[35], kažu da korisnicima najčešće pomažu oko lekova, mere im pritisak, šećer u krvi, idu u nabavku i spremaju stan/kuću i pomažu oko lične higijene, ali i idu sa korisnicima/cama u šetnju, prave im društvo i brinu o njihovim socijalni i emotivnim potrebama.

 

“Prvo sam naučila da im je potrebna  pažnja da ih neko sluša, da im uputiš lepu reč i pitaš kako su.” (gerontodomaćica, učesnica fokus grupe)

 

“…Baka mi kaže, kad ti dođeš i ja progovorim, znam da sam živa i da me čuješ. Samo ti.“ (gerontodomaćica, učesnica fokus grupe)

 

Ne treba  baki samo pomoć. Njoj  znači kad joj dođem, popijem kafu sa njom, donesem lek, hleb, namirnice.” (gerotodomaćica, učesnica fokus grupe)

 

Negovateljice, odnosno gerontodomaćice kažu da je u praksi većini korisnika/ca vreme predviđeno za uslugu nedovoljno, te da one često, bez nadoknade, posećuju korisnike/ce ili ostaju duže. Istakle su i da su kriterijumi za dodelu usluga neadekvatni i da su potrebe za uslugama veće, pogotovo u seoskim područjima, jer deca starih osoba ne žive u istom mestu ili žive u inostranstvu. Najčešće su korisnici starije osobe koje žive same u okolnim selima, u lošoj finansijskoj situaciji, skoro svi imaju zdravstvene probleme, a gotovo polovina njih ne prima socijalnu pomoć, jer imaju zemljište na svom imenu ili imaju srodnike koji po zakonu imaju obavezu da brinu o njima.

 

Žene koje obavljaju posao gerontodomaćica su humanost i zapošljavanje – izvore prihoda, navele kao preovlađujuće motive za bavljenje ovim poslom. Većinom imaju završenu osnovnu ili srednju školu, a sve su završile predviđene kurseve da bi dobile licence.

 

Najveći problem u nekim lokalnim samoupravama je nedostatak stabilnog finansiranja usluge, što u Kruševcu nije slučaj, jer se usluga finansira iz budžeta. Ipak, sredstva su i dalje mala, kao i obuhvat uslugom, ali i cena usluge odnosno nadoknada za gerontodomaćice.

 

Pružateljke usluga su istakle da je potrebno da Centri za socijalni rad adekvatnije procenjuju potrebe, ne samo za korišćenje usluge, nego i za sadržaj usluga i predviđeno vreme po korisniku/ci. Kao preporuku su navele i da je potrebno proširivati uslugu, kako na veći broj korisnika, tako i vreme i broj gerontodomaćica. Jedna od preporuka odnosi se na obuke, tačnije na potrebu da se za već licencirane gerontodomaćice uvedu dodatni kursevi i obuke, kako bi mogle da pružaju složenije usluge, kao što je kupanje korisnika i korisnica koji imaju složeno zdravstveno stanje i otežanu pokretljivost.

 

Korisnici usluga sa kojima je obavljen razgovor u okviru ovog istraživanja (ukupno 10 korisnika, od čega 5 žena i 5 muškaraca) su za uslugu čuli ili od lekara ili od socijalnih radnika. Korisnici su ili stare osobe sa hroničnim bolestima koje žive same ili osobe koje imaju članove porodice sa invaliditetom, sa niskim primanjima i/ili korisnici novčane socijalne pomoći.

 

Gerontodomaćice dolaze 2 – 3 puta sedmično (zbog epidemije kovid 19 broj dolazaka je smanjen na jednom sedmično), a 9 od 10 ispitanika/ca je reklo da to nije dovoljno i da gerontodomaćice ne mogu da stignu da urade sve što je potrebno. Usluga uglavnom obuhvata nabavku lekova, pripremu hrane, spremanje, nameštanje kreveta i merenje pritiska, ali su svi ispitanici/e naveli/e da im gerontodomaćice prave društvo, da im mere pritisak, da ih obiđu, ali da je malo vremena da se sve stigne. Zbog toga se oslanjaju i na druge osobe, najviše komšinice ili rođake, ali i decu koja dolaze povremeno. Ova pomoć se ogleda u plaćanju računa, spremanje, kupovinu onog što je potrebno.

 

Ispitanici su naveli da nisu bili uključeni u procenu zadovoljstva uslugom, osim u dva slučaja gde je procenu sprovodio koordinator.

ZAKLJUČCI I PREPORUKE

  1. Cena usluge i tržišna ekonomija nege

Cena usluge od 105 dinara po satu je veoma niska i pokazuje nisko vrednovanje poslova koje obavljaju gerontodomaćice, što je potrebno promeniti. Cena radnog sata morala bi biti povećana, imajući u vidu da je niža od minimalne cene rada u Srbiji, ali ne na teret korisnika, nego povećanjem opredeljenih iznosa za ovu uslugu u budžetu.

Sve gerontodomaćice su žene, što je povezano sa feminizacijom ekonomije nege, koja je opet povezana sa niskom cenom usluga, a niska cena usluge je posledica ženskog siromaštva i dugoročne nezaposlenosti žena. Zbog toga je potrebno kroz kreiranje i finansiranje usluga zaista i doprinositi poboljšanju položaja žena na tržištu rada odnosno ekonomskom vrednovanju poslova staranja.

Kroz lokalne politike i budžet, a u saradnji sa drugim akterima, pre svega ženskim organizacijama civilnog društva, potrebno je podsticati i motivisati žene, da kroz preduzetničke zadruge ili druge oblike socijalno odgovornog preduzetništva pružaju usluge nege na tržištu onim korisnicima koji mogu da priušte plaćanje usluge, a koji bi opet bile pristupačnije od potpuno komercijalnih usluga.

U okviru usluga koje pružaju javne ustanove, kakve su Gerontološki centar i Centar za socijalni rad, potrebno je povećati učešće muškaraca i kao negovatelja, odnosno gerontodomaćina, ali i kroz druge oblike pružanja podrške starima (nabavku, kućni poslovi, obilaženje i merenje pritiska, šetnje, fizička aktivnosti i slično), čime bi se doprinelo dekonstrukciji rodnih stereotipa i povećanje učešća muškaraca u oblasti socijalnih usluga i podrške zajednici.

  1. Dostupnost, kvalitet usluge i zadovoljstvo korisnika i korisnica

Obuhvat uslugom je oko 2% starijih od 65 godina i broj korisnika je veoma mali imajući u vidu demografske podatke i trendove, posebno u seoskim područjima. Usluga je dostupna većinom korisnicima koji su prethodno bili na evidenciji Centra za socijalni rad, a bilo bi potrebno da se proširi i na druge stare osobe, zbog čega bi trebalo sprovesti analizu potreba za ovom vrstom podrške na celoj teritoriji Grada.

Usluga se pruža nedovoljan broj sati i po jedinstvenom modelu od nekoliko sati sedmično, to jest mesečno. Usluge pruža jedna osoba – gerontodomaćica po korisniku, a korisnicima je potrebno više vrsta usluga, koje u praksi obavlja nekoliko različitih osoba.

Potrebno je proširiti spektar usluga i napraviti različite modele pružanja usluge, koje bi bile prilagođene različitim kategorijama korisnika. Na primer: svakodnevno obilaženje, merenje pritiska, kontrola terapije i slično, do složenijih kao što su spremanje kuće, priprema obroka, lična higijena i slično, u zavisnosti od potreba i mogućnosti korisnika/ce da poslove obavlja samostalno, što je u proceni potreba klasifikovati, kao i pri angažovanju gerontodomaćica, koje bi bilo  u skladu sa kvalifikacijama gerontodomaćica i potrebama korisnika.

  1. Politike

Politike Grada Kruševca u oblasti socijalne zaštite i usluga u okviru ekonomije staranja su rodno neutralne, odnosno ne prepoznaju različit položaj i potrebe muškaraca i žene, neravnopravnu raspodelu poslova u domaćinstvu, ali i na tržištu rada, što za posledicu ima održavanje i pojačavanje postojećeg rodnog jaza.

Potrebno je, u skladu sa nacionalnim zakonskim okvirom, međunarodnim praksama i obavezama preuzetim potpisivanjem Evropske povelje za ravnopravnost žena i muškaraca sprovesti rodnu reviziju postojećih politika (strategija, akcionih planova, pravilnika i odluka), a izgraditi kapacitete i osigurati rodnu procenu politika koje će se pripremati i usvajati u budućnosti, tako da u njima jasno bude prepoznat jaz i vrste rodne neravnopravnosti i predviđene mere za unapređenje ravnopravnosti.

 

U javnim politikama potrebno je kao jedan od ciljeva definisati ravnopravniju raspodelu neplaćenog rada i poslova u ekonomiji staranja.

  1. Analize i podaci

Nedostaju analize potreba korisnika i korisnica za uslugom kao i analiza vrste i obima potrebnih usluga koje se mogu razlikovati između samih korisnika i korisnica. Podaci u zvaničnim dokumentima nisu razvrstani po polu. Podaci u budžetu koji se odnose na korisnike/ce nisu razvrstani po polu, a mnogo indikatori i podaci nisu dostavljeni ni objavljeni u izveštajima o izvršenju budžeta. Iako su ciljevi unapređenje kvaliteta i dostupnosti usluga, oni se ne sprovode i/ili nisu javno dostupne procene zadovoljstva korisnika i korisnica, niti analize obuhvata uslugom pomoć u kući.

Potrebno je sprovesti rodno osetljivu analizu potreba, koja bi uključila potrebe svih starijih osoba, zatim klasifikovati različite vrste usluga koje ih mogu zadovoljiti, kao i obim usluga, mogućnosti za finansiranje ili sufinansiranje usluge i slično.

U skladu sa zakonom, sve podatke o korisnicima usluga je neophodno prikazivati i obrađivati razvrstane po polu, uključujući i sve indikatore budžetskih programa koji se odnose na lica, bez obzira na to da li je u programu u celini primenjeno rodno odgovorno budžetiranje ili nije.

 

 

[1] Po metodologiji koju je razvila Dajan Elson (Dieane Elson).

[2] Na osnovu definicije navedene u Rodnoj analizi ekonomske vrednosti neplaćenog rada u Srbiji, UN Women, 2020. Dostupno na: https://www2.unwomen.org/-/media/field%20office%20eca/attachments/publications/2020/07/analysis_economic_value_of_the_unpaid_care_work_srb.pdf?la=en&vs=2317

[3] Isto.

[4] https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2018-11/Nacionalna%20strategija%20o%20starenju_1.pdf

[5] Matković, G. i Strnjaković, M. „Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji“, Beograd, 2016. dostupno na http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2016/12/Mapiranje-usluga-socijalne-zastite.pdf

[6] Isto

[7] „Sl. glasnik RS“ br. 24/2011

[8] Dugotrajna nega starih u Srbiji, Gordana Matković, dostupno na:  http://csp.org.rs/sr/assets/publications/files/show_download.pdf

[9] http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2014/06/sipru_DTNSC_web_jan.pdf

[10] http://www.amity-yu.org/wp-content/uploads/2017/02/primena_zakona_o_socijalnoj_zastiti_i_nsp_za_stare_2013_amity.pdf

[11] http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2014/06/sipru_DTNSC_web_jan.pdf

[12] Koeficijent zavisnosti starijeg stanovništva je odnos između ukupnog broja starijih osoba u godinama kada su uglavnom ekonomski neaktivne, (65 i više godina) i broja osoba radnog uzrasta (15-64 godine).

[13] https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G20201172.pdf

[14] https://publikacije.stat.gov.rs/G2019/Pdf/G201913046.pdf

[15] «Sl. glasnik RS» br. 98/2006

[16] „Sl. glasnik RS“, br.. 104/2009

[17]https://www.mgsi.gov.rs/lat/dokumenti/nacionalna-strategija-za-rodnu-ravnopravnost-za-period-od-2016-do-2020-godine-sa-akcionim

[18] https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2018-11/Nacionalna%20strategija%20o%20starenju_1.pdf

[19] „Sl. glasnik RS“ br. 24/2011

[20] „Sl. glasnik RS“ br. 24/2011

[21] http://www.podaci.net/_zakon/_RS_LOKAL/propis/Odluka_o_pravima/O-pszggk37v0903-1005.html

[22] „Sl. glasnik RS“ br. 42/2013, 89/2018, 73/2019

[23] Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou, SKGO, 2009. Beograd

https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/03/Evropska-povelja-o-rodnoj-ravnopravnosti-na-lokalnom-nivou.pdf

[24] Definicija UN: „procenjivanje posledica svake planirane akcije, uključujući zakonodavstvo, politike i programe, po žene i muškarce, u svim oblastima i na svim nivoima“, Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou, str. 30.

[25] Sl. Glasnik RS, broj 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) dostupno na https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_budzetskom_sistemu.html

[26] Sl. Glasnik RS br. 30/2018 dostupno na https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-planskom-sistemu-republike-srbije.html

[27] https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2019/8/9/reg

[28] https://www.krusevac.rs/images/stories/strategije/nacrt%20sor/sor-n3.pdf

[29] https://www.krusevac.rs/images/stories/dokumenta/2016/Strategija_razvoja_socijalne_politike.pdf

[30] Akcioni plan nije dostupan na sajtu Grada Kruševca.

[31] Dostavljen iz Gradske uprave na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

[32] Izveštaj o rodno odgovornom budžetiranju za 2019. godinu, dostavljen od gradske uprave na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

[33] https://www.paragraf.rs/statistika/minimalna_zarada.html

[34] Podatak dostavljen iz Gradske uprave na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja

[35] Fokus grupna diskusija sa 8 žena koje rade kao gerontodomaćice održana je 23.11.2020. godine. Foksu grupna diskusija je održana sa gerontodomaćicama iz opštine Trstenik, jer nije bilo moguće organizovati diskusiju sa ženama koje rade kao gerontodomaćice u Kruševcu. Zbog toga su izdvojeni nalazi koji se odnose generalno na sadržaj usluge, a ne na lokalne pravilnike i procedure za organizovanje usluge.

Scroll