UDRUŽENJE ŽENA PEŠČANIK
Izveštaj o radu organizacije, 01.01.2020.-30.06.2020
Sumirano
– Očuvan tim – Uspele smo da sačuvamo kapacitete i stabilnost organizacije u vremenu krize izavane pandemijom Covida 19;
– Nastavljen rad uz prilagođavanje promenjenim uslovim tokom vanrednog stanja. Pružale smo redovnu SOS podršku ženama sa iskustvom nasilja u porodici. Obezbedile smo dodatna sredstva za rad SOS telefona i povećale broj radnih sati SOS podrške sa 27 na 47 nedeljno; Na 2 lokalne TV stanice u Kruševcu emitovan je oglas, a na 3 informativna portala u okrugu postavljen baner o dostupnosti SOS podrške.
– 2 nove aplikacije, koje smo sačinile u vreme vanrednog stanja, koje su podržane od donatora;
– Unapređeno znanje i korišćenje online sfere za komunikaciju, međusobnu i sa javnošću;
– Pokrenuta online kampanju prikupljanja sredstava za žene i decu žrtve nasilja u porodici, putem Facebooka, Instagrama i web sajta;
– Povećana vidljivost organizacije u javnosti putem:
– 7 javnih akcija: 6 u znak podrške Mariji Lukić u slučaju za seksualno uznemiravanje od strane nadređene osobe i performans u znak sećanja na proteste 1999 protiv mobilizacije za rat na Kosovu;
– 11 saopštenja za javnost, 6 sa pozivom građankama i građanima da se pridruže skupu podrške Mariji Lukić, saopštenje o nasilju prema ženama tokom pandemije, o 18. maju, Danu sećanja na žene žrtve nasilja, o Inicijativi za proglašenje dana sećanja na proteste u Kruševcu protiv mobilizacije 1999, povodom 2 decenije postojanja UŽ Peščanik i povodom predstojećih izbora 2020. kada smo se obratile građankama sa pozivom da ne poklanjaju poverenje onima koji ne poštuju fundamentalna ljudska prava.
– 3 izveštaja: 2 o radu organizacije i izveštaj o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u regionu centralne Srbije Mreže žene protiv nasilja (Šumadijski, Podunavski i Rasinski okrug)
– Uspostavljena saradnja sa novim organizacijama i novim osobama i ulazak u nove sfere i oblasti delovanja – Organizaciji Mlado srce iz Trstenika pomogle smo da pokrene portal o ženskim pravima, prvi takve vrste u ovom delu Srbije. Osim sa organizacijama u Rasinskom okrugu, bile smo u kontaktu i imale zajedničke akcije sa Ženama u crnom, Autonomnim ženskim centrom, Udruženjem Ne davimo Beograd, ženskim grupama u regionu. Odlične kontakte imale smo i sa medijskim kućama u okrugu.
I Kontekst
Rasinski okrug je jedna od 30 administrativnih jedinica u Srbiji sa oko 250000 stanovnika/ca, koju čine Grad Kruševac – sa otprilike polovinom ukupne populacije u okrugu i opštine: Aleksandrovac, Brus, Trstenik, Ćićevac i Varvarin. U samo jednom od 6 gradova, na poziciji gradonačelnika / predsednika opštine je žena (Kruševac), a samo u 2, na poziciji njihove zamenice (Kruševac i Varvarin)[1]. Procenat žena u lokalnim većima je od 30%[2] u Kruševcu do 0 u Ćićevcu. Žene čine većinu nezaposlenih (54 naspram 46% nezaposlenih muškaraca) i onih, koji na posao čekaju duže od 10 godina. U medijskom izveštavanju u okrugu[3] žene su podzastupljene kao nositeljke, izvor i subjekti informacija[4]. Najčešći propusti u radu institucija u Rasinskom okrugu na zaštiti žena od muškog nasilja su nerazmenjivanje informacija, poistovećivanje nasilja sa konfliktima, neoduzimanje oružja nasilniku i nesprovođenje disciplinskog postupka za propust u postupanju po konkretnom slučaju[5]. U okrugu ne postoji sklonište niti sigurna kuća za žene žrtve nasilja.
Ženske grupe u Rasinskom okrugu – Udruženje žena Peščanik je prva ženska gupa u Rasinskom okrugu, osnovana 2000. Romani cikna[6] postoji od 2010 bavi se pravima i osnaživanjem Romkinja. Od 2010. postoji i grupa Ž kao žena i kao Župa, u Aleksandrovcu, koja pruža podršku ženama sa iskustvom nasilja u porodici. Alternativni centar za devojke nastao je 2012. odvajanjem grupe aktivistkinja iz Udruženja žena Peščanik i u fokusu ima osnaživanje devojaka i mladih žena. Kaliopa u Brusu i Una u Ćićevcu su osnovane 2016. odnosno 2017. Još 2 grupe pojavile su se 2018. Udruženje žena Jasike u selu Jasika, i 2019. Teuta-tim, Trstenik. Od 2010. na inicijativu UŽ Peščanik, u okrugu deluje Mreža žena Rasinskog okruga.
Organizacijski kontekst
Udruženje žena Peščanik u ovom trenutku obezbeđuje stalni posao za 5 žena. Tim čini i 9 volonterki na SOS telefonu, osnovanom 2009. za pružanje psihosocijalne, informativne i pravne podrške ženama sa iskustvom nasilja u porodici, koju je do sada koristilo blizu 1000 građanki. Članice smo okružnih, nacionalnih i međunarodnih ženskih mreža: Mreže žena Rasinskog okruga, Mreže Žene protiv nasilja, Mreže žena u crnom, Mreže žena Evrope protiv nasilja, Evropskog ženskog lobija. Sarađujemo sa ženskim grupama u zemlji, regionu i Evropi. Tokom 2 decenije, Udruženje žena Peščanik realizovalo je više od 60 projekata, samostalno i u partnerstvu sa drugim nevladinim organizacijama, uz podršku više od 20 donatora, u kojima je učestvovalo više desetina hiljada građanki i građana.
Najjuži tim organizacije, početkom 2020. činile su: Tina Ćirić, komunikacija i odnosi sa javnošću, Maja Konstantinovic, pravni poslovi i podrška ženama sa iskustvom nasilja u porodici, Slavica Stanojlović, psihosocijalna podrška putem SOS telefona i Snežana Jakovljević, zakonska zastupnica, koordinacija programa.
Krajem 2019. završile smo realizaciju dva projekta. Imale smo najavljen grant od dugogodišnjih donatorki, kao i nekoliko poslatih aplikacija sa izgledima da budemo podržane, ali je sve i dalje bilo neizvesno. Istovremeno, dugogodišnje saradnice na finansijskim poslovima najavile su odlazak. U takvoj ssituaciji zatekli su nas mart 2020. i pandemija virusa korona.
Podrška Rekonstrukcije Ženski fond doprinela je da sačuvamo kapacitete i određenu stabilnost organizacije u vremenu krize. Ne samo da nismo izgubile nijednu članicu nego smo i uvećale tim za još jednu ženu. Naime, problem u vezi sa daljim obavljanjem finansijskih poslova, mogle smo da rešimo jednokratno, angažovanjem osobe honorarno ili strateški, zapošljavanjem osobe na puno radno vreme. Odlučile smo se, ma koliko je to u trenutku neizvesnosti, u kojem smo se našle krajem prošle i početkom tekuće godine izgledalo teško, za drugu varijantu, jer smo znale da dalji razvoj organizacije nije moguć bez finansijskog planiranja i razvoja. Pokušaj da još jednoj ženi omogućimo da radi i zarađuje, bio je dodatni motiv. (Nakon intervjuisanja 12 kandidatkinja i 1 kandidata, koji su se javili na odglas na sajtu Nacionalne službe zapošljavanja, izabrale smo da nova članica tima bude ekonomistkinja Sanja Lilić.
Nastavile smo rad, u skladu sa situacijom, ugovornim obavezama i u interesu neposrednih korisnica, odnosno građanki u Rasinskom okrugu, uprkos pandemiji. Povećale smo broj radnih sati na SOS telefonu. UN Women Agencija za unapređenje položaja žena i rodnu ravnopravnost ponudila nam je dodatna sredstva za SOS podršku. Očekivani grantovi su, u međuvremenu, stigli, a dobile smo i poziv od Fondacije za mir i rodnu ravnopravnost Kvinna till Kvinna da napravimo aplikaciju za 2020.
II Rad tokom vanrednog stanja, izazovi i kako smo se organizovale
Republika Srbija je na pandemiju virusa SARS-Cov-2, odgovorila uvođenjem vanrednog stanja 15. marta, policijskim časom i veoma diskutabilnom odlukom o zabrani izlaska / napuštanja doma osobama starijim od 65 godina, osim jednom nedeljno, vrlo kratko i vrlo rano ujutru, zbog kupovine.
U vreme uvođenja vanrednog stanja, i uži, i SOS tim organizacije, rade u istom prostoru, koji iznajmljujemo i plaćamo zahvaljujući institucionalnoj podršci OAK Fondacije od 2015. Stanje u timu, uključujući i SOS telefon, bilo je: Jedna zaposlena, zbog hronične bolesti, u visokom zdravstvenom riziku; Dve (2) volonterke su osobe iznad 65 godina, za koje važi zabrana kretanja; Druge dve(2) volonterke, zbog hronične bolesti, takođe, ne napuštaju dom, a jedna volonterka je u visokoj trudnoći. Ukupan broj volonterki na SOS telefonu, mobilan u periodu vanrednog stanja je 4.
Organizacijska kultura i delovanje UŽ Peščanik podrazumeva, između ostalog, feminističku etiku brige, koja se, osim brige za druge žene, korisnice, građanke, okruženje, mir, prirodu, ogleda i u brizi o sebi. Prvo što smo uradile nakon proglašenja vanrednog stanja, bilo je da prilagodimo proces rada novonastalnim okolnostima. To je, između ostalog, značilo, odlaganje javnih aktivnosti do daljnjeg, rad zaposlenih u kućnim uslovima i komunikaciju putem interneta, kako bismo sačuvale bezbednost aktivistkinja. U vezi sa radom na SOS telefonu, teret razmene mobilnog telefonskog aparata, preko kojeg pružamo SOS uslugu, solidarno su podnele aktivistkinje koje su mogle da se kreću. U tom smislu, veoma je bila značajna i podrška donatora, koji su takođe, stavili akcenat na bezbednost partnerskih organizacija i učinili fondove fleksibilnijim, a neki su ponudili i dodatnu podršku.
III Pregled realizovanih aktivnosti u periodu januar – juni 2020.
- Aktivnosti na povećanju bezbednosti žena u Rasinskom okrugu:
– Bezbednost aktivistkinja obezbeđivanjem adekvatnih načina i radnih uslova
– Brezbednost žena sa iskustvom nasilja u porodici obezbeđivanjem kontinuirane i dostupne podrške
– Informisanje građanki o radu i dostupnosti SOS podrške, kao i o oboljenju COVID 19, vanrednom stanju i merama i procedurama očuvanja ličnog i zdravlja osoba u okruženju
– Bezbednost aktivistkinja
Krajem februara održale smo antiburn out radionicu sa Lepom Mlađenović i Sanjom Pavlović za aktivistkinje Mreže Žene protiv nasilja – Region centralne Srbije i radionicu o zakonskoj regulativi seksualnog nasilja prema ženama, Vrnjačka Banja. U isto vreme, dve aktivistkinje Peščanika učestvovale su na antistres programu, koji je za predstavnice organizacija, koje podržava OAK Fondacija organizovala Fondaciija TRAG. Početkom juna u Radmilovcu, kraj Beograda, učestvovale smo na sastanku Mreže Žena u crnom koji je bio posvećen pandemiji virusa i situaciji u zemlji.
Već je objašnjeno da smo rad u vreme vanrednog stanja organizovale u kućnom režimu, a komunikaciju održavale putem interneta uz korišćenje kompjutera i / ili mobilnih telefona. U tom periodu, održale smo najmanje 10 skype sastanaka i jednu antiburn out radionicu, na kojoj su konsultantkinje govorile o iskustvima u vezi sa pandemijom virusa korona i nužnim prilagođavanjima radu i životu u uslovima vanrednog stanja.
– Bezbednost žena sa iskustvom nasilja u porodici
SOS podrška UŽ Peščanik u redovnim okolnostima podrazumeva psihosocijalnu podršku putem telefonskog i razgovora u prostoru organizacije, informisanje korisnica u vezi sa radom i postupanjem institucija i pravnu podršku: upoznavanje sa pravom na zaštitu, pomoć u pisanju podnesaka. Korisnicama, takođe, pomažemo da ostvare kontakt sa institucijama i komunikaciju sa postupajućim službenicima. Organizujemo grupe samopomoći. U skladu sa mogućnostima, ekonomski najugroženijim korisnicama obezbeđujemo materijalnu pomoć: namirnice, higijenske pakete, školski pribor za decu, plaćanje lekarskih izveštaja i putnih troškova prilikom dolaska na konsultacije.
Od proglašenja pandemije virusa SARS – COV – 2, usluge i podrška su bili redukovani na telefonske razgovore sa korisnicama, putem besplatnog telefonskog broja 066 006 606 i pravnu podršku putem e-mail adrese sos.pescanik@gmail.com. Radno vreme SOS telefona tokom marta i aprila bilo je 4 sata dnevno, 6 dana u nedelji, ponedeljak-subota, a pravne službe 6 sati nedeljno. Tokom maja i juna, rad je produžen na ukupno 47 sati nedeljno (8 sati svakog radnog dana i 7 sati subotom).
(Najava dostupnosti SOS telefona UŽ Peščanik sa ilustracijom iznad, skinuta je sa Facebooka Centra za devojke Niš i preneta uz njihovo odobrenje.)
Broj žena, koji je zatražio uslugu SOS telefona u periodu 15. mart – 15. juni 2020. bio je 24 (većina korisnica ranije se nije obraćala nikome za pomoć), a broj primljenih poziva bio je 53 (neke žene zvale su više puta). Konsultantkinje su u vezi sa konkretnim slučajevima nasilja, kontaktirale službenice/ke centra za socijalni rad i policije i aktivistkinje grupa Ž kao žena, Romani cikna i Autonomni ženski centar.
SOS podrška ženama u situaciji rodno zasnovanog nasilja obavljana je u skladu sa feminističkim principima rada SOS telefona: verovati ženi, dati joj priliku da ispriča priču, aktivno je slušati, poštovati pravila anonimnosti i pristanka, kao i granice, koje postave klijentkinje. Korisnice su saslušane sa puno pažnje i poverenja, njihova iskustva su validirana i pružena im je pomoć i podrška. Evidentirale smo potrebu žena da govore o svakodnevici, nedaćama i problemima sa kojima se susreću, strahu od pandemije, vanrednom stanju i sužavanju prostora slobode i kretanja. Kada je reč o zahtevima u odnosu na pravnu podršku, korisnice su pitale šta se dešava ukoliko se ne odazovu pozivu suda u vreme Covida – 19, kako da daju izjavu u tužilaštvu, gde mogu da dođu do informacija o svom predmetu u sudu. Takođe ih je zanimalo pitanje dodele vršenja prava roditeljske brige i staranja i plaćanja alimentacije. Beležimo i zahteve korisnica za materijalnu pomoć. U 3 slučaja, obezbedile smo određene količine namirnica.
Broj korisnica SOS podrške u prvih šest meseci tekuće godine, približno je jednak broju žena, koje su nam se obratile u istom periodu 2019. Međutim, broj poziva bio je manji za gotovo 30%, što se može objasniti, naprimer, time da žene nisu mogle da zovu u vreme vanrednog stanja, jer je i nasilnik bio kod kuće. Institucije su radile po izmenjenom režimu. Verovatno i da je nemogućnost dolaska u prostor na individualne konsultacije razlog za smanjenje broja poziva, jer iskustvo pokazuje da komunikacija “oči u oči” za značajan broj žena predstavlja podsticaj da govore.
– Informisanje građanki o dostupnosti SOS podrške i oboljenju COVID 19, vanrednom stanju, merama i procedurama zaštite i očuvanja ličnog i zdravlja osoba u okruženju
Tokom vanrednog stanja, redovno smo ažurirale web sajt, Facebook i Instragram, objavljujući informacije o dostupnosti podrške na SOS telefonu: radno vreme servisa, podsticanje i pozivi građankama da se u slučaju potrebe obrate za podršku, o radu i aktivnostima drugih ženskih grupa, o problemu nasilja prema ženama u vreme pandemije i vanrednog stanja. Redovno smo objavljivale i informacije o virusu: stanje u zemlji i svetu, mere i procedure zaštite, radno vreme zdravstvenih ustanova i prodajnih objekata. Informacije od javnog značaja kao što su, naprimer, izveštaji o radu i aktivnostima organizacije i saopštenja za javnost distribuirale smo lokalnim, regionalnim i nacionalnim medijima.
- Aktivnosti javnog zagovaranja
U odnosu na problem nasilja prema ženama
– Sačinile smo i distriburale lokalnim i nacionalnim medijima 7 saopštenja za javnost.
U saradnji sa Viktimološkim društvom Srbije, a u ime Mreže Žene protiv nasilja, aprila 2020, skrenule smo pažnju javnosti na problem potencijalnog povećanja nasilja prema ženama u situaciji izolovanosti zbog uvođenja vanrednog stanja i pozvale smo državne organe i institucije da obezbede odgovor na takvu situaciju. Takođe u saradnji sa Viktimološkim društvom Srbije i u ime Mreže Žene protiv nasilja, povodom 18. maja, Dana sećanja na žena žrtve nasilja u porodici, od države smo zatražile unapređenje saradnje sa ženskim grupama u cilju sprečavanja nasilja uključujući femicid. Sa Ženama u crnom, najavile smo skup podrške Mariji Lukić, 29. januara, 21. februara, 11. marta, 10. juna i 19. juna, ispred zgrade Osnovnog suda u Kruševcu, a protiv Milutina Jeličića za seksualno uznemiravanje i zloupotrebu službenog položaja. Pozvale smo građanke i građane da se pridruže skupu i od pravodsudnih organa zatražile objektivno i nepristrasno suđenje. Osim Peščanika, Mreže žena Rasinskog okruga i Mreže žena u crnom, na skupu su učestvovali i aktivisti i aktivistkinje organizacije Ne davimo Beograd i SOS Telefon Vranje.
– Sačinile smo i javnosti distribuirale 3 izveštaja u vezi sa problemom nasilja u porodici i radom organizacije. U izveštaju o SOS podršci korisnicama tokom prvog meseca vanrednog stanja ukazale smo na otežavajuće okolnosti, u kojima se nalaze žene sa iskustvom nasilja, posebno višestruko diskriminisane žene, kada žele da prijave nasilje. U drugom izveštaju[7], osvrnule smo se na rad SOS podrške UŽ Peščanik tokom 2019. U okviru Mreže žene protiv nasilja, Region centralne Srbije, čije smo aktivnosti koordinirale u periodu 2018-2020, u saradnji sa organizacijama Oaza sigurnosti i Alternativni krug, Kragujevac i Femina, Smederevska Palanka, sačinile smo izveštaj o drugoj godini primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u Šumadijskom, Podunavskom i Rasinskom okrugu[8]. Izveštaj sadrži nalaze i analize trendova u postupanju institucija, kao i preporuke za unapređenje primene zakona i dostavljen je javnosti i postupajućim institucijama u 3 okruga.
– Online kampanju za prikupljanje sredstava za podršku ženama i deci žrtvama nasilja u porodici https://udruzenjepescanik.org/aktuelnosti/pokretanje-online-kampanje-za-pomoc-zenama-i-deci-zrtvama-nasilja-u-porodici/.
Reč je o kampanji, koju pod nazivom „Zagrizi za žene i decu žrtve nasilja“ sprovodimo poslednjih 5 godina uz organizaciju javnog humanitarnog događaja, najmanje jednom godišnje. Kako ove godine zbog situacije sa virusom korona nije preporučljivo organizovati javne događaje i velika okupljanja, kampanju smo organizovale online i započele u junu tekuće godine. Kampanja obuhvata različite aktivnosti na Facebooku, Instagramu, sajtu organizacije usmerene na podizanje svesti javnosti o problemu nasilja u porodici i pozive na solidarnost sa osobama koje preživljavaju nasilje. Informacije su praćene serijom crteža i ilustracija, odnosno postova, čija je autorka Jelena Jaćimović iz Udruženja Ne davimo Beograd.
U odnosu na proces suočavanja sa prošlošću i pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije
– U saradnji sa Organizacijom žena Mitrovice za ženska prava, Kosovo, sačinile smo dokumentarni film o zajedničkim aktivnostima tokom 2019-2020 (dostupno na Youtube), sa preporukama lokalnim i nacionalnim organima za uključuvanje žena u procese pomirenja i u pregovore Beograda i Prištine.
– Ažurirale smo već postojeće zaključke i preporuke za uključivanje većeg broja žena u procese odlučivanja i normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, novim informacijama i činjenicama.
– 16/01 Učestvovale smo na okruglom stolu/panel diskusiji u Kosovskoj Mitrovici o učešću žena u dijalogu između Beograda i Prištine, u organizaciji Asocijacije žena Mitrovice za ljudska prava. 14. februara, sličan okrugli sto organizovale smo u Kruševcu, na koji su došle saradnice iz Mitrovice. Rezultat dve javne diskusije su zaključci i preporuke zvaničnicima i zvaničnicama u vezi sa neophodnošću većeg učešća žena u dijalogu između Beograda i Prištine.
Februar je počeo učešćem aktivistkinja na redovnom godišnjem sastanku Mreže Žene u crnom, u Vrnjačkoj Banji. Saradnja u okviru Mreže se nastavila učešćem na osmomartovskom događaju u Beogradu, a potom, 22. maja, kada smo, na glavnom gradskom trgu, zajedno izvele polusatni performans “Žena hrabrost”, u znak sećanja na majske proteste u Kruševcu i u Rasinskom okrugu 1999. protiv prisilne mobilizacije muškaraca za rat na Kosovu. Građankama/nima smo podelile liflete sa informacija o događaju tokom 15 dana maja 1999, koji je i jedna od tema filma “Albanke su naše sestre”.
– Lokalnoj upravi Kruševca uputile smo, neposredno pre akcije, Inicijativu za proglašenje 24. maja, Danom sećanja na majske proteste. Inicijativu upućujemo poslednjih pet godina zaredom. Za sada, bez reakcije i odgovora nadležnih. Istovremeno smo medijima distribuirale saopštenje za javnost[9].
U odnosu na posvećenost zvaničnika/ca unapređenju položaja i kvaliteta života žena
– Povodom 2 decenije rada Udruženja žena Peščanik, početkom juna pozvale smo lokalne samouprave u Rasinskom okrugu da sačine i usvoje lokalne akcione planove za unapređenje položaja žena[10];
– Potpisale smo dopis Kosovske ženske mreže i NVO Reaktor, Severna Makedonija, Evropskoj Uniji da se pomoć državama na Balkanu za prevazilaženje posledica pandemije srazmerno rasporedi ugroženima
– Potpisale smo dopis Kosovske ženske Mreže, u kojem se ukazuje da se na agendi samita u Zagrebu, posvećenom EU integracijama zapadnog Balkana, početkom juna, nije govorilo o rodnoj ravnopravnosti;
– Učestvovale smo, 09. juna, u online predstavljanju nalaza istraživanja o tome koliki deo donacija na prostoru Zapadnog Balkana, odlazi na osnaživanje žena i devojčica, za unapređenje položaja žena i za rad ženskih grupa. U Srbiji su istraživanje, koje je koordinirala Kosovska ženska Mreža uz podršku Fondacije Kvinna till Kvinna, realizovali Autonomni ženski centar i UŽ Peščanik.
- Aktivnosti na jačanju solidarnosti i saradnje među aktivistkinjama u Rasinskom okrugu i šire
UŽ Peščanik je tokom vanrednog stanja održavalo redovne kontakte putem telefona, viber grupa, e- mailom i skajpom sa organizacijama u Kruševcu i Rasinskom orkugu. Radile smo, svaka u svojoj sredini, i u skladu sa mogućnostima, na širenju i distribuciji informacija o merama zaštite, o mogućnostima dobijanja podrške i radu SOS telefona, razmenjivale informacije o slučajevima nasilja.
Veoma važne kontakte imale smo i u okviru Mreže Žene protiv nasilja, u vezi sa pisanjem zajedničkih saopštenja, obeležavanjem 8. marta i učešćem na tribini povodom 30 godišnjice osnivanja SOS telefona, kao i u vezi sa uslugama podrške ženama. Sa NVO Oaza sigurnosti, Femina i Alternativni krug, održavale smo kontakte i razmenjivale informacije u vezi sa temama primene zakona, pružanja podrške ženama, realizacije aktivnosti u procesu decentralizacije Mreže.
Sa Ženama u crnom sarađivale smo u organizovanju akcije sećanja na majske proteste žena 1999. u Kruševcu i u Rasinskom okrugu protiv prisilne mobilizacije i rata na Kosovu, a sa Organizacijom žena Mitrovice za ljudska prava na pomirenju i normalizaciji odnosa između građanki Kosova i Srbije.
Ostale aktivnosti UŽ Peščanik u periodu mart – maj 2020.
Učešće na 8. martovskom maršu u Beogradu u organizaciji ženskih grupa i mreža i na okruglom stolu – 30 godina od osnivanja SOS telefona u Srbiji, Beograd; Sačinjeni i dostavljeni godišnji izveštaji donatorima o realizaciji projekta u 2019; Sačinjene i donatorima poslate 4 samostalne projektne aplikacije; Redovni finansijski poslovi u organizaciji: obračun i isplata plata i honorara, bankarske transakcije, ažuriranje finansijskog stanja po računima i aktivnostima i planiranje prihoda i rashoda; Evidencija o radu SOS telefona; Vođenje dnevnika aktivnosti; Izrada mesečnih planova rada; Aktivnosti na većoj vidljivosti organizacije i ažuriranje press klippinga.
Naučene lekcije:
– Da je važno da organizacija bude fleksibilna pri pravljenju planova;
– Da su nam potrebna dodatna znanja u oblastu IT i kriznog menadžmenta;
– Da je solidarnost uvek važna, u redovnim, a posebno u okolnostima koje su izuzetne;
– Da je od pomoći fleksibilnost samih donatora i programa podrške.
Rad Udruženja žena Peščanik možete pratiti na Facebooku, instragramu i internet sajtu organizacije www.udruzenjepescanik.org.rs
Ukoliko imate pitanja, komentare ili želite kontakt dostupne smo na sandglass.ngo@gmail.com
Ukoliko želite da podržite rad organizacije, račun za donacije 205-232992-94 otvoren je kod Komercijalne banke.
[1] Ovaj, kao i naredni podatak o zastupljenosti žena u lokalnim većima odnose se na period pre izbora, 21. juna 2020.
[2] U novom sazivu Gradskog veća Kruševca, učešće žena je manje, iznosi 27%.
[3] UŽ Peščanik je istraživanja sprovodilo u okviru programa Žene to mogu u medijima, Norveška narodna pomoć i Ženski informativno edukativni centar, Kvinna till Kvinna u periodu od 2006. do 2014.
[4] Žene su kao izvor, nositeljke, subjekti informacija prisutne u 22% svih medijskih izveštaja.
[5] Zaštita žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima – Izabrane preporuke Zaštitnika građana
[6] romanicikna.org.rs
[7] https://udruzenjepescanik.org/aktuelnosti/saopstenje-za-javnost-povodom-2-decenije-rada-udruzenja-zena-pescanik/
[8] https://udruzenjepescanik.org/aktuelnosti/primena-bez-promene/
[9] https://udruzenjepescanik.org/aktuelnosti/saopstenje-povodom-21-godisnjice-majskih-protesta-protiv-prisilne-mobilizacije-u-krusevcu-i-rasinskom-okrugu-1999/
[10] https://udruzenjepescanik.org/aktuelnosti/saopstenje-za-javnost-povodom-2-decenije-rada-udruzenja-zena-pescanik/
Aktuelnosti
