Gazimestanka 16/7, 37000 Kruševac

+381 37 443 042

Udruženje žena Pešcanik

STANJE VANREDNO – NASILJE PREMA ŽENAMA REDOVNO

24. decembra 2020.

RAD GRUPA ZA KOORDINACIJU I SPREČAVANJE NASILJA U PORODICI U RASINSKOM OKRUGU TOKOM VANREDNOG STANJA 2020.

 

 

 

– Opšti nalazi

– Situacija u Rasinskom okrugu tokom vanrednog stanja

– Rad grupa za koordinaciju

– Postupanje centara za socijalni rad, Policijske uprave Kruševac i osnovih javnih tužilaštava u Rasinskom okrugu

– Rad SOS telefona                                                                                                       

 

 

U Kruševcu, decembar 2020.

 

 

Summary

 

– Žene i pandemija; Kršenje ljudskih prava; Smanjenje broj sastanaka Grupa za koordinaciju i saradnju; Smanjenje broja razmotrenih slučajeva i izrađenih individualnih planova zaštite; Nepozivanje ženskih grupa na sastanke grupa za koordinaciju i saradnju

 

 

Kada je reč o pandemiji virusa korona, a jeste reč i o tome, pokazalo se da žene u celom svetu nose ogroman teret krize uzrokovane pandemijom virusa korona budući da čine većinu među zdravstvenim radnicima, u trgovini, školstvu, na održavanju higijene, u neformalnoj ekonomiji i na poslovima, koji podrazumevaju brigu o porodici i društvu, a da sledstveno tome nisu adekvatno zaštićene.

 

Prvi slučaj zaraze virusom u Srbiji je, prema zvaničnoj verziji, registrovan 6. marta, a 15. marta proglašeno je vanredno stanje što znači da put, koji je Srbija prešla od “najsmešnijeg virusa na svetu” do zaključavanja osoba starijih od 65 godina, nije bio dugačak. (Pogledati izveštaj Inicijative A11[1].)

 

Nakon uvođenja vanrednog stanja, više nevladinih organizacija i pojedinaca i pojedinki ukazuje na  kršenje ustava zbog raspuštanja Parlamenta čime je onemogućeno njegovo učešće u proglašenju vanrednog stanja. Takođe je ukazano i na kršenje  ljudskih prava u slučaju marginalizovanih i ranjivih osoba, naprimer, Roma / Romkinja, migranata / migrantkinja, osoba sa invaliditetom, kao i osoba, koje se bave neformalnim vidovima ekonomije.

 

U posebno ranjive i marginalizovane grupe u društvu spadaju i žene sa iskustvom nasilja u porodici. Nasilje prema ženama nije prestalo zato što se dogodio COVID 19. Prema medijskim izveštajima, u 2020 ubijeno je 26 žena, a za još najmanje 5 slučajeva nasilja se može pretpostaviti da je reč o femicidu.

 

Tokom 52 dana trajanja vanrednog stanja, Osnovno javno tužilaštvo Kruševac, održalo je 3 sastanka grupe za koordinaciju i sprečavanje nasilja u porodici. Broj sastanaka grupe za Ćićevac i Varvarin bio je samo 1. Propisani broj sastanaka organizovalo je Osnovno javno tužilaštvo u Trsteniku – 4, dok je broj sastanaka u Brusu i u Aleksandrovcu bio po 2 – sastanci su održani putem telefona.

 

Nastavljen je trend smanjenja broja izrađenih individualnih planova zaštite. Naime, osim u Kruševcu gde je Grupa usvojila 3 individualna plana zaštite, u ostalim gradovima grupe nisu usvojile nijedan niti su žrtve pozivane da učestvuju u njegovoj izradi.

 

Nije bilo ni podnetih tužbenih zahteva za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, po Pordičnom zakonu, osim u slučaju opštine Trstenik, u kojoj je Tužilac podneo 2 zahteva. Nema, međutim, dostupnih informacija o tome da li su ovi zahtevi usvojeni.

 

Na osnovu podataka, koje imamo i prepostavljenih indikatora (mesečni prosek razmotrenih slučajeva), zaključujemo da je u periodu vanrednog stanja broj razmotrenih slučajeva bio manji nego u istom periodu lane.

 

 

 

“Niko ne zna šta se stvarno događalo (sa) ženama koje su preživele nasilje u porodici u Srbiji, tokom vanrednog stanja, posebno na lokalnom nivou. To je misterija.

(Aktivistkinja Mreže Žene protiv nasilja)

 

UNDP, razvojna agencija Ujedinjenih nacija, početkom juna 2020. pozvala je vlade širom sveta da hitno odgovore na porast nasilja prema ženama i devojčicama tokom krize primenom snažnijih mera, poput “uspostavljanja sigurnih kuća i telefonskih linija za pomoć u hitnim slučajevima” i podrškom “radu policije i pravosuđa za vreme izolacije”. UNDP je, takođe, preporučio razvijanje “novih protokola za pružanje podrške posredstvom telefona ili internet platformi” i “proširivanje usluga”, kao i da se “u svakom planu i budžetu za reagovanje na COVID-19 nalaze i koraci za sprečavanje rodno-zasnovanog nasilja”[2].

 

Najstariji SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja u porodici u Srbiji, Autonomni ženski centar zabeležio je povećan broja poziva tokom vanrednog stanja u odnosu na period pre toga. Žene su, kažu u AŽC, prijavljivale različite oblike psihičkog nasilja, a izraženo je bilo i ekonomsko nasilje, posebno nedavanje izdržavanja.

 

Iskustva Udruženja žena Peščanik, pak, govore o smanjenju broja poziva tokom vanrednog stanja za 30%, što ne znači da je i nasilje bilo smanjeno već može da ukaže na pretpostavku da se žene u slučaju kada je nasilnik sa njima plaše da prijave nasilje i potraže pomoć.

 

Rasinski okrug[3] u vreme vanrednog stanja

 

I  „Zatvoreno“

 

Postupajuće institucije, pre svega Centar za socijalni rad, kao jedna od najvažnijih karika u sistemu zaštite od nasilja prema ženama i u porodici, organizuje rad zaposlenih od kuće. Na sajtu Osnovnog javnog tužilaštva stoji informacija o organizovanom dežurstvu i postupanju samo po hitnim slučajevima, u šta nasilje prema ženama i spada, ali nema informacija, možemo samo da verujemo ili se nadamo da tužilaštvo tako i postupa. Država ćuti. Ne donosi mere zaštite. Mediji beleže slučaj žene, koja bežeći pred nasilnikom u vreme policijskog časa, uspeva da stigne jedino do kazne za kršenje policijskog časa. Nakon reagovanja ženskih grupa i javnosti država se oglašava izjavama da žene mogu da prekrše policijski sat bez posledica, ukoliko im se dogodi nasilje.

 

II U rukavicama, bez maski

 

Veliki broj žena, koje žive u udaljenim naseljima i one sa povećanim rizikom od zaražavanja, žene starijeg životnog doba, slabijeg imovnog stanja, nedovoljno pismene i bez fizičkih mogućnosti da koriste komjutere, imaju otežan pristup tehnologiji tako da nisu u situaciji da prijave nasilje i zatraže pomoć sa distance. Javni transport, koji, kako podaci pokazuju, žene koriste u znatno većem procentu nego muškarci [4], najpre je redukovan, a zatim ukinut što je dodatna otežavajuća okolnost za traženje pomoći. Žene koje žive u siromaštvu, u naseljima bez adekvatne infrastrukture i uslova za održavanje higijene, susreću se sa ozbiljnim izazovom očuvanja sopstvenog i zdravlja porodice. Mnoge žene koje su angažovane u takozvanoj neformalnoj ekonomiji, ostaju bez tržišta, odnosno mogućnosti da prodaju ono što proizvedu. Gubljenje mogućnosti da zarade novac za žene koje su preživele nasilje u porodici donosi opasnost gubitka nezavisnosti koja je važan faktor za izlazak iz situacije nasilja.

 

III Koja zna, ta ne može  

 

Tokom vanrednog stanja, vrlo brzo postaje očigledno da ženske grupe[5], koje rade u manjim sredinama nemaju dovoljno kapaciteta i resursa da prilagode rad izmenjenim uslovima do kojih je dovela pandemija virusa korona.  Jasno je da im nedostaju osoblje, tehnička oprema i / ili tehnička znanja i veštine za korišćenje online platformi u radu.

 

Važno je da imamo svest o položaju lokalnih ženskih grupa, jer su one najčešće u sredinama u kojima deluju jedine akterke, koje su posvećene pitanjima ženskih prava i rodne ravnopravnosti. Uprkos njihovom znanju i iskustvu u radu sa različitim ženama na terenu, prema našim saznanjima, nijedna lokalna samouprava u Rasinskom okrugu ne konsultuje ih u vezi sa planiranjem mera za zaštitu od pandemije. To se ne događa ni u slučaju Udruženju žena Peščanik.

                                                    

Grupe za saradnju i koordinaciju i dalje bez ženskih grupa

 

Podsećamo da je formiranje grupa za koordinaciju i saradnju u sprečavanju nasilja prema

ženama na području delovanja osnovnih javnih tužilaštava, predviđeno članom 25 Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Zadatak Grupe je da razmotri slučajeve nasilja, koji nisu okončani pravosnažnom sudskom odlukom u građanskom i krivičnom postupku, izradi individualni plan zaštite i predloži javnom tužilaštvu mere za okončanje sudskog postupka. Osim predstavnika osnovnih javnih tužilaštava, policije i centara za socijalni rad, u radu grupe mogu, po potrebi, učestvovati predstavnici / predstavnice obrazovnih, vaspitnih i zdravstvenih ustanova, Nacionalne službe za zapošljavanje, druga pravna lica i udruženja i pojedinci i pojedinke, koji/koje pružaju zaštitu i podršku žrtvama.

 

Tokom perioda 2017-2019, sastanci grupa za koordinaciju i saradnju u Rasinskom okrugu održavani su, uglavnom, redovno – na svakih 15 dana. Ta praksa nastavljena je i početkom 2020, sve do proglašenja vanrednog stanja, 15. marta. Tokom 52 dana trajanja vanrednog stanja OJT Kruševac, podgrupa Kruševac održala je 3 sastanka, a podgrupa za Ćićevac i Varvarin samo 1 sastanak. Propisani broj sastanaka organizovalo je Osnovno javno tužilaštvo u Trsteniku – 4 dok je broj sastanaka u Brusu i u Aleksandrovcu bio 2 – u svakom od ova dva grada, sastanci su održani putem telefona.

 

Broj individualnih planova zaštite, ni ranije nije bio značajno velik, a tokom vanrednog stanja ovoj aktivnosti posvećena je još manja pažnja. Naime, osim u Kruševcu gde je Grupa usvojila 3 individualna plana zaštite, u ostalim gradovima grupe nisu usvojile nijedan niti su žrtve pozivane da učestvuju u njegovoj izradi.

 

Da učestvuju ili barem doprinesu izradu planova zaštite nisu bile pozivane ni ženske grupe. Nisu bile pozivane ni na sastanke grupa za korodinaciju.

 

U periodu vanrednog stanja nije bilo podnetih tužbenih zahteva za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici po Porodičnom zakonu, osim u slučaju opštine Trstenik, u kojoj je Tužilac podneo 2 zahteva. Nema, međutim, dostupnih informacija o tome da li su ovi zahtevi usvojeni.

 

Kada je reč o broju razmotrenih slučajeva nasilja u porodici, ukupan broj razmotrenih slučajeva bio je 147. Na osnovu podataka koje imamo i pretpostavljenih indikatora (mesečni prosek razmotrenih slučajeva) zaključujemo da je u periodu vanrednog stanja broj razmotrenih slučajeva manji nego u istom periodu lane.

 

Tabela 1 – Broj razmotrenih slučajeva nasilja u porodici

Broj razmotrenih slučajeva za Grad Kruševac Broj razmotrenih slučajeva za Varvarin i Ćićevac Broj razmotrenih slučajeva za Brus Broj razmotrenih slučajeva za Aleksandrovac Broj razmotrenih slučajeva, Trstenik
9 tekućih

78 novoprijavljnih

0 tekućih

8 novoprijavljenih

8 novoprimljenih i 1 tekući 5 novoprimljenih i 2 tekuća 23 tekuća i

13 novoprimljenih

Ukupno 87 Ukupno 8 Ukupno 9 Ukupno 7 UKupno 36

 

Broj predloga za produženje podnetih i usvojenih hitnih mera zaštite u OJT Kruševac je približno isti, dok je u drugim osnovnim javnim tužilaštima manji u odnosu na isti period u 2019.

 

Tabela 2 – Predlozi za produženje podnetih i usvojenih mera zaštite

OJT Kruševac, podgrupa Kruševac i podgrupa Ćićevac i varvarin OJT Brus, podgrupa Brus i podrgrupa

Aleksandrovac

Trstenik
podneti

61

usvojeni

61

podneti

8

usvojeni

8

podneti

13

usvojeni 13

 

 

Postupanje policije

 

Tabela 3 – Broj prijavljenih slučajeva, period od 15.03.2020. do 07.05.2020.

PU Kruševac 81
PS Varvarin 11
PS Ćićevac 6
PS Trstenik 16
PS Brus 8
PS Aleksandrovac 13
Ukupno 135

 

Da bismo znale kakav je trend u broju prijavljenih slučajeva, trebalo bi da imamo podatak, koji govori o situaciji neposredno pre korone ili je uporediv sa istim periodom tokom prethodne godine. Mi taj podatak, nažalost, nemamo. U tom slučaju, preostaje nam da broj prijava za nasilje tokom vanrednog stanja, uporedimo sa prosečnim brojem prijava za 52 dana u istom periodu 2019, s obzirom da posedujemo podatke za celu 2019. Naime, ukupan broj prijavljenih slučaja tokom 2019 je 1369 što na nivou od 52 dana u toku godine daje 195 prijavljenih slučajeva – za trećinu više nego tokom perioda vanrednog stanja.  Ma koliko možda bila zanimljiva, napominjemo da ova kalkulacija, ipak, ostaje na nivou kalkulacije.

 

Hitne mere zaštite
Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, član 17, predviđeno je da policijski službenik, kada proceni neposrednu opasnost od nasilja u porodici, donese naređenje kojim izriče hitnu meru privremenog udaljenja učinioca iz stana i meru privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj, u trajanju od 48 sati. Naređenjem mogu da se izreknu obe hitne mere istovremeno.

 

Tabela 4 – Ukupan broj izrečenih hitnih mera (za PU Kruševac sa policijskim stanicama, razvrstanih prema broju izrečenih mera udaljenja i zabrane prilaska i kontaktiranja tokom vanrednog stanja)

 

  Privremena zabrana učiniocu da kontaktira i prilazi žrtvi nasilja Privremeno udaljenje učinioca iz stana
PU Kruševac 44 18
PS Ćićevac 9 5
PS Varvarin 1 0
PS Trstenik 18 6
PS Aleksandrovac 3 1
PS Brus 6 4
Ukupno 81 34

 

Ako bismo primenile iste pretpostavke kao i u slučaju broja prijava za nasilje, došle bismo do zaključka da je broj hitnih mera zaštite tokom vanrednog stanja, 115, bio povećan u odnosu na period od 52 dana u proleće 2019. Ono što ostaje nepoznanica je broj osoba kojima su izrečene obe mere istovremeno.

 

Tabela 5 – Broj prekršenih hitnih mera zaštite za PU Kruševac sa policijskim stanicama

  Broj prekršenih hitnih mera za privremenu zabranu učiniocu da kontaktira i prilazi žrtvi Broj prekršenih hitnih mera zaštite za privremeno udaljenje učinioca iz stana
PU Kruševac 1 0
PS Ćićevac 0 0
PS Varvarin 0 0
PS Trstenik 0 0
PS Aleksandrovac 0 0
PS Brus 0 1
Ukupno 1 1

 

Ovo je dobar podatak. Procenat kršenja hitnih mera je i bio ranije nizak, a sada je zanemarljiv.

 

Tabela 6 – Broj mogućih učinilaca razvrstanih prema polu

  M Ž
PU Kruševac 69 5
PS Ćićevac 9 0
PS Varvarin 1 0
PS Trstenik 15 3
PS Aleksandrovac 4 2
PS Brus 6 2
Ukupno 104 12

 

Tabela 7 – Broj žrtava razvrstanih prema polu

  M Ž
PU Kruševac 33 50
PS Ćićevac 3 8
PS Varvarin 0 1
PS Trstenik 15 8
PS Aleksandrovac 2 4
PS Brus 3 6
Ukupno 56 77

 

Upoređivanjem podataka iz tabele 6 i tabele 7 zaključujemo da i žene i muškarci nasilje uglavnom trpe od istog pola – muškog. U slučaju žena, govorimo o rodno zasnovanom nasilju, u kojem prema raspoloživim informacijama, dominira porodično i / ili partnersko nasilje. 

 

 

CENTRI ZA SOCIJALNI RAD U RASINSKOM OKRUGU

 

Centar za socijalni rad Kruševac

 

Broj održanih redovnih sastanaka grupe za koordinaciju i saradnju 4
Broj izrađenih individualnih planova zaštite i podrške žrtvi 6
Broj sastanaka Grupe za koordinaciju i saradnju, na kojima su učestvovale žrtve 0
Broj izrađenih individualnih planova zaštite i podrške žrtve, u kojima su učestvovale organizacije civilnog društva 0
Broj podnetih tužbi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici 1
Broj usvojenih tužbi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici 1

 

Centar za socijalni rad za opštine Varvarin i Ćićevac – Sa sedištem u Ćićevcu

 

Broj održanih redovnih sastanaka grupe za koordinaciju i saradnju Nisu poslali podatak
Broj izrađenih individualnih planova zaštite i podrške žrtvi Varvarin 3; Ćićevac 1
Broj sastanaka Grupe za koordinaciju i saradnju, na kojima su učestvovale žrtve Varvarin 4; Ćićevac 4

 

Broj izrađenih individualnih planova zaštite i podrške žrtve, u kojima su učestvovale organizacije civilnog društva Varvarin 2; Ćićevac 0

 

Broj podnetih tužbi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici 0
Broj usvojenih tužbi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici 0

 

Centar za socijalni rad Aleksandrovac

 

Broj održanih redovnih sastanaka grupe za koordinaciju i saradnju Nisu poslali podatak
Broj izrađenih individualnih planova zaštite i podrške žrtvi 4
Broj sastanaka Grupe za koordinaciju i saradnju, na kojima su učestvovale žrtve 0
Broj izrađenih individualnih planova zaštite i podrške žrtve, u kojima su učestvovale organizacije civilnog društva 0
Broj podnetih tužbi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici 0
Broj usvojenih tužbi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici 0

 

Centar za socijalni rad Brus

 

Broj održanih redovnih sastanaka grupe za koordinaciju i saradnju Sastanci su redovno održavani telefonom
Broj izrađenih individualnih planova zaštite i podrške žrtvi 0
Broj sastanaka Grupe za koordinaciju i saradnju, na kojima su učestvovale žrtve 0
Broj izrađenih individualnih planova zaštite i podrške žrtve, u kojima su učestvovale organizacije civilnog društva 0
Broj podnetih tužbi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici 0
Broj usvojenih tužbi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici 0

 

Centar za socijalni rad Trstenik

 

Broj održanih redovnih sastanaka grupe za koordinaciju i saradnju Telefonski i elektronski sastanci. Poštovana zabrana neposrednog rada sa strankama u zatvorenim prostorima
Broj izrađenih individualnih planova zaštite i podrške žrtvi 0
Broj sastanaka Grupe za koordinaciju i saradnju, na kojima su učestvovale žrtve 0
Broj izrađenih individualnih planova zaštite i podrške žrtve u kojima su učestvovale organizacije civilnog društva Navode da ne postoje OCD koje se bave zaštitom nasilja u porodici
Broj podnetih tužbi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici Nijedna (0); Objašnjenje: Žrtve nasilja u porodici se upućuju na službu besplatne pravne pomoći. Na grupi za koordinaciju dogovoreno da kada služba besplatne pravne pomoći odbije pisanje tužbe ili žrtva to ne želi, a procena je da za tužbom postoji potreba, nju sastavlja javni tužilac jer se CSR javlja u istom postupku kao davalac stručnog mišljenja, pa ne može biti i tužilac.
Broj usvojenih tužbi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici 0

 

Podrška ženama u situaciji rodno zasnovanog nasilja putem SOS telefona

 

Konsultacije na SOS telefonu tokom vanrednog stanja pružalo je 6 konsultantkinja i jedna pravnica. Radno vreme SOS telefona bilo je 4 sata dnevno, 6 dana u nedelji, ponedeljak-subota, od 10 do 14 časova, a pravne službe 6 sati nedeljno.

 

Usluge i dostupni vidovi podrške su bili redukovani na telefonski razgovor sa korisnicama, putem za korisnice besplatnog telefonskog broja 066 006 606 i online kontakte putem e-mail adrese sos.pescanik@gmail.com. U vezi sa slučajevima naših korisnica, ostvarile smo kontakte sa ženskim grupama u Rasinskom okrugu, Ž kao žena i kao Župa u Aleksandrovcu i Romani cikna Kruševac.

Ukupan broj poziva  (12 dolaznih i 14 odlaznih u vezi sa slučajevims) bio je 26, a ukupan broj žena 7. Pet žena (5) je tražilo i dobilo i pravnu podršku, u smislu razjašnjenja situacije i pružanja informacije o ostvarivanju određenog prava.

 

U odnosu na isti period tokom 2019, razlika u broju žena gotovo da ne postoji. Tokom aprila i maja 2019. SOS podršku tražilo je 8 žena, samo 1 više nego u izveštajnom periodu. Međutim, broj poziva bio je manji za gotovo 30% (12 u odnosu na 40 poziva korisnica u posmatranom periodu 2019.) što se može objasniti, naprimer, time da žene nisu mogle da zovu jer je i nasilnik bio kod kuće ili da su bile fokusirane na strah od pandemije više nego na nasilje koje im se događa. Znale su da institucije rade po izmenjenom režimu rada i mogle su misliti da nema svrhe da zovu i da treba da sačekaju da prođe vanredno stanje. Verovatno i da je nemogućnost dolaska u prostor na direktne i / ili individualne konsultacije bio razlog za smanjenje broja poziva, jer iskustvo pokazuje da komunikacija “oči u oči” za značajan broj žena predstavlja podsticaj da govore. Možemo dodati i podatak o redukovanju radnog vremena SOS telefona sa 27 na 24 časa nedeljno, kao i činjenicu da među klijentkinjama nije bilo, osim jedne, onih sa težom situacijom nasilja, koja iziskuje više poziva / kontakata, kako u odnosu na samu klijentkinju tako i prema institucijama u vezi sa njenim slučajem.

 

Druge usluge i aktivnosti SOS podrške u izveštajnom periodu

 

– Distribucija, putem društvenih mreža, posebno Facebooka i sajta, kako informacija o nasilju prema ženama i dostupnosti usluga podrške, tako i u vezi sa virusom Covid 19: simptomi, mere zaštite, postupanje tokom vanrednog stanja, policijskog časa, spisak važnih telefonskih brojeva, radno vreme zdravstvenih ustanova, prodajnih objekata i slično, kako bismo sugrađankama pomogle da lakše prođu kroz period neposrednog izbijanja epidemije i uvođenja vanrednog stanja.

– Održavale smo redovne kontakte sa Mrežom žene protiv nasilja.

– Odgovor na zahteve korisnica za materijalnom pomoći; kupovina higijenskih sredstava i namirnica

– Sačinile smo i na sajtu objavile izveštaj o radu SOS službe UŽ Peščanik u 2019.

https://udruzenjepescanik.org/aktuelnosti/sos-podrska-zenama-sa-iskustvom-nasilja-u-porodici-u-krusevcu-01-01-2019-31-12-2019-god/

 

Pravna podrška

 

Kada je reč o zahtevima u odnosu na pravnu podršku, korisnice su tražile i pitale:

– Šta se dešava ukoliko se ne odazovem na poziv suda u vreme Covida – 19?

– Koja prava imam kao žrtva porodičnog nasilja?

– Dodela vršenja prava roditeljske brige i staranja

– Neplaćanje alimentacije

– Vidjenje deteta sa nasilnim ocem, kako promeniti odluku Suda?

– Kako izgleda davanje izjave u tužilaštvu?

– Gde mogu dobiti informacije o predmetu?

 

Pravna služba SOS telefona, bila je dostupna putem e-maila i putem telefona uz posredovanje konsultantkinje na SOS telefonu. Napominjemo da nismo imale obraćanja putem e-maila u izveštajnom periodu, već samo kroz posredovanje SOS konsultantkinje, koja je nakon razgovora sa korisnicom u slučaju kada je postojala potreba za pravnom uslugom kontaktirala pravnicu i posredovala u uspostavljanju kontakata između korisnice i pravnice. Ukupan broj razgovora, koji je pravnica obavila sa korisnicama bio je 7, a ukupan broj korisnica sa kojima je razgovarala 5.

 

U Kruševcu, decembar 2020.     

Izveštaj sačinile Maja Konstantinović i Snežana Jakovljević

 

 

Gradovi u kojima ženske grupe, članice Mreže Žene protiv nasilja, pružaju SOS podršku ženama sa iskustvom nasilja u porodici

Više na https://www.zeneprotivnasilja.net/o-nama/spisak-organizacija

 

 

 

 

[1] https://www.a11initiative.org/wp-content/uploads/2020/10/Ljudska-prava-u-Srbiji-tokom-prvog-talasa-koronavirusa-1.pdf

[2] https://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/presscenter/articles/2020/undp-poziva-na-hitnu-akciju-za-reavanje-nasilja-nad-enama-i-devo.html

[3] Rasinski okrug ima oko 250.000 žitelja, od kojih polovina živi u Kruševcu, koji je  je centar okruga dok Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Ćićevac i Trstenik, imaju od 10-tak do 50.000 stanovnika/ca.

U Rasinskom okrugu deluju 3 osnovna javna tužilaštva. OJT Kruševac za Kruševac i za Varvarin i Ćićevac. OJT Brus pokriva Brus i Aleksandrovac. Theće OJT je u opštini Trstenik. Sedište Policijske uprave je u Kruševcu. U ostalim gradovima, postoje policijske stanice. Četiri (4) grada imaju sopstveni centar za socijalni rad, dok je centar za socijalni rad za Ćićevac i Varvarin u Ćićevcu.

[4] Procenat žena u populaciji žena Srbije, koji poseduje vozačku dozvolu je 37; u slučaju muškaraca – 71%

[5] Udruženje žena Peščanik je prva ženska gupa u Rasinskom okrugu, osnovana 2000. Romani cikna[5], 2010, bavi se pravima i osnaživanjem Romkinja. Od 2010,  Ž kao žena i kao Župa, u Aleksandrovcu, pruža podršku ženama, koje su preživele nasilje. Alternativni centar za devojke, Kruševac, 2012. u fokusu ima osnaživanje mladih žena. Kaliopa u Brusu i Una u Ćićevcu su osnovane 2016. odnosno 2017, Jasike u selu Jasika, blizu Kruševca 2018 i 2019, Teuta-tim u Trsteniku. Od 2010. na inicijativu UŽ Peščanik, u okrugu deluje Mreža žena Rasinskog okruga.

Scroll