Grupa od 7 aktivistkinja iz Srbije iz organizacija koje podržava Fondacija za mir i rodnu ravnopravnost Kvinna Till Kvinna boravila je u studijskoj poseti Švedskoj u prvoj polovini novembra 2013. Među njima je bila i Snežana Jakovljević, aktivistkinja Peščanika. Prenosimo njen tekst o ovom događaju, rađen u formi dnevnika.U Stokholm stižemo, preko Frankfurta, u nedelju, 03. novembra, oko 10 sati uveče. Žalim što nismo imale dnevni let jer pogled na Baltičko more i kopna na njemu, prošli put kada sam bila u Švedskoj, ostavio je snažan utisak. U holu hotela Malmgard, koji se nalazi na ostvru Sodermalm, dočekuju nas koverti sa pismom dobrodošlice na švedskom i engleskom i ključevima. Delimo se u parove. Već sam se dogovorila sa Jelenom Cakić da ćemo biti cimerke pa uzimamo naš koverat i otključavamo vrata. Najbolji opis soba u kojima smo bile u hotelu daće Maja Stajčić (Kvinna till Kvinna) koja će nam se pridružiti posle tri dana. „Otključaš, reći će, „i pravo sa vrata baciš se u krevet! I ne mrdaš, sve obavljaš na njemu“.
Sutradan, u ponedeljak, 04. novembra nalazimo se za doručkom. Ja obično ne doručkujem ali prvi je dan posete, te sidjem u restoran. Kao i u svim nevelikim hotelima i ovde je doručak jedini obrok koji služe. Prostorija je mala, suviše smo blizu jedni drugima. Dolaze Stine – Magnusson Buur, KTK Field representative, i Carlsson, regionalna koordinatorka za Srbiju i Crnu Goru – pa spajamo stolove i počinjemo sastanak na kojem dobijamo nekoliko onoga što zovemo tehničke informacije. Prve posete trebalo bi da budu opštini Botkyrka (primer dobre prakse integracije i decentralizacije) i Antiimigracionom birou, srpskom odeljenju. Botkyrka otpada, otkazali. Antiimigracioni biro je u blizini crkve. Luteranska – kaže Stina (Buur) – većina verujućih Švedjana i Švedjanki, Skandinavaca i Skandinavki su Luterani / Lutaranke. (Luteranizam ili luteranstvo je deo zapadnog hrišćanstva koje se zasniva na učenju reformiste iz 16. veka, Martina Lutera. http://sh.wikipedia.org/wiki/Luteranizam ).
U Antiimigaciuonom birou, (Savez Srba u Švedskoj: www.svenskserber.se ) umesto Bojana Brstine kako je najavljeno, dočekuje nas Jeremija Isaković, podatkom da u Švedskoj živi oko 100 000 ljudi iz Srbije a Biro ima oko 6000 članova i članica. Biro se bavi njihovim pravima, pomaže im da se uklope u švedske standarde i život. Mnogim ljudima koji dolaze u Švedsku, svejedno iz Srbije ili neke druge zemlje, veoma je teško, neki nikada ne nauče jezik. Biro radi i na pitanjima ravnopravnosti, na osnaživanju žena, omogućava učenje jezika, osposobljavanje za određene poslove. Da, odgovara Jeremija, švedska vlada podržava rad biroa finansijski, kao i rad drugih imigrantskih organizacija. U međuvremenu, stiže Bojan, izvinjava se zbog nemogućnosti da dođe ranije. Nastavljamo priču o ljudima iz Srbije u Švedskoj u birou a potom i u japanskom restoranu.
Posle ručka, odlazimo u SALAR – Asocijaciju lokalnih uprava i regiona ( http://english.skl.se/ ). To je nešto kao Stalna konferencija gradova i opština kod nas i nešto kao agencija za razvoj rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou. Šta god da je, smešteno je u građevini koja i spolja i iznutra izgleda kao spolja, odnosno, unutrašnjost je prepuna balkona i terasa sa mnogo zelenila, sa krova dopire svetlost koja liči na dnevnu, tako da imam utisak da smo napolju. Helena Spets, senior officer, govori o radu SALAR-a, na nacionalnim i internacionalnom nivou, na rodnim pitanjima. 50 ljudi radi u SALAR-a i pokriva 290 opština. Matrica delovanja SALAR-a je KNOWLEDGE (Znanje) – PLAN (Planiranje) – ACT (Činjenje) – EVALUATE (Evaluiranje, procenjivanje) – DEVELOP (Razvijanje). Posle nje, upoznajemo Annakarin Lindberg, programsku menadžerku i Fredrika Lundkvista, konsultanta za rodna pitanja. Kažu kako su za SALAR bitne 4 oblasti: Teorija i praksa, Jednaki uslovi rada, Podrška gender mainstreaming-u, i Eliminisanje nasilja prema ženama. SALAR podržava lokalne zajednice u Srbiji u procesima EU integracija i za te svrhe planirano je da u periodu 2011-2014 izdvoji 32,6 miliona švedskih kruna ili oko 3 miliona 800 hiljada evra (nadam se da sam ovo dobro izračunala, izvinjavam se ako nisam). 90% tih sredstva obezbedjuje SIDA – Agencija Švedske vlade za međunarodni razvoj. Reč je o projektu koji se realizuje u saradnji sa Stalnom Konferencijom gradova i opština u Srbiji. Pitamo Annakarin i Fredrika sa kim konkretno saradjuju, a kada nam kažu imena osoba, blago negodujemo, kažemo kako, osim nekoliko žena, ne poznajemo nijednu drugu. Fredrik se „brani“, navodi kako se trude da rade najbolje što mogu, a naša su pitanja, primedbe i sugestije dobrodošle, ne samo na sastanku nego i kada se vratimo u Srbiju. Diskusiju u i o SALAR-u prekidamo jer imamo zakazni obilazak Švedskog parlamenta ili Riksdag-a. Zgrada je, impresivna, spolja i iznutra, a način na koji nam je zvanični vodič predstavlja, vodeći nas iz jedne proistorije u drugu, savršeno je uvežbani performans koji on izvodi bez greške. U svakom slučaju, provodimo izuzetno zanimljiv sat u Parlamentu dok na Stokholm i Gamla stan (Stari grad, u kojem se nalazi i Parlament) pada kiša. Gamla Stan je, kao što se može i pretpostaviti, sa uzanim ulicama, starim zgradama, brojnim kafićima i restoranima, jednom od 3 kraljevske palate i već pomenutom zgradom Rikstag-a veoma atraktivan za posete i obilaske.
Ceo drugi dan, utorak, provodimo u kancelariji Kvinne till Kvinne (www.kvinnatillkvinna.se). Kvinna till Kvinna ima oko 80 zaposlenih, a sedište organizacije je u nekadašnjem radničkom kvartu Stokholma, u koji stižemo nakon promene metroa na stanici Gamla Stan. Upoznajemo Evu Nikell iz Kancelarije ombudsmana ( http://www.jo.se/en/ ). Kancelarija Ombudsmana u Švedskoj upošljava oko 100 osoba i raspolaže sa oko 100 miliona švedskih kruna (1 euro = 8,3 švedskih kruna. Eva želi da nam približi istoriju feminizma i zagovaranja unapređenja ženskih prava i društvene jednakosti u Švedskoj, koja je, kako ona kaže, zemlja koja ima dugu tradiciju kolektivnog pravljanja zakona. Švedska ima 4 omudsmana i 7 akata protiv različitih vrsta diskriminacije. Institut Ombudsmana je nezavistan, osnovan u skladu sa Pariskim principima (1991 ih je donela Komisija Ujedinjenih nacija za ljudska prava; između ostalog podrazumevaju da zemlje članice moraju imati nezavisna tela za zaštitu ljudskih prava). Eva sa ponosom navodi da je Evropska Konvencija o ljudskim pravima zasnovana na švedskom zakonu. Švedska je jedna od prvih zemalja u kojoj su žene dobile pravo glasa na lokalnom nivou, još sredinom 19. veka. Na nivou cele zemlje, pasivno biračko pravo za žene uvedeno je 1909. dok su aktivno biračko pravo, odnosno pravo da budu birane, Šveđanke izborile 1921 (podatak je sa sajta wikipedie). Ono što čujemo zadivljuje, još jedanput, međutim, u isto vreme i rastužuje jer podseća koliko je vremena bilo potrebno Švedskoj da postane uzor svima koji teže rodnoj ravnopravnosti. Iz te prespektive, ravnopravnost u Srbji deluje ostvarivo možda u nekoj, dalekoj, budućnosti. Feministički pokret u Švedskoj je sve vreme bio povezan sa sindikalnim pokretom, što je još jedna otežavajuća okolnost kada govorimo o Srbiji i unapređenju položaja žena – ovde sindikat nije (bio) jak, a radnička klasa je u tranziciji gotovo prestala da postoji. Zasluge za dostignuti stepen ravnopravnosti u Švedskoj pripadaju i Socijaldemokratskoj partiji i vrednostima koje je ona, kao dominatna politička snaga u zemlji, promovisala, zastupala i primenjivala. Sve ovo naravno ne znači da u Švedskoj ne treba više ništa raditi na unapređenju položaja žena. Naime, žene i tamo zaradjuju manje nego muškarci. Ni švedsko društvo nije oslobođeno od stereotipa, naprimer, samo 20 % muškaraca koristi pravo na roditeljsko odsustvo.
Puno smo naučile od Eve Nikell. Ništa manje nismo dobile, na drugi način, ni u razgovoru sa Ristin Thomasson, regionalnom menadžerkom za zapadni Balkan. Ristin govori o planovima Kvinne till Kvinne. Pita nas šta mi mislimo, šta je nama u Srbiji potrebno, imamo li ideju kako da Kvinna ne ode iako sigurno odlazi. Naime, KTK je već u postepenom odlasku, napuštanju (phasing out) Balkana. Ana Zorbić i ja kažemo kako bi bilo dobro da nastave da nas podržavaju, možda u manjem obim nego do sada, ali svakako da nastave. Tokom pauze koju naše prijateljice iz Kvinne nazivaju FIKA, uz kafu i / ili čaj jedemo slatki hleb sa djumbirom i sa svakim zalogajem, kao da kušamo aromu predstojećih praznika. Utorak završavamo zanimljivim izlaganjem Lovise Strand, projektne menadžerke KTK za istraživanja.
Sredu počinjeno sa Vidarom Vetterfalk-om. On je muškarac za rodnu ravnopravnost ( http://www.wikigender.org/index.php/ ). Kaže, „Govoriću iz ličnog ugla“, i govori, priča svoju priču i potrebu da razume žene iz okruženja. Ne znam šta da mislim. „On se ipak bavi muškarcima“, kažе jedna od nas. „Volela bih da upoznam takvog muškarca“ kaže jedna druga od nas. Vidar odlazi a dolaze političarke iz Belorusije, Gruzije, Moldavije i Ukrajine, gošće Hriščansko demokratske partije u Švedskoj. Političarke smatraju da NVO previše očekuju. Mi smatramo da one ne znaju dovoljno, ne čine dovoljno i ne poštuju dovoljno naše znanje. Razgovor je poput žice, prilično zategnut, ali ipak daleko od pucanja. Empatija, zato što smo žene i međusobna bliskost uprkos svemu postoje – i one i mi znamo kako stvari stoje i kako je živeti tamo odakle smo stigle. Sa druge strane osećam takođe ljutnju, na njih i nas, zbog toga što je tako i što smo deo društava koja još uvek ne znaju i ne umeju bolje. I tužna sam.
Nakon zajedničkog ručka u persijskom restoranu, preko puta zgrade u kojoj su smeštene kancelarije KTK, vraćamo se na sastanak sa Annikom Flensburg. Ona je Press Officer u KTK i treba zajedno da se pripremimo za okrugli sto ili predavanje koje će se održati u petak prepodne, a čija tema je „Nacionalizam – Antipol feminizma“. Dogovaramo se, pravimo strategiju događaja, razmenjujemo informacije i mišljenja o nacionalizmu u Švedskoj i Srbiji.
Linea Bruno bila je kandidatkinja Feminističke inicijative ( http://gamla.feministisktinitiativ.se ) na prošlim izborima za Evropski parlament. Na žalost nije prošla, ali kod nas prolazi odmah jer dolazi iz stranke koju je 2005. godine osnovala čuvena feministkinja Gudrun Schyman, bivša liderka švedske Leve partije, u to vreme nezavisna članica parlamenta. Ana Zorbić i ja imale smo sreću da je upoznamo prilikom prethodnog boravka u Stokholmu, 2006. Na prvim izborima, na kojima je FI učestvovala njene kandidatkinje i kandidati dobile/i su 0.68% glasova, i nisu prešle/i cenzus koji u Švedskoj iznosi 4%. Na izborima 2009-te procenat dobijenih glasova bio je već 2,2%. U nekoliko lokalnih sredina, FI je uspela da pređe cenzus i udje u gradske škupštine. Linea očekuje da sledeće godine to uradi i na nacionalnim izborima. Feministička inicijativa mogla bi da saradjuje jedino sa Zelenom partijom – od Socijaldemokratske deli je način na koji razmišljaju o ekonomiji. U Švedskoj su, inače, poslednji parlamentarni izbori održani 2010. godine i pobedila je i do tada vladajuća koalicija desnog centra.
Četrtak, 7. novembar. Planirana poseta Zelenoj partiji je, srećom, odložena za petak, a Susanne Andersson iz Ženske sekcije Socijaldemokratske partije ( http://www.socialdemokraterna.se ) očekuje nas tek u 11.00, pa možemo duže da spavamo, što me veoma raduje. Ženska sekcija Socijaldemokratske partije učinila je mnogo za unpaređenje položaja žena u Švedskoj, kaže Susanne, kao što njene predstavnice u Evropskom parlamentu nastoje da čine i za žene u drugim zemljama. Partija ima oko 100 000 članica i članova, svake godine dobija oko 5000 novih. Organzovana je u 20 celina na nacionalnom, 26 na okužnom i 250 na lokalnom nivou (lokalni klubovi). Izborne liste u Švedskoj, inače, sadrže naizmenično muška i ženska imena. Prva imena su najčešće muška i to je razlog što u parlamentu uvek sedi više muškaraca nego žena. Sada je taj odnos 53% prema 47%, u korist muškaraca. Međutim, u Vladi su brojnije žene, zauzimaju 13 od ukupno 24 ministarska mesta.
Sledeća poseta je Švedskoj federaciji LGBT osoba (RFSL, www.rfsl.se ), gde nas dočekuje Karin. Stockholm je, kaže Karin, friendly town prema osobama drugačije seksualne orijentacije, u šta nismo ni sumnjale. Federacija LGBT je osnovana 1950. godine i danas ima oko 6000 članica i članova. Bavi se pravima lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih osoba. 11 godina pre nego što je to učinila Svetska zdravstvena organizacija, 1979., Švedska zdravstvena organizacija je uklonila homoseksualnost sa liste bolesti. Izjednačavanje istopolnih zajednica po pravima sa hetero partnerstvima, odnosno sklapanje istopolnih brakova dozvoljeno je od 2009. godine. RFSL saradjuje sa Međunarodnom lezbejskom i gej asocijacijom (ILGA) i takodje sa LGBT organizacijama u susednim zemljama. Operativni centri RFSL su osim u Stokholmu, i u Geteborgu i Malmeu.
Petak je poslednji radni dan, za mene naročito stresan jer smo Jelena Cakić, Žene za mir, Leskovac i ja prihvatile ponudu da govorimo na okruglom stolu o nacionalizmu. Moj engleski je moja stalna frustracija. Uvek je nedovoljno dobar i uvek me brine da li ću dobro razumeti ono o čemu se govori. I brine me, da li ću, ako budem dobro razumela o čemu se govori, uspeti da pronađem dovoljan broj reči i da li će to biti prave reči da saopštim dileme, sopstvenu zapitanost, ono što ni na srpskom ne bih umela ili se ne bih usudila da definišem jer nemam jasan stav ili mi nedostaju infromacije. U četvrtak uveče pokušavam da sredim misli, napravim neki siže onoga što ću reći. Pokušavam da se setim o čemu smo pričale u sredu na sastanku sa Annikom Flensurg, da ne zaboravim da prenesem deo te priče kroz onu koju ću ispričati na okruglom stolu ili koju barem želim da ispričam. Pokušavam da ne mislim na engleski, na nelagodnost i tremu. Pokušavam da prestanem da jedva čekam da se sve završi, kako bih odahnula, kažem sebi da je okrugli sto odlična prilika da nešto čujem i naučim i treba da dozvolim sebi da stvarno budem tamo. Annika otvara događaj, najavljuje temu. Prvo pitanje ide Sari Duarte, predstavnici EXPO Fondacije (osnovana 1995-te sa ciljem proučavanja i mapriranja anti-demokratskih, desničarskih i rasističkih tendencija i pojava u društvu, www.expo.se ). Sara objašnjava pojam nacionalizma, ali ja nisam u stanju da slušam. Izvini, Sara, suviše sam uzbuđena. I radoznala. Mnogo je lica u sali. Neka poznajem od ranije, iz Srbije, Anu Lindstrom, Johanu, Miu Romme… Gledam u Anu (Zorbić) i Jelenu (Andjelovski), zamolila sam ih za podršku i da budu blagonaklone. Jelena (Cakić) i ja iznosimo naša iskustva sa nacionalizmom, govorimo o okviru za njegovu pojavu, ističemo odgovornost vlasti, kažemo da Srbija još uvek nije počela da se suočava sa prošlošću i sopstvenom odgovornošću za dogadjaje u bivšoj Jugoslaviji i to, između ostalog, doprinosi nacionalizmu i posebno nekažnjavanju nacionalizma i govora mržnje. Spominjemo delovanje desničarskih organizacija, sprečavanje održavanja parade ponosa, crne liste na koje država propušta da reaguje. Stina (Magnusson Buur) govori da u državama na prostoru bivše Jugoslavije postoji osećaj žrtve, svi se osećaju kao žrtva i to je, između ostalog, takodje razlog za nacionalizam. Za nacionalizam u Švedskoj kaže da je smatrala da Šveđani nisu nacionalisti / nacionalistkinje ali sada razume da jesu „jer mislimo da smo bolji od drugih“.
Ostaje još da posetimo Green Party (Zelenu partiju). Ta partija je na poslednjim izborima 2010. osvojila oko 7,5% glasova i postala treća po veličini parlamentarna stranka. Na izborima za Evropski parlament osvojila je oko 11% glasova i ima 2 osobe koje je predstavljaju u delegaciji Švedske. Vizija Zelenih je miroljubiva koegzistencija i zajednica u kojoj vlada poštovanje ljudi, životinjskog sveta i prirode i njihove međuzavisnosti. Jedan od bazičnih principa delovanja je solidarnost: a) sa životinjama, prirodom i ekološkim sistemom, b) sa budućim generacijama i c) sa svim ljudima u svetu. Zeleni se zalažu za izlazak Švedske iz Evropske Unije (ne zato što bi jedna država, makar bila ona i Švedska, donosila bolje odluke od Evropske Unije i Saveta ministara nego zato što bi se na taj način mandat za odlučivanje vratio građankama i građanima) ali istovremeno zagovaraju i podržavaju sve vrste kooperacija na evropskom nivou koje će činiti države i organizacije i sami građani. Za one koji bi da saznaju više, adresa sajta je www.mp.se .
Štrikujte sa nama
