Dve godine nakon usvajanja Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije u februaru 2023. u Briselu, njegova primena se može opisati kao ograničen napredak, iako ne malo ljudi Sporazum smatra „mrtvim slovom na papiru“. Zajednica srpskih opština na Kosovu nije uspostavljena, a država Srbija je u više navrata pokazala da ne poštuje obavezu nesprečavanja međunarodnog priznanja Kosova. Zahtevi za kažnjavanje srpskih zvaničnika odgovornih za teroristički napad u Banjskoj tumače se kao napad na državu. Kosovo, uz Hrvatsku, je na listi onih koje srpski zvaničnici optužuju za organizovanje i podršku aktuelnim studentskim i građanskim protestima.
Srbi koji žive na Kosovu upućeni su na kosovske institucije u ostvarivanju građanskih prava, ali njihovi pogledi uprti su u Srbiju. Šta je sa Albancima, koji žive na jugu Srbije? Oni tvrde, s pravom, da je jug Srije najsiromašniji deo na države, da se tamo najmanje ulaže, nezaposlenost je veća nego u drugim delovima zemlje, jezičke barijere su izražene među mlađom populacijom i postoji velika migracija stanovništva. Činjenica je da nedostaje analiza o tome kako sukob i zastoj u komunikaciji između Srbije i Kosova utiču na građane, i muškarce i žene, na njihove živote i njihovu dobrobit na obe strane.
Kada je reč o ženama, one i dalje ostaju na marginama zvaničnih razgovora između Kosova i Srbije, bez obzira na nivo i prirodu tih razgovora. Komunikacija između građana dve strane, uglavnom se obavlja zahvaljujući naporima i programima nevladinog sektora. Imajmo na umu da je komunikacija među aktivistkinjama i ženskim grupama na severu Kosova posebno izazovna, s obzirom na to da su međuetničke tenzije na severu veće nego u drugim delovima Kosova. Taoci odnosa između Kosova i Srbije su stanovnici obe strane, na različite načine, ali bez izuzetka. Taoci su i muškarci i žene, ali su žene kao socijalno ranjiviji deo stanovništva, više pogođene.
Potrebno je uključiti žene u sve međunarodne i bilateralne kontakte, komunikaciju i saradnju, uključujući i dijalog između Srbije i Kosova. Žene imaju pravo da učestvuju u kreiranju, usvajanju i sprovođenju spoljne politike, kao i u svim procesima pregovora i pomirenja. To im je, između ostalog, garantovano međunarodnim i domaćim zakonodavstvom.
Četiri stuba implementacije UN Rezolucije 1325
- Prevencijaje fokusirana na sprečavanje seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, kao i na svest o rodnoj ravnopravnosti u prevenciji konflikata i sistemima ranog upozoravanja. Ovo uključuje sprečavanje seksualnog iskorišćavanja i zloupotrebu od strane mirovnih snaga.
- Zaštitauključuje poboljšanje bezbednosti žena i devojčica, fizičkog i mentalnog zdravlja,ekonomsku bezbednost i celokupno blagostanje. Takođe se fokusira na unapređivanje prava žena i devojčica i njihovu pravnu zaštitu.
- Učešćese odnosi na promovisanje učešća žena u mirovnim procesima, povećanje broja žena na svim nivoima institucionalnog donošenja odluka i povećanja partnerstva sa lokalnim ženskim organizacijama. Učešće takođe uključuje povećanje učešća žena u UN na visokim položajima -kao specijalnih predstavnika i u mirovnim misijama i operacijama.
- Napori u olakšanju i oporavkutrebalo bi da obezbede jednaku raspodelu pomoći za žene i devojčice, kao i da uključe rodnu perspektivu u procese olakšavanja i oporavka.
Aktuelnosti
