Donošenjem Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, 2019, Republika Srbija formalno je napravila još jedan korak ka usklađivanju sa međunarodnim zakonskim standardima. I ka boljoj zaštiti žena od nasilja u porodično partnerskim odnosima. Naime, u članu 57 Konvencije Saveta Evrope o prevenciji i sprečavanju nasilja prema ženama i u porodici poznate i kao Istanbulska konvencija, koju je Republika Srbija ratifikovala 2013. predviđa se da članice moraju da obezbede pravo na besplatnu pravnu pomoć žrtvama pod uslovima koje propisuje njihovo nacionalno zakonodavstvo. Međutim …
Iako je prema Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, „jedinica lokalne samouprave dužna da obrazuje službu pravne pomoći“ (član 26), u slučaju Rasinskog okruga, služba je, u smislu posedovanja sopstvenog izdvojenog prostora i angažovanja osoba koje se isključivo bave pružanjem te vrste usluge, osnovana samo u gradovima Varvarin i Kruševac. U Aleksandrovcu, Brusu, Trsteniku, Ćićevcu i Varvarinu usluga besplatne pravne pomoći funkcioniše u zgradi lokalne uprave dok se u Kruševcu nalazi u zgradi suda.
Među pružaocima usluga besplatne pravne pomoći u gradovima u kojima nije oformljena posebna služba su, na primer: načelnica Opštinske uprave, zamenik načelnika Opštinske uprave, opštinski pravobranilac, zaposlena u odseku za skupštinske poslove. Znači, osobe kojima je pružanje ove usluge dodatni posao, za koji nisu dodatno plaćene.
Čini se da je najbolja situacija u službi za besplatnu pravnu pomoć u Kruševcu, u kojoj su od 3 zaposlene osobe, dve upisane u registar pružalaca besplatne pravne pomoći. Ali, ni u Kruševcu, ni u drugim gradovima, nijedna osoba koja pruža besplatnu pravnu pomoć ne koristi znakovni jezik, a informacije za javnost o radu službe na Brajevom pismu nisu obezbeđene.
Treba, takođe, imati u vidu da opštinske zgrade u Aleksandrovcu i Brusu nisu pristupačne za osobe sa invaliditetom, već se usluga obavlja silaženjem pružalaca u prizemlje i / ili elektronskim putem. I u drugim opštinama, pružaoci usluga često rade u neadekvatnim uslovima. Na primer, u Trsteniku, u prostorijama koje koriste dve zaposlene u nekoj drugoj službi (?). Za razgovor sa tražiocima pravne pomoći koristi se sala za venčanje (??).
Šta kažu brojke?
Ukupan broj zahteva za besplatnu pravnu pomoć u Rasinskom okrugu, koji su 2025. podnele žene je 159. U većini slučajeva, besplatna pravna pomoć svela se na pružanje pravnih saveta, npr. 873, od čega 866 u Kruševcu i 7 u Varvarinu i pisanje podnesaka: 28 u Trsteniku i 115 u Kruševcu. Ako imamo u vidu posebno ranjive kategorije žena, broj Romkinja, kojima je pružena ova vrsta podrške je 48, a u 2 slučaja pomoć su dobile žene sa invaliditetom.
Broj zahteva za besplatnu pravnu pomoć, koji su podnele žene zbog nasilja u porodici u 2025. bio je 88 i to, prema podacima lokalnih uprava, kojima smo se obratile po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja, 2 u Aleksandrovcu, 28 u Trsteniku (nije konkretno navedeno u kojim slučajevima) i 2 zahteva u Ćićevcu (nasilje i razvod braka). Ostali zahtevi odnose se na službu BPP u Kruševcu: 12 zbog nasilja u porodici; 37 za razvod braka, 5 zbog nedavanja izdržavanja, 1 zahtev zbog proganjanja i 1 zahtev zbog nanošenja telesne povrede.
Ni u jednom slučaju služba za besplatnu pravnu pomoć nije tražiteljke upućivala na nevladine organizacije kao pružateljke podrške u slučajevima nasilja. Zaposleni u službama BPP bi morali da znaju da su žene sa iskustvom porodično partnerskog nasilja u veoma teškoj emotivno psihološkoj situaciji, posebno u periodu razvoda i donošenja odluke o napuštanju nasilnika i da im je neophodna ne samo pravna nego i emotivna, mentalna i psihološka pomoć i podrška. Dakle, upravo ona pomoć i podrška, koju pružaju nevladine organizacije s ciljem da se žena mentalno i psihološki bolje nosi sa situacijom u kojoj se nalazi.
Još jedan podatak je veoma indikativan. Naime, samo u 2 slučaja (i to u Aleksandrovcu) žrtve su upućene na advokatsko zastupanje. Postavlja se pitanje da li opštinske uprave izdvajaju sredstva iz budžeta za ovu vrstu besplatne pravne pomoći, s obzirom da prema Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, član 39, jedinica lokalne samouprave snosi 50% naknade za pružanje besplatne pravne pomoći… dok 50% naknade snosi Republika Srbija, preko ministarstva. Doda li se tome podatak da je u registru pružalaca besplatne pravne pomoći evidentirano više od 4500 advokata i advokatica, od kojih oko 60 registrovanih živi i radi u Kruševcu, gore pomenuto pitanje ima još više smisla.
Šta kažu zaposleni i zaposlene u službama besplatne pravne pomoći?
Kao najveće izazove u radu, službe besplatne pravne pomoći u Rasinskom okrugu navode ljudske resurse („osoba koja pruža BPP radi i druge poslove u opštini“), nedostatak stručnosti i iskustva, veliki broj i složenost predmeta po kojima postupaju npr. „istovremeno rešavanje zaštite od nasilja, razvoda, poveravanja dece i imovinsko pravnih odnosa“, ograničene kadrovske i vremenske resurse, nedostatak specijalizovanih znanja i kontinuirane obuke, nedovoljnu povezanost sa drugim službama, obezbeđivanje dokaza.
Rad službe besplatne pravne pomoći bi se, prema mišljenju zaposlenih, mogao unaprediti uspostavljanjem jasnih protokola saradnje sa centrima za socijalni rad, policijom i pravosuđem, kao i formiranjem lokalnih lista advokata / advokatica, koji su prošli specijalizovanu obuku za zastupanje žrtava nasilja u porodici.
Istovremeno, trebalo bi raditi na povećanju znanja i svesti zaposlenih u službama putem kontinuiranih obuka, posebno o postupanju u hitnim slučajevima, ali i javnosti, unapređenjem informisanja o BPP i mogućnostima advokatskog angažovanja. Potrebni su, smatraju službe besplatne pravne pomoći, i jasne procedure za prepoznavanje potrebe za tom vrstom pomoći i podrške i jednostavniji obrasci za traženje besplatne pravne pomoći.
Šta govore druga istraživanja?
U izveštaju o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći, YUCOM Komitet pravnika za ljudska prava koji više od 25 godina pruža besplatnu pravnu pomoć građanima i građankama, navedeno je da nijedno lice koje se obratilo Komitetu nije zvanično upućeno od strane jedinica lokalne samouprave rešenjem u smislu odredbi Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Upućivanje se i dalje događa po ustaljenoj praksi pre stupanja na snagu Zakona, po usmenim preporukama sudija, centara za socijalni rad, policije ili drugih nevladinih organizacija.
Prema analizi primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koju je sprovelo udruženje Fenomena, kada je reč o radu službe besplatne pravne pomoći, potrebno je, između ostalog nastaviti obuku zaposlenih i poboljšati evidenciju o pruženim uslugama. Ovo drugo uključuje i jasnije definisanje pravnih oblasti za koje se pruža besplatna pravna pomoć, kako bi se omogućilo praćenje sprovođenja odredbi Zakona, koje se specifično odnose na žrtve nasilja u porodici (kao ranjivu grupu koja je pomenuta u Zakonu) u praksi.
Snežana Jakovljević, Udruženje žena Peščanik
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT“, koji sprovode Helvetas, Švajcarska i Građanske inicijative. Stavovi u tekstu su stavovi autorke i ne predstavlja nužno mišljenje i stavove Vlade Švajcarske, Helvetasa i Građanskih inicijativa.
Aktuelnosti
