Donošenjem Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, 2019, Republika Srbija formalno je napravila još jedan korak ka usklađivanju sa međunarodnim zakonskim standardima. I ka boljoj zaštiti žena od nasilja u porodično partnerskim odnosima. Naime, u članu 57 Konvencije Saveta Evrope o prevenciji i sprečavanju nasilja prema ženama i u porodici poznate i kao Istanbulska konvencija, koju je Republika Srbija ratifikovala 2013. predviđa se da članice moraju da obezbede pravo na besplatnu pravnu pomoć žrtvama pod uslovima koje propisuje njihovo nacionalno zakonodavstvo. Međutim …
Sedam godina kasnije, praksa pokazuje izraziti nesklad između broja prijavljenih slučajeva nasilja i broja podnetih i odobrenih zahteva za pravnu pomoć. Prema podacima Ministarstva pravde za 2023. godinu, za koju je Udruženje žena “Peščanik” na sajtu Ministarstva uspelo da pronadje izveštaj, broj podnetih zahteva za besplatnu pravnu pomoć bio je 6508, broj odobrenih zahteva 6321, a broj korisnika upućenih advokatu 932 nasuprot blizu 30.000 prijava za nasilje podnetih Ministarstvu unutrašnjih poslova iste godine.
U Rasinskom okrugu, na primer, ukupan broj prijava za nasilje u porodici podnet Policijskoj upravi Kruševac, koja pokriva i ostalih 5 gradova okruga, tokom 2025. bio je 815. Policijska uprava navela je u dopisu koji nam je dostavila da su žene bile žrtve ovog vida nasilja u 666 slučajeva. Istovremeno, broj zahteva za besplatnu pravnu pomoć, koji su podnele žene zbog nasilja u porodici bio je čak 7,5 puta manji – 88.
Pokazalo se, tokom različitih istraživanja, da su razlozi za takvu situaciju, između ostalog, neinformisanost građanki i nepoznavanje procedura za prijavu i dobijanje besplatne pravne pomoći. Izlazak iz nasilja je traumatičan proces, koji često podrazumeva i razvod i / ili pitanje dodeljivanja starateljstva nad decom.
U strahu da će ostati bez dece i imovine, ne poznajući dovoljno svoja prava, ne mali broj žena odustane od traženja pomoći. Posebno ako su već bile u kontaktu sa rodno neosetljivim pružaocima, koji nemaju potrebna specifična znanja i razumevanje prirode muškog nasilja prema ženama, što nije retkost.
Doduše, i sam Zakon je kao loše sašiveno odelo. Skrojen je uprkos brojnim primedbama stručnjaka i civilnog sektora. Na primer, priznaje žene žrtve nasilja u porodici kao kategoriju koja ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, ne i žrtve muškog nasilja van porodično partnerskog kruga.
Dalje, žrtve nasilja u porodici ne dokazuju imovinsko stanje u postupcima koji se vode direktno povodom nasilja (npr. krivični postupak ili izricanje hitnih mera), ali kada je reč o pratećim postupcima, na primer, za razvod braka, podelu imovine, starateljstvo nad decom ili za alimentaciju, tada moraju da prilože dokaze o siromaštvu i prihodima što, na primer, zaposlene žene koje su žrtve nasilja automatski eliminiše iz sistema.
Zakon brani specijalizovanim ženskim nevladinim organizacijama da pružaju punu pravnu pomoć (zastupanje na sudu) i da to refundiraju iz budžeta. Time se žrtve teraju u komplikovanu birokratiju lokalnih samouprava, umesto da pomoć dobiju na jednom mestu – u sigurnoj kući ili organizaciji kojoj veruju.
U istraživanju Inicijative A11 o primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, decembar 2022.
(hrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.a11initiative.org/wp-content/uploads/2025/04/Izvestaj-o-pracenju-primene-ZBPP-u-2022.-godini_Inicijativa-A-11.pdf)
navodi se da UN Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava kao poseban problem izdvaja „neujednačeno i nedovoljno pružanje besplatne pravne pomoći od strane jedinica lokalne samouprave, nejasnoće u pogledu mogućnosti organizacija civilnog društva da pružaju besplatnu pravnu pomoć i nedostatak svesti o dostupnosti besplatne pravne pomoći, posebno među marginalizovanim grupama.“
Dok ovi nedostaci ne budu otklonjeni, ne može se očekivati veći pomak ka dostizanju cilja proklamovanog u članu 2 Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći – da se svakom licu omogući delotvoran i jednak pristup pravdi, zaključuje Inicijativa A11 u svom istraživanju.
Besplatna pravna pomoć je pomoć koju korisnik ostvaruje bez naknade u skladu sa odredbama Zakona o BPP. Zakon govori o besplatnoj pravnoj pomoći i besplatnoj pravnoj podršci.
Oblici besplatne pravne pomoći su pružanje pravnog saveta, sastavljanje podnesaka, zastupanje u postupku pred sudom, državnim i / ili organom javne vlasti ili u postupku mirnog rešavanja spora. Besplatna pravna pomoć obuhvata i zastupanje osumnjičenog, okrivljenog ili optuženog u predistražnom, istražnom i krivičnom postupku u slučaju da nije predviđena obavezna odbrana i u prekršajnom postupku kada je za prekršaj predviđena kazna zatvora.
Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave. Udruženja građana mogu pružati besplatnu pravnu pomoć samo u vezi sa pitanjima azila i zabrane diskriminacije. Besplatnu pravnu pomoć u ime udruženja pružaju advokati.
Besplatna pravna podrška obuhvata pružanje opšte pravne informacije, popunjavanja formulara za besplatnu pravnu pomoć, sastavljanja javnobeležničkih zapisa i posredovanja u rešavanju sporova. Pružaoci besplatne pravne podrške su javni beležnici, posrednici i pravni fakulteti. Pružaoci besplatne pravne podrške ne smeju da pružaju besplatnu pravnu pomoć.
Snežana Jakovljević, Udruženje žena Peščanik
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT“, koji sprovode Helvetas, Švajcarska i Građanske inicijative. Stavovi u tekstu su stavovi autorke i ne predstavljaju nužno mišljenje i stavove Vlade Švajcarske, Helvetasa i Građanskih inicijativa.
Aktuelnosti
