Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, u članu 39 kaže: „Kad besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati ili kad se sastavlja javnobeležnička isprava ili posreduje u rešavanju spora, jedinica lokalne samouprave snosi 50% naknada za pružanje besplatne pravne pomoći ili sastavljanja javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora, dok 50% naknade snosi Republika Srbija, preko Ministarstva”. Da li i koliko Grad Kruševac poštuje ovu zakonsku odredbu?
Zakonska regulativa budžetskih pitanja i poslova
U članu 31. Zakona o budžetskom sistemu, kojim se uređuje priprema i donošenje budžeta Republike Srbije i budžeta jedinica lokalne samouprave definisani su ključni rokovi koje su dužni da poštuju Ministarstvo finansija, lokalne samouprave i drugi učesnici u budžetskom procesu. Prema Zakonu o budžetskom sistemu, lokalne samouprave dužne su da: organizuju javnu raspravu o nacrtu budžeta, omoguće učešće građana i zainteresovanih organizacija, usvoje budžet do kraja tekuće godine za narednu fiskalnu godinu, obezbede transparentnost planiranja i izvršenja budžeta.
Podsetimo se ukratko kako izgleda budžetski kalendar:
Nakon što usvoji fiskalnu strategiju na predlog ministarstva za finansije, Vlada RS je dostavlja na razmatranje narodnoj skupštini i lokalnoj samoupravi. Skupštinski odbor za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava daje preporuke na strategiju, nakon čega ministarstvo finansija priprema nacrt zakona o završnom budžetu RS i dostavlja ga Vladi. Nadležni organ lokalne samouprave dostavlja skupštini lokalne vlasti predlog odluke o završnom računu budžeta lokalne vlasti sa obrazloženjem koje sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu.
Budžetski korisnici
Direktni budžetski korisnici Grada Kruševca su: Skupština grada, Gradonačelnik, Gradsko veće, Gradsko pravobranilaštvo, Gradska uprava i drugi organi utvrđeni Odlukom o budžetu. Indirektni budžetski korisnici su ustanove čiji je osnivač Grad, poput predškolske ustanove, ustanova kulture (muzej, pozorište, biblioteka, kulturni centar), sportskih ustanova, turističke organizacije i drugih.
Prema Odluci o budžetu za 2026, Grad ima oko 20 budžetskih korisnika (direktnih i indirektnih zajedno), za koje se izrađuju pojedinačni finansijski planovi. Budžet za 2026. organizovan je kroz 17 programa, među kojima su: komunalne delatnosti, saobraćajna infrastruktura, socijalna zaštita, kultura, sport, obrazovanje i opšte usluge lokalne samouprave.
Kada je reč o transparentnosti budžeta, razumljivost za stručnu javnost je dobra, budući da su dostupni svi ključni budžetski dokumenti i programska struktura. Razumljivost za građane je srednja. Iako Građanski vodič predstavlja značajan korak ka većoj otvorenosti, budžetski dokumenti i dalje sadrže veliki broj stručnih termina, ekonomskih klasifikacija i administrativnih procedura koje prosečnom građaninu otežavaju razumevanje načina raspodele javnih sredstava.
Budžetski okvir Grada Kruševca za 2026.
Predlog budžeta Grada Kruševca za 2026. godinu iznosi približno 8,72 milijarde dinara, što predstavlja povećanje rashoda za oko 1,5 milijardi dinara u odnosu na budžet za 2025. Posmatrano zbirno, gotovo polovina budžeta usmerena je na administrativne, komunalne i infrastrukturne funkcije grada. Najveći deo budžeta usmeren je na primer na: komunalne delatnosti (2,05 milijardi dinara, 23,5%), saobraćaj i infrastrukturu (1,36 milijardi dinara (15,6%), predškolsko obrazovanje – 907 miliona dinara (10,4%), socijalnu i dečiju zaštitu – 758 miliona dinara (8,69%), kulturu i informisanje – 559 miliona dinara (6,4%).
Uporedni pregled sa gradovima u okruženju – Kraljevo i Jagodina
Kruševac sa 111.937 stanovnika i Kraljevo, sa 110.196 stanovnika imaju gotovo uporedive budžete i sličnu razvojnu strukturu, pri čemu oba grada raspolažu sa oko osam do devet milijardi dinara godišnje. Razlika je u prioritetima – Kruševac veći deo sredstava usmerava na komunalnu infrastrukturu i kapitalne investicije, dok Kraljevo više ulaže u obnovu infrastrukture i projekte finansirane iz nacionalnih i međunarodnih izvora.
Budžet Jagodine, grada sa 71.195 stanovnika za 2026. iznosi nešto više od 4 milijarde dinara, što znači da Kruševac ima duplo više sredstava u budžetu u odnosu na Jagodinu koja nije duplo manji grad prema broju stanovnika. Jagodina tradicionalno značajan deo sredstava usmerava na socijalne programe, podršku porodici i natalitetu, poljoprivredu, turizam, sport, dok su kapitalna ulaganja nešto manja u odnosu na Kruševac i Kraljevo.
Zaključujemo da Grad Kruševac raspolaže većim budžetskim kapacitetom u odnosu na druge gradove Rasinskog i šireg centralnog regiona Srbije, što otvara prostor za razvoj novih socijalnih usluga bez značajnijeg fiskalnog opterećenja.
Besplatna pravna pomoć u budžetu grada Kruševca?
Prema Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, jedinice lokalne samouprave imaju obavezu da organizuju i finansiraju sistem besplatne pravne pomoći za građane koji ostvaruju pravo na ovu uslugu.
Uvid u Program 11 – Socijalna i dečija zaštita pokazuje da budžet prepoznaje više ranjivih grupa: žene žrtve nasilja, osobe sa invaliditetom, starija lica, porodice u stanju socijalne potrebe. Međutim, u budžetu nije moguće identifikovati posebnu budžetsku liniju namenjenu finansiranju besplatne pravne pomoći. Dakle, jedna od zakonom predviđenih usluga nije jasno budžetski vidljiva niti je moguće pratiti njeno finansiranje.
Na osnovu analize budžetskih prihoda i rashoda jasno je da postoji i finansijski i zakonski osnov da se to promeni. I to može da se uradi putem uvođenja nove programske aktivnosti „Besplatna pravna pomoć za ranjive grupe sa fokusom na žene žrtve nasilja“ u okviru Programa 11 – Socijalna i dečija zaštita, bez ugrožavanja drugih korisnika. Izdvajanja od 4 do 8 miliona dinara godišnje predstavljala bi finansijski minimalan zahvat – između 0,5% i 1% postojećeg programa socijalne zaštite – ali bi imala značajan efekat na pristup pravdi, zaštitu žena žrtava nasilja i ostvarivanje prava najugroženijih građana.
Sanja Petković, Udruženje žena Peščanik
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT“, koji sprovode Helvetas, Švajcarska i Građanske inicijative. Stavovi u tekstu su stavovi autorke i ne predstavljaju nužno mišljenje i stavove Vlade Švajcarske, Helvetasa i Građanskih inicijativa.
Aktuelnosti
