Više od 76 odsto dece u porodicama u kojima se odvijalo porodično nasilje, prisustvovalo je nasilju prema majkama, oko 39 odsto deca znaju/osećaju/vide posledice nasilja prema majci i kada nisu (direktno) prisustvovala nasilju, dok je u 46 odsto slučajeva nasilje prisutno i prema deci, a čak 26 odsto dece fizički je povređeno, pokazuju podaci istraživanja saopšteni na Okruglom stolu „Dijalogom do zaustavljanja nasilja prema ženama i deci“
Ovu uznemirujuću statistiku dopunjavaju i podaci da su u skoro svakom drugom slučaju, posle nasilnog događaja deca iz kuće odlazila sa majkom, u svakom trećem svedočila su dolasku policije, u gotovo svakom četvrtom ostajala su u kući bez majke, a svako peto dete doživelo je odlazak u institucije i na sud i bilo svedok majčinih povreda zbog kojih je intervenisala hitna pomoć.
Okrugli sto je organizovan u okviru istraživačkog projekta „Zaštita dece od nasilja u Jugoistočnoj Evropi“ koji finansira Evropska Unija u partnerstvu sa UNICEF-om. Projekat je realizovao Autonomni ženski centar iz Beograda u saradnji sa 12 organizacija članica Mreže „@ene protiv nasilja„, među kojima je i kruševački Peščanik.
Svrha istraživanja je iniciranje socijalnih akcija u lokalnoj zajednici koje bi trebalo da unaprede razumevanje veze između nasilja kojem su izložene žene u partnerskom odnosu sa posledicama koje to nasilje ima po njihovu decu
Na skupu kome, iako je bio prvenstveno njima namenjen, nisu prisustvovali/e predstavnici/e više pozvanih institucija, pre svega Centra za socijalni rad i lokalne samouprave (pozivu su se odazvale Nacionalna služba zapošljavanja i nekoliko škola), rezultate je predstavila Tanja Ignjatović, ekspertkinja Autonomnog ženskog centra i autorka istraživanja.
Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 170 ispitanica, žena sa iskustvom nasilja iz 12 gradova u Srbiji, koje imaju bar jedno maloletno dete, a koje su se obratile ženskim organizacijama za podršku i pomoć. Njime je, tako, obuhvaćeno 316 dece, od kojih više od 70 odsto u predškolskom ili ranom osnovnoškolskom uzrastu.
Podaci pokazuju ključne promene u ponašanju dece koja su bila izložena nasilju nad majkama u partnerskim vezama. U polovini slučajeva deca su se ponašala povučeno u strahu od reakcije oca, svako treće dete postajalo je nemirno i razdražljivo, a svako četvrto pokazivalo sklonost fizičkoj i verbalnoj agresiji.
Kao posledica tih promena, naglasila je Tanja Ignjatović, dolazi i do promena u osećanjima dece, pa tako dve trećine dece oseća strah, više od polovine uz strah pati od napetosti, nervoze, tuge i neraspoloženja, odnosno strepnje i uznemirenosti od odvajanja od majke, dok trećina njih ima osećaj nesigurnosti, ljutnje, besa, stida. Takva deca imaju probleme i u komunikaciji sa vršnjacima, najčešće ne odlaze ni kod koga i ne pozivaju nikog kod sebe jer se plaše mogućnosti da njihovi drugovi prisustvuju potencijalnoj nasilnoj situaciji u njihovom domu. Imaju i zdravstvene probleme, pa svako četvrto ima smetnje spavanja i gubitak apetita, a svako peto ima problem sa noćnim mokrenjem. U većini slučajeva postižu loš uspeh u školi, a odnos prema ocu kreće se od straha (oseća ga blizu 50 odsto dece), 22 odsto izbegava kontakte sa ocem, a blizu 37 odsto oca sluša bespogovorno.
O tome na kakav odgovor institucija su ispitanice nailazile kada su im se obraćale, podaci pokazuju da se svaka treća obraćala Centru za socijalni rad u očekivanju da dobije mere zaštite od nasilja, a da je tek svaka šesta ostvarila to pravo, iako su nadležnosti centara u slučajevima nasilja veoma visoke.
Prema svedočenju ispitanica, mnogo više podrške i pomoći dobile su u obraćanju školama i zdravstvenim institucijama, a sve su pomoć potražile u ženskoj organizaciji
Alarmantan je i podatak da je, prema Izveštaju o radu centara ѕa socijalni rad, u 2011. godini evidentirano 8.481 žrtva nasilja u 3.772 porodice, od čega 3.392 dece, i to 2.324 dece kao svedoci nasilju u porodičnom kontekstu, što govori da je u čak 85 odsto slučajeva nasilje kojima su izložene žene uzrokovalo i nasilje prema deci.
-Istraživanje je potvrdilo činjenicu da je nasilje u partnerskom odnosu i u porodici uvek nasilje i prema deci. Iako broj evidentiranih žrtava nasilja u porodici, uključujući i broj dece, stalno raste, Centri za socijalni rad u Srbiji, kao i u ovom uzorku, malo koriste svoja javna ovlašćenja u pokretanju postupaka po službenoj dužnosti – upozorava Tanja Ignjatović.
Istovremeno, zabrinjavajuća je praksa delimičnog i potpunog lišavanja roditeljskih prava i prema majkama, iako su majke identifikovane kao žrtve nasilja u porodičnom kontekstu, navodi autorka istraživanja
U preporukama proisteklim iz rezultata istraživanja, navedeno je da je „da bi se postigao stvarni učinak u sprečavanju i zaštiti od nasilja u porodičnom kontekstu nužan je koordinirani odgovor svih relevantnih aktera u zajednici. To centre za socijalni rad stavlja u ulogu inicijatora koordinacije i zahteva da u ovaj proces uključe sve raspoložive resurse u zajednici, uključujući i ženske nevladine organizacije specijalizovane za pružanje podrške ženama koje su izložene nasilju, i kada se radi o zaštiti dece.
Aktuelnosti
