Udruženje žena „Peščanik“ organizovalo je performans pod nazivom „Zašto država spava dok se krše moja radna prava“, a aktivistkinje Peščanika su na vrlo originalan način pokazale da se žene ni nakon više od jednog veka od osmomartovskih demostracija u Čikagu još uvek ne osećaju kao ravnopravne članice društva.
Okupljeni građani i građanke imali su prilike da sa improvizovane žice za prostiranje veša skinu flajere i od hartije napravljene delove intimnog veša, kecelje i portikle na kojima su bile ispisane simbolične poruke poput „moje telo, moja teritorija“, „vama pola domaćinstva, nama pola vlasti“, „stop seksualnom uznemiravanju“, „hoću bebu, neću otkaz“, „jednaka plata za jednak rad“ i slično.
Obeležavanje 8. marta u Srbiji pod sloganom „Zašto država spava dok se krše moja radna prava“ imalo je za cilj da skrene pažnju javnosti na ekonomski položaj žena, na činjenicu da one čine većinu među nezaposlenima, i da su i onda kada su zaposlene izložene diskriminaciji. Kada dođe do zatvaranja fabrike ili otpuštanja, žene prve ostaju bez posla, da ne govorimo o tome koliko je teška situacija za žene iznad 50 godina starosti, mlade žene koje prvi put traže posao, kao i za one sa invaliditetom i Romkinje koje nisu obrazovane. Dakle, žene su prve i najveće žrtve tranzicije i nemogućnost da ostvare svoje ljudsko pravo u ekonomskoj sferi zapravo doprinosi njihovom siromaštvu i ne kaže se uzalud da siromaštvo ima žensko lice – rekla je Snežana Jakovljević, predsednica Udruženja žena „Peščanik“.
Aktuelnosti
