Udruženje žena Peščanik je 13. maja 2014. uputilo Gradu Kruševcu inicijativu da 24. maj – Međunarodni dan ženskih akcija za mir i razoružanje proglasi Danom sećanja na pobunu žena 1999. godine. Inicijativa je prosleđena gradonačelniku i predsedniku Grada Kruševca:
„Ako se jedan broj žena odvaži i kaže da sahrane njihovih sinova nisu više njihova privatna stvar, to je rađanje slobode i one ulaze u komunikaciju međusobno i spram vlasti… Protest majki koje su pokušale da spasu svoju decu iz rata na Kosovu možda nije bio građanski u svim elementima, ali je bio iskorak ka slobodi. Simptomatično je da je taj iskorak ka slobodi i individualnosti zaboravljen, umesto da bude polazna tačka za proširenje prostora slobode. Ako nismo slobodni građani, nemamo šanse i možemo se uljuljkivati u nadi da će nas pregovori sa EU nekud odvesti.“ (List Republika, broj 368-369, novembar 2005, „Protest majki 1999: između zaborava, prećutkivanja i sećanja“, tekst nakon okruglog stola u Kruševcu u organizaciji Republike i Udruženja žena Peščanik o događajima tokom maja 1999.)
Smatra se da je od 24. marta 1999., kada je počelo bombradovanje Srbije, u Rasinskom okrugu mobilisano blizu 12000 rezervista, a većina ih je i poslata na Kosovo. Sredinom maja ispred tadašnjeg štaba TO i drugih ustanova i institucija počele su u potrazi za informacijama o svojim muškim srodnicima, da se okupljaju majke, sestre, supruge… Zahtevi za dobijanje informacija o rezervistima prerasli su u pobunu protiv režima i mobilizacije, koja je trajala do kraja maja. Nedelju dana od početka protesta, oko 1000 rezervista dezertiralo je sa Kosova i pridružilo se okupljenima. Tadašnji načelnik generalštaba JNA obećao im je da više neće biti mobilizacije, što se pokazalo kao neistina jer su mnogi dezerteri ponovo dobili poziv, a neki se i vratili na Kosovo.
Izlazak građanki i građana Rasinskog okruga na ulice u vreme ratnog stanja, nepostojanja lokalnih građanskih organizacija, zamrznutog delovanja političkih partija i kontrolisanog medijskog izveštavanja, Udruženje žena Peščanik i Mreža Žena u crnom smatraju činom građanske hrabrosti. Zahtevom „Vratite nam našu decu!“ majke su poslale snažnu antiratnu poruku javnosti stavivši vrednost ljudskog života ispred teritorije i nacije. „Efekat pobune bio je da je prestalo bombardovanje Kruševca. Policija je bila korektna, ali je bilo muškaraca koji su dobacivali „šta hoće ove žene?“. Dok su naša deca ginula, mladići sa zlatnim lancima kritikovali su žene rečima „zemlja mora da se brani“. Na mitingu sam rekla da nećemo da rađamo decu za ratove nego za život – i to je bila naša poruka.“ (Danica Gvozdenović, učesnica protesta, List Republika, broj 368-369, novembar 2005, „Protest majki 1999: između zaborava, prećutkivanja i sećanja“, tekst nakon okruglog stola u Kruševcu u organizaciji Republike i Udruženja žena Peščanik o događajima tokom maja 1999.).
15 godina nakon protesta u Kruševcu i Aleksandrovcu pitamo:
– Ko je odgovoran za prisilnu mobilizaciju i slanje rezervista iz Rasinskog okruga na Kosovo?
– 12000 mobilisanih i 52 osobe iz Rasinskog okruga poginule 1999. – Zašto? Ko je odgovoran?
– Ko je odgovoran za posledice? Ko će odgovarati za neizmerne gubitke, patnje, traume žena izazvanih prisilnom mobilizacijom njihovih muških srodnika?
– Kada će državni organi preduzeti konkretne korake na suočavanju države i društva sa prošlošću?
Bez suočavanja i sećanja nema odgovornosti. Država koja ne ume da izmeri i sagleda svoju prošlost ne može dobro da iskroji ni svoju budućnost. U ime pamćenja kao izvora odgovornosti, tražimo od Grada Kruševca da 24. maj, Međunarodni dan ženskih akcija za mir i razoružanje proglasi Danom sećanja na pobunu žena 1999.
Na taj način bi grad, koji je član Asocijacije gradova vesnika mira odao priznanje činu građanske hrabrosti i odgovornosti svojih žiteljki i žitelja i iskazao najdublje poštovanje prema doprinosu žena izgradnji mira. (Internacionalna Asocijacija gradova vesnika mira, http://www.iapmc.org, osnovana je u 1988. godine u Verdunu, Francuska, u cilju prepoznavanja i podsticanja uloge i odgovornosti gradova u kreiranju kulture mira. Kruševac se Asocijaciji pridružio 2 godine kasnije, 1990.)
Udruženje žena Peščanik
Snežana Jakovljević, predsednica
Aktuelnosti
