Organizacija Severnoatlantskog sporazuma (NATO) izvela je kampanju vazdušnog bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije tokom rata na Kosovu , od 24. marta do 10. juna 1999, kada je posgnut sporazum koji je nalagao povlačenje jugoslovenskih oružanih snaga sa Kosova i uspostavljanje Privremene administravne misije Ujedinjenih nacija (UNMIK). NATO je izjavio da proterivanje Albanaca u susedne zemlje ima potencijal da destabilizuje region. Jugoslovenske postupke prethodno su osudile mnoge međuvladine organizacije, kao što su UN i NATO, ali i brojne nevladine organizacije. Odbijanje Jugoslavije da potpiše sporazum iz Rambouilleta, NATO je upotrebio kao opravdanje za primenu sile. Odluka o bombadovanju doneta je bez odobrenja Ujedinjenih nacija, a NATO je naveo da je reč o humanitarnoj intervenciji. U periodu od 24. marta do 9. juna 1999. u NATO kampanji, od ispaljenih granata i bombi, poginulo je 758 ljudi: 488 na Kosovu (249 Albanaca, 202 Srbina i 37 Roma i drugih), 260 u Srbiji i 10 u Crnoj Gori. Među žrtvama je 453 civila, i to 220 Albanaca, 205 Srba, 28 Roma i drugih, i 305 pripadnika oružanih formacija, i to 276 pripadnika VJ/MUP Srbije i 29 pripadnika OVK. Podaci se temelje na osnovu 1.468 dokumenata i 539 izjava svedoka i članova porodica. (Preneto sa sajta Fonda za humanitarno pravo).
NATO avioni su nas zaobilazili 19 dana. Prve bombe pale su nakon Uskrsa, u noći 12. aprila, na pogon fabrike 14. oktobra. Druga 2 projekla su srušila deo gradske toplane. Sledeće noći gađan je stari most na Rasini. 15. aprila, pogođen je most na Moravi kod sela Jasika. Zatim je srušen novi most na Rasini i konačno, poslednji put, Kruševac je bio meta NATO avijacije 14. maja, kada je sa 2 projekla pogođen pogon preduzeća »Trajal«.
16. maja oko pedesetak građana okupilo se ispred Komande Vojnog odseka, a potom i ispred Skupšne opštine tražeći da ih neko od nadležnih informiše o mobilisanim rezervistima na Kosovu. Pošto se to nije dogodilo, građani su se razišli da bi se sutradan pojavili u znatno većem broju. Predsednik opšne Miloje Mihajlovic obratio im se dok su prolazili pored Kruševačke gimnazije, ali je bio zasut papirićima, grumenjem zemlje, kamenčićima i pogrdnim uzvicima. Pred građanima se povukao i vodeni top koji je stajao na Trgu kosovskih junaka, pored ostataka robne kuće »Deva«, koja nije stradala u bombardovanju nego u požaru nekoliko godina ranije.
U međuvremenu, prva, a potom i druga grupa rezervista dezertira sa Kosova i priključuje se protestantima na ulici. Za njima dolazi i Nebojša Pavković, komandant Treće armijske oblasti. Sastaje se sa građanima i građankama. Obećava da će pristigli rezervisti biti demobilisani i uredno razduženi, odnosno vratiće uniforme i oružje. Kaže da neće bi smatrani dezerterima i kažnjeni. I nisu, ali je većina dobila nove pozive za mobilizaciju.
Maršruta protesta Trg kosovskih junaka, glavnom ulicom – Trg Fontana – Trg Kosturnica – Tehnička škola – Gimnazija – Vojni odsek.
Parole, transparenti
Vratite nam decu;
Bando crvena;
Dole režim;
Pošaljite svoju decu, a ne našu.
Aleksandrovac
Protest roditelja i članova porodica mobilisanih za rat na Kosovu dogadjaju se i u Aleksandrovcu. Govorilo se o pokušaju da protestanti iz Aleksandrovca dođu u Krusevac, ali policija nije dozvolila. Pričalo se kako su građani Aleksandrovca svog predsednika opšne i fizički napali.
Struktura protesta
Većina učesnika majskih protesta u Kruševcu dolazila je iz okolnih sela. Na selima su sprovođene masovnije mobilizacije nego u gradu. „Da smo pokusali da uspostavimo kontakt sa građanima na protestu, a to oni nisu ni želeli, mislim da bi protiv njih bila upotrebljena sila“, kaže jedan od tada aktuelnih opozicionih lokalnih poličara i dodaje: „Na protesma smo učestvovali pojedinačno, kao građani, ne kao Odbor ili stranka. Svaka polička akcija u vreme ratnog stanja bila je veoma opasna.“
Podaci o polnoj strukturi učesnika govorili bi sigurno u korist žena, pre svega majki, supruga i sestara. Procene o broju protestanata su različite. U danima kada su protesti bili najmasovniji, možda bi se moglo govori o nekoliko hiljada ljudi – najviše do pet hiljada.
Hapšenja
Jedan od uhapšenih, odbornik Srpskog pokreta obnove u kruševačkoj Skupšni opšne tvrdi da je oko 200 učesnika protesta privođeno u policiju. On sam, 2 puta, 22. i 26. maja. Prvo saslušanje trajalo je, kaže, 9 sati. Drugi put su ga dok je sedeo u kafiću, 3 inspektora privela u MUP na saslušanje koje je trajalo 13 sati. Razlog privođenja je učešće i usmeravanje protesta za koji nije izdato odobrenje nadležnog organa. Zbog izveštavanja za Radio Slobodnu Evropu, priveden je novinar Ljubiša Popović, koji je proveo 3 dana u zatvoru.
Mediji
Bes demonstranata zbog manjka informacija bio je usmeren na javni lokalni medijski servis, Radio-Televiziju Kruševac u čiju redakciju je nekoliko ljudi upalo i prevrnulo stolove. Narednog dana u informavnoj emisiji na Televiziji Kruševac pojavila se vest o protestima, koji su, navodno, upereni prov NATO-a, a pružaju punu podršku vlasti i Vojsci Jugoslavije! Nakon toga, međum, TV Kruševac nastavlja šturo, ali korektno da izveštava o protestima. O protestu u Kruševcu izveštavala je i crnogorska radio televizija i novina Vijesti zahvaljujući tadašnjem dopisniku Danasa. Kasno noću slušali smo radio stanice Glas Amerike i Dojče Wele.
Koliko je ljudi mobilisano?
Iz kruševačkog kraja je, prema pričama jednih, na Kosovo otišlo oko 6000, odnosno čitavih 10 000 ljudi, po tvrdnjama drugih. Prema podacima Otpora, na Kosovu je tokom NATO agresije poginulo 56 pripadnika Vojske Jugoslavije ili MUP-a sa teritorije kruševačke opšne.
O majskim protesma: http://www.republika.co.rs/368-369/14.html
https://www.cpi.rs/projekat/7/KRUSEVAC
http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/238-239/238_17.html
http://www.republika.co.rs/368-369/13.html hps://udruzenjepescanik.org/aktuelnosti/majski-protesti-1999-iskorak-ka-slobodi/
Film “Albanke su naše sestre” https://www.youtube.com/watch?v=8xmvusW1Qok
Aktuelnosti
