SUŠTINA, A NE FORMA
Svedočimo da se u još jednoj predizbornoj kampanji, građankama u Srbiji niko ne obraća sa dužnom pažnjom, ni politički akteri i akterke koje izlaze na izbore niti oni koji izbore bojkotuju.
Kvota od 40 posto za manje zastupljeni pol (u aktuelnom slučaju žene) na kandidatskim listama, ne znači mnogo ako nema suštinskog zalaganja za unapređenja kvaliteta života žena. Međunarodna tela zadužena za praćenje napretka Srbije u oblasti ljudskih prava[1], ukazuju na propuste države Srbije da zaštiti građanke od mizoginije, govora mržnje, nasilja u porodici, siromaštva i diskriminacije. U najvažnijim spoljnim državnim pitanjima, naprimer odnosa u regionu i posebno, sa Kosovom, žene ne učestvuju, osim možda na nižim operativnim poslovima ili davanjem sugestija i preporuka, kao aktivistkinje ženskih grupa. Srbija je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi. Više od 300000 ljudi u Srbiji prima minimalnu platu, od svega 30000,00 dinara. Siromaštvo ima žensko lice. Žene, češće nego muškarci, obavljaju poslove u sektoru usluga i staranja o drugima, porodici i zajednici, koji su tradicionalno nedovoljno cenjeni i plaćeni, što je bilo veoma vidljivo tokom vanrednog stanja.
O pravima i kvalitetu života žena moglo se i moralo razgovarati čak i u ovakvoj predizbornoj kampanji.
Zato, pozivamo građanke da, bez obzira na stav prema predstojećim izborima, prestanu da poklanjaju poverenje političarima:
– koji ne drže reč ni obećanja,
– koji nam se, iza mikrofona, obraćaju zbijeni u muške falange,
– koji zagovaraju brigu o deci, a donose zakone kojima nanose štetu majkama i porodicama,
– koji bi da, umesto nas, odlučuju da li ćemo, kada i koliko rađati,
– koji napadaju migrante i migrantkinje,
– koji su protiv bilo kakve različitosti,
– koji zloupotrebljavaju javne resurse, bilo da kupuju i trguju oružjem ili plaćaju i organizuju bakljade po našim krovovima,
– koji govore kako će po svaku cenu braniti Kosovo i izazivaju sukobe sa susedima,
– koji nisu spremni da osude ratne zločince u redovima sopstvene nacije i ne pokazuju empatiju prema patnjama ljudi koji su u besmislenom ratu na Ballkanu izgubili porodice,
– koji uvode policijski čas i zabranjuju kretanje, pravdajući to brigom za zdravlje stanovništva,
– održavaju prijateljske odnose sa diktatorima i podržavaju diktaktorske režime.
Udruženje žena Peščanik, Kruševac
Žene u crnom, Beograd
SOS Ženski centar Novi Sad
Romski centar za žene i decu Daje, Beograd
UG Mlado srce i W press, Trstenik
Forum žena Prijepolje
Centar za devojke, Niš
Impuls, Tutin
Žene za mir, Leskovac
Autonomni ženski centar, Beograd
[1] CEDOW Komitet, GREVIO Komitet
Aktuelnosti
