Portalu Kruševac press kao odgovor na pitanje kakva su nam iskustva saradnje sa lokalnim upravama, dostavile smo tekst, koji možete pročitati u nastavku:
Naša iskustva, nažalost, nisu najbolja. Podnosile smo značajan broj inicijativa Gradu Kruševcu i lokalnim upravama u Rasinskom okrugu, koje su najčešće ostajale bez odgovora. Naprimer, inicijativa da se 24. maj proglasi danom sećanja na majske proteste građana i građanki protiv mobilizacije i odvođenja muškaraca u rat na Kosovo 1999, koju Gradu šaljemo od 2014. Nismo dobile odgovor ni u septembru tekuće godine, kada smo gradonačelnici i Savetu za rodnu ravnopravnost uputile predlog za oslikavanje murala posvećenog doprinosu žena miru na javnoj površini u gradu. Napominjemo da smo obezbedile sredstva, imamo skicu murala, dostavile predlog mogućih zidova za oslikavanje.
Smatramo da ne postoji politička volja za saradnju sa nevladinim organizacijama, posebno onima koje kritički promišljaju stvarnost u kojoj živimo i oglašavaju se u vezi sa tim. UŽ Peščanik je, naprimer, organizacija, koja za svoje aktivnosti ne može da dobije javni prostor kojim raspolaže Grad. Kada smo Regionalnoj privrednoj komori kazale da su nam potrebne slušalice zbog prevođenja sa srpskog na albanski jezik i obrnuto, otkazana nam je već zakupljena sala. Nije nam dostupan Dom omladine, čak i pod uslovom da platimo korišćenje prostora. Da se razumemo, niko otvoreno neće reći da mi nešto ne možemo da koristimo, ne, odgovori glase otprilike: Krečenje sale; Renovira se; Već je zakazano nešto za datum koji spominjete i slično… mi to smatramo izgovorima.
Potrebno je da lokalna vlast konstantno unapređuje kontakte, komunikaciju i saradnju sa NVO. Da promoviše NVO u pozitivnom kontekstu i da unapređuje uslove za njihov rad. To je obaveza državne uprave, koja stoji u dokumentima i zakonima koje vlada usvaja i potpisuje, stoji u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pridruživanja. Zašto se onda to ne poštuje? Saradnja ne treba da se događa na inicijativu NVO kako je sada to isključivo slučaj već na inicijativu državne uprave. Neophodno je priznati i prepoznati značaj rada udruženja građanki /a. Treba predvideti sredstva za učešće ekspertkinja/ eksperata i predstavnica/ka NVO u radnim grupama; nije u redu da lokalne uprave dobijaju besplatni konsalting. Još je manje u redu da prisvajaju resurse i rezultate rada NVO i predstavljaju ih kao svoje.Veoma važno je i da zvaničnici / zvaničnice prestanu da osnivaju svoje NVO, takozvane vladine nevladine organizacije, kojima se bez obzira na nivo (ne)znanja, (ne)iskustva, resursa dodeljuje, iz budžeta, novac svih građana i građanki. Mediji bliski vladajućim krugovima treba da prestanu da prate i izveštavaju samo o aktivnostima tih krugova. Moraju se okrenuti temama koje su od javnog i vitalnog značaja za razvoj našeg društva, a koje se namerno guraju pod tepih. Mislim na zaštitu ljudskih prava, ekonomsku situaciju jer osim povlašćenog sloja, svi ostali građani i građanke Srbije su veoma siromašni, medijske slobode, unapređenje odnosa sa Kosovom, tranzicionu pravdu, suočavanje sa prošlošću, informisanje javnosti o ratnim zločinima i njihovu osudu.
Aktivnosti
